Историја средњег века I б
| ← | ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА I У редакцији: А. Д. Удаљцова, Ј. А. Косминског и О. Л. Вајнштајна |
→ |
Прво издање „Историје Средњег века“ наишло је у нашој штампи углавном на позитивну оцену, али је критика у исто време истакла низ важних недостатака у уџбенику. Код спремања овог, другог, издања писци и редактори трудили су се да по могућству искористе како све те критичке напомене, тако и сопствено искуство, стечено у двогодишњем раду на високим школама помоћу овог уџбеника.
Измене које су унесене у ово издање уџбеника тичу се и његове структуре, и самога текста. Измене у структури I тома изразиле су се у друкчијем распореду неких глава и у избацивању главе XI (историографија), која је постала излишна после појаве посебног уџбеника за историографију Средњег века[1]).
У измене структуре оба тома спада, осим тога, преношење библиографских података с краја књиге на крај сваке поједине главе и избацивање индекса, који је излишан у једном уџбенику који није позван да врши функцију приручника; уз то, студенти се стварно нису користили индексом.
Далеко су битније измене које се тичу текста читавог уџбеника. Пре свега, главе које су изазвале особито много критичких примедби од стране стручњака — написане су потпуно изнова (одељак о старим Словенима, главе о Византији и о Арапском калифату — у I тому; увод, већи део главе о Француској у XVI веку — у II тому).
Редакција је свесна тога да су главе посвећене источним земљама (једним делом ту спада глава о Византији у I тому и у потпуности — глава о Арапима) изложене одвећ сажето и да дају релативно мало материјала о цивилној историји; али се то објашњава отсуством жеље да се дублира уџбеник за историју средњовековног Истока, који се спрема за штампу.
Већина осталих глава прерађена је, у знатној мери скраћена, што је уџбеник ослободило сувишних детаља. У исто време, најважнији догађаји и историске личности боље су осветљени — уношењем нових података и карактеристика, које су особито широко узимане (у другом делу) из Марксових „Хронолошких извода“. У сва три дела знатно су појачани елементи историје културе. Најзад, свуда су исправљене запажене стилске погрешке и чињеничке нетачности. Ово последње важи и за хронолошку табелу. Неке су историске карте изнова састављене, остале су побољшане и исправљене.
Редакција се нада да ће уџбеник после свих побројаних измена боље удовољити својим задацима но што је то био случај са његовом првом варијантом, која је изашла 1938/39 године. Рад извршен на побољшавању уџбеника не би био могућ без помоћи -совјетске критике, наставникâ високих школа и појединих стручњака, којима овим изражавамо своју захвалност. Особито треба истаћи помоћ коју су редакцији указали академик Б. Д. Греков, који је прегледао одељак о старим Словенима, проф. Неједли, који је прегледао материјал о Западним Словенима, проф. А. Ј. Јакубовски, који је дао своје примедбе на главу о Арабљанима, и проф. М. В. Љевченко, који је дозволио да се приликом састављања главе о Византији искористе основни закључци из његове књиге „Кратак преглед историје Византије“.
Расподела глава између писаца у овоме издању I тома није претрпела битне измене. Први део углавном је написао проф. А. Д. Удаљцов, са изузетком главе VII и IX, које припадају перу проф. Н. П. Грацијанског, глава X и XI, које је написао проф. О. Л. Вајнштајн, и главе XII, чије је састављање било поверено проф. Бјељајеву. Писац другог дела је проф. Ј. А. Космински, са изузетком главе XXXI и XXXIII, које је написао проф. О. Л. Вајнштајн.
Историске карте за оба тома саставио је И. И. Подољски; спискове литературе и хронолошке табеле — И. Милер.
Москва, 5 септембра 1940.
Белешке
[уреди]- ↑ О. Л. Вајнштајн, Историографија Средњег века. Ленсоцекгиз 1940,