У матере шћерца јединица,
Њу ми просе двије муштерије:
Једно проси с мешћеме кадија,
А друго је из махале Аљо.
Шћерца хоће из махале Аља, 5
Мајка хоће с мешћеме кадију.
Бити мора како хоће мајка,
Па је мајка за кадију дала
Одведе је с мешћеме кадија.
Кад је вакат од ложнице био, 10
Сједи цура на сандуку своме,
А у платно лице замотала
И од очи сузе прољевала.
Њојзи рече од суда кадија:
»За што сједиш на сандуку своме 15
Има теби шиљте за сједења.
А за што си лице замотала?
Од војна се лице не сакрива.
Што ли рониш сузе низ образе?
Није вакат сузе прољевати.« 20
Ал’ га цура ни слушати не ће.
Опет рече од суда кадија:
»Сједи море, не проводи ћуди,
Ако су ти неповољни двори,
Дворе ћемо друге мијењати; 25
Ако ти је неповољно злато,
Злато ћу ти лруго набавити;
Ако мене под махану дајеш,
Ти се чувај од синлета мога.«
Тада цура њему одговара: 30
»По вољи су и двори и злато,
А ја теби махане не кажем.
Већ кад сјутра у мешћему дођеш,
Доћ’ ће бабо и довести сина,
Суди право, не учини криво, 35
Хоће бабо сину наметницу,
Да на силу њом ожени сина,
А син хоће из махале драгу.«
»Та лако ћу за то осудити:
Нек син узме по вољи ђевојку!« 40
Тада рече лијепа ђевојка:
»То је мени учинила мајка,
Убила је дава од Алаха,
Што је мене за немила дала,
Што шеријат узет’ не могаше.45
Референце
Извор
Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 55-57.
