Зулум удбињски

0001 Књигу пише Угљевићу Симо
0002 из малехна села Угљевога,
0003 те је шаље у кршне Котаре,
0004 а на руке Јанковић Стојана:
0005 "Побратиме Јанковић Стојане!
0006 Мен’ је зулум одолио тешко
0007 од Удбине, од турске крајине,
0008 већ га више подносит не могу,
0009 но доведи неколико војске,
0010 еда би ме избавио, побре.
0011 Ако ли ми војску довест нећеш,
0012 ако нећеш, ил’ ако не можеш,
0013 пошли мене хиљаду сексанах
0014 да се пратим к тебе у Котаре,
0015 јер ако ме не избави, побре,
0016 од муке се хоћу потурчити
0017 и ришћанску вјеру оставити,
0018 проклетога свеца припознати;
0019 но чу ли ме, драги побратиме,
0020 ако почем почнеш купит војску,
0021 све бећаре покупи војнике
0022 који куће ни баштине нејма,
0023 нити има ђеце ни љубовце
0024 да не иде сиротиња љута,
0025 да не плаче у постреша туђа,
0026 јер ће нама изгинути војска."
0027 Кад Стојану ситна књига дође,
0028 и кад виђе што му Симо пише,
0029 жалосне га сузе пропануле,
0030 пак развија крстата барјака,
0031 пода њ’ купи хиљаду јунаках,
0032 све бећара од горе хајдука
0033 који куће ни баштине нејма,
0034 а за вјерну и не знаде љубу,
0035 хиљаду им набавио коњах,
0036 ни кованих, ни подметованих,
0037 ни учених, ни пређе јаханих,
0038 па појаха сила на бијеса,
0039 отидоше гором и планином
0040 до дворовах Угљевића Сима;
0041 срете Симо Јанковић Стојана,
0042 шире руке у лица се љубе,
0043 запитују с’ за мир и за здравље,
0044 по Угљеву разредише војску,
0045 Стојан пође на Симову кулу,
0046 пију вино, разговарају се
0047 и у то их данак застануо.
0048 Поранио Угљевићу Симо,
0049 разгледује Стојанову војску
0050 имају ли пива и једива,
0051 па коњима у ахаре пође
0052 и војничке коње разгледује,
0053 имају ли зоби и сијена,
0054 кад путаљу Стојанову дође,
0055 ал’ да видиш чуда од путаља!
0056 Ни зоб зобље, ни сијено гризе,
0057 ногом бије, а зубима стриже,
0058 фриском фришти, гледа уз планину.
0059 Препаде се Угљевићу Симо
0060 те изиде на бијелу кулу,
0061 по кули се невесело шета,
0062 њему вели Јанковић-Стојане:
0063 "Што си ми се препаднуо, побро,
0064 је л’ ти моја не у вољи војска?"
0065 Вели њему Симо побратиме:
0066 "О сердаре, Јанковић-Стојане!
0067 Није мене војска не у вољу,
0068 него виђох бјелег на путаљу,
0069 ни зоб зобље, ни сијено гризе,
0070 ногом бије, а ушима стриже,
0071 фриском фришти, гледа уз планину,
0072 ја се бојим хоћеш погинути."
0073 Та’ мах Симу Стојан говорио:
0074 "Не бој ми се, побратиме Симо!
0075 Кад је таки бјелег на путаља
0076 Стојану је вазда срећа била,
0077 него устај сада да идемо,
0078 да удбинске Турке походимо."
0079 Симо скупи четири стотине
0080 од његова сиротна племена
0081 и пођоше гором и планином,
0082 а кад бише пољу Удбинскоме,
0083 рече Стојан Угљевићу Симу:
0084 "Побратиме, Симо Угљевићу!
0085 На чем’ ћемо извадити кавгу,
0086 како л’ ћемо Турке зађенути?"
0087 Рече Симо Стојану сердару:
0088 "Дај ми, побро, божу вјеру тврду,
0089 како речем да ћеш послушати,
0090 ласно ћемо зађенути Турке."
0091 Стојан дава божу вјеру тврду:
0092 "Што год рекнеш, то ћу послушати,
0093 баш ако ћу сада погинути."
0094 Симо бојна ђела наређује:
0095 "Узми, побре, половину војске,
0096 око друма по лугу постави,
0097 нек уфате метеризе тврде,
0098 а поведи другу половину,
0099 с друге стране бијеле Удбине,
0100 те их покриј у гору зелену,
0101 ја ћу избрат четерес’ момаках
0102 који лахко могу потрчати,
0103 преко поља коњу побјегнути,
0104 повешћу их на воду Даницу,
0105 под Удбином, градом бијелијем,
0106 покрићу их у зелену траву,
0107 а кад самне и сунце огране,
0108 што најприје на Даницу дође,
0109 на њега ћу извадити кавгу.
0110 Кад опазе Удбињани Турци,
0111 запалите бумбе и лубарде,
0112 потрчаће мало и велико,
0113 силни коњи да не савијају,
0114 а пјешаци да нам грабе главе,
0115 а за њима брадајаге старе,
0116 што с’ не бију ни носе оруже,
0117 но на руке перјанице златне,
0118 газијама да челенке дају;
0119 ја ћу побјећ’ лугу зеленоме,
0120 наша ће их дочекати војска,
0121 ш њима ћемо очи повадити,
0122 а ти тада удри на Удбињу,
0123 ако тебе бог и срећа даде,
0124 те уграбиш од Удбине врата,
0125 немој харат хане и дућане,
0126 но уфати куле и џебхане,
0127 по бедену бумбе и лубарде.
0128 Кад то спазе Удбињани Турци,
0129 појбећи ће натраг без обзира,
0130 а ти жежи куле и џебхане,
0131 и обори бумбе и лубарде,
0132 па што коме бог и срећа даде."
0133 Што рекоше, тако учинише.
0134 Стојан свуђе разређује војску,
0135 Симо оде на воду Даницу
0136 с избранијех четерес’ момаках,
0137 покрише се у зелену траву,
0138 докле самну и сунце ограну,
0139 удбињска се отворише врата,
0140 изидоше удбињски дрвари.
0141 нешће Симо запођести кавге,
0142 четрдесет иде ђевојаках
0143 и пред њима Фатима ђевојка,
0144 мила шћерца Диздар-Осман-аге,
0145 и Хајкуна Мустафина сека,
0146 те дођоше на воду Даницу,
0147 да се мију и бијеле платно,
0148 а за њима Гојани Халиле,
0149 ш њима ћоса и чува им стражу,
0150 за појас му до два венедика.
0151 Кад Туркиње на воду дођоше
0152 (украј воде гаће поскидаше),
0153 угазише у воду студену,
0154 мију лице а бијеле платно,
0155 сагиње се Хајкуна ђевојка,
0156 у руку је воде дофатила
0157 те посипље Фатиму ђевојку,
0158 расрди се Туркиња Фатима,
0159 љуто куне Хајкуну ђевојку:
0160 "Ој Хајкуно, суђено ти било,
0161 узео те Угљевићу Симо,
0162 повео те у влашку крајину!"
0163 Рече Хајка Фатими ђевојци:
0164 "Што помињеш Угљевића Сима,
0165 наша су га браћа одагнала,
0166 побјега је у кршно Приморје."
0167 Симо скочи с четерес’ момаках,
0168 уфатише четрдесет булах,
0169 сваки своју за бијелу руку,
0170 побјегоше низ поље широко,
0171 Симо води Фатиму ђевојку,
0172 но буле се водит не оћаху,
0173 Симо трже плетену канџију,
0174 бије буле троструком канџијом.
0175 Да је коме погледати, побре,
0176 како буле тад уз поље скачу,
0177 кад то виђе Гојани Халиле,
0178 пали Туре до два венедика,
0179 Удбињани бумбе и лубарде,
0180 па потрча мало и велико,
0181 прво коњик’ да их савијају,
0182 а пјешаци да им грабе главе,
0183 и за њима мало и велико,
0184 да гледају чудо етолико,
0185 тко зађеде под Удбину кавгу,
0186 понајзаде брадајаге старе,
0187 на руке им златне перјанице
0188 газијама да дају челенке,
0189 и за главе турско бумбареће.
0190 Бјежи Симо лугу зеленоме,
0191 из луга их Срби дочекаше
0192 и на Турке огањ оборише,
0193 па скочише, очи повадише,
0194 з друге стране Стојан ударио,
0195 тако њему бог и срећа дала,
0196 те Удбини уфатио врата,
0197 он не хара хане ни дућане,
0198 него фата куле и џебхане,
0199 огњем пуни бумбе и лубарде.
0200 Кад то видли Удбињани Турци,
0201 побјегоше натраг у Удбину,
0202 Стојан жеже куле и џепхане,
0203 а обори бумбе и лубарде.
0204 И да ти је погледати, побре,
0205 како Турци лете у облаке,
0206 сви бијели како лабудови,
0207 а падају како гавранови,
0208 сва Удбина огњем сагорела,
0209 и погибе мали и велико,
0210 до утече силан Али-паша,
0211 на његова хата бијеснога,
0212 њега ћера Стојан на путаља,
0213 по крајини тамо и овамо,
0214 ваздан ћера док захлади сунце,
0215 ал’ Стојана паша братимјаше:
0216 "Богом брате, Јанковић Стојане!
0217 Остави ми живот на мејдану,
0218 твој је мејдан, а твоје јунаштво."
0219 Јунак Стојан за брацку примио,
0220 и отле се натраг повратио,
0221 код Удбине у дружину дође,
0222 тражи свога побратима Сима,
0223 ал’ је Симо ранах допануо,
0224 обје су му очи ишћеране,
0225 и бијеле руке откинуте.
0226 Од хиљаду Стојаново другах,
0227 погинуло четири стотине,
0228 од Симове четири стотине
0229 нејма здраво до четерес’ другах,
0230 ал’ Удбину сву тад разурише,
0231 из темеља града превратише,
0232 ни данаске није с’ обновио,
0233 нити стоје у Удбину Турци.
0234 Стојан копа побратима свога,
0235 сви му дивну жалбу учинише.
0236 Пође Стојан у равне Котаре,
0237 па тко јунак у његово здравље,
0238 бог му дао здравље и весеље!

Извор

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]