Избирачица/26
| ◄ ПЕТА ПОЈАВА | ШЕСТА ПОЈАВА | СЕДМА ПОЈАВА ► |
ШЕСТА ПОЈАВА
ТОШИЦА и ЈЕЦА
ТОШИЦА: Баш добро кад вас нађох, милостива госпо!
ЈЕЦА (за себе): Да непријатне ствари!
ТОШИЦА: Милостива госпо, биће вам познато или да, није вам познато, но можда вам је ипак познато да ја љубим вашу кћер, ваше драгоцено дете, вашу крв и месо, госпођицу Малчику.
ЈЕЦА: Знам, господине!
ТОШИЦА: Биће вам и то познато, а можда вам и није познато да сам запросио руку ваше драгоцене ћерке, госпођице Малчике.
ЈЕЦА: И то ми је познато.
ТОШИЦА: О, онда немојте дуже оклевати, немојте ме држати у неизвесности која је за мене гора него сама смрт! Реците, кажите ми, могу ли се надати највећем блаженству овога света; могу ли се надати да ће моја топла љубав, у мојим топлим грудима, наћи топлога одзива у топлим грудима ваше топле ваше ћерке, госпођице Малчике? Хоће ли она да буде моја жена?
ЈЕЦА: Господине Тошице, мени је врло жао што вам баш ја морадох...
ТОШИЦА: Ви ме плашите!
ЈЕЦА: Баш сада сам добила налог од своје кћери, да вам, у име одговора на вашу просидбу, кажем да је ваша просидба по њу велика част...
ТОШИЦА: Заиста?
ЈЕЦА: Али да ипак мора одбити вашу понуду.
ТОШИЦА: Она ме одбија?!
ЈЕЦА: Тако је, господине, а сада вам се клањам (Оде.)