Мајка Мару за Ивана дала,
За Ивана, за немила друга!
Вечер дала, јутром се кајала:
Јадна мајко, ђе ја дадох Мару!
Да сам знала не бих Маре дала; 5
Јер је Иво турска[1] пијаница.
До по ноћи с Турци вино пије...
Од по ноћи шербет и ракију...
Кад пред зору шеће Иво двору. -
Љубо Маро, отвори ми врата! 10
Покисну ми регементска парта
Што је мени регемента дала:
Једну дала, другу обећала.
Али Иво не дочека љубе.
На авлиjи прескочио врата, 15
На чардаку иставио врата.
Па потеже перна буздована,
Те он бије љубу по плећима.
С буздована перје полијеће,
У љубина плећа улијеће. 20
Од убоја разбоље се Мара!
К њој долази остарела мајка,
Па је пита остарела мајка:
Јесу-л рано од Бога драгога?
Ил' су ране од Ивана твога? 25
Мара мајци тијо одговара:
- Нијесу ране од Ивана моға; -
Већ су ране од Бога драгога. -
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 198-199.
