Крилма махну змају огњевити,
Крилма махну, а небо домахну.
Из крила му варнице сјевају:
Па долеће Шехер-Сарајеву,
Те он зграби лијепу дјевојку. 5
Ја кака је лијепа дјевојка:
Из лица јој јарко сунце сија,
А из грла сјајна мјесечина.
Змај говори лијепој дјевојци:
„Ој дјевојко, хоћеш моја бити?“ 10
Говорила лијепа дјевојка:
„А мој змају, нећу твоја бити,
„Нит' ћу твоје ружно лице љубит!“
Ражљути се змају огњевити,
Он испусти лијепу дјевојку: 15
Мртва паде лијепа дјевојка,
Мртва паде на зелену траву.
Долетио соко тица сива
Да јој младој црне очи пије.
То зачула дјевојачка мајка. 20
Она нађе своју милу шћерку:
Ја кака је жалосна јој мајка,
Не би рек'о да је л'јепа била.
Виш' ње соко разапео крила,
Па је њеној мајци говорио: 25
„Стара мајко, Богу мила била,
„Ти не тужи и не жали шћерке:
„Боље јој је у земљици бити,
„Него змаја крилатог љубити!“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 2-3.
