За Милом бугари жена Ката
Ајој Миле, ајој, добро моје!
Ајој, сунашце наше жарко
Које нас је гријало и од зла заклањало.
Ајој, сабљо наша бранитељко,
Ајој, мушка руко хранитељко, 5
Мудри свјете и мудра главо,
Твоје ријечи је свако поштовао
Јер си сваког на боље путио.
Ајој, ћако, наше сунце жарко!
Свагдје си наша дика био, 10
Турскијем си сабљама пркосио,
Ал’ си жив долазио.
Ајој, тврђаво наша од камена,
Коју божија сабља посијече,
А мојој сирочади и мени јадној 15
Ајој, главе одсијече.
Ајој, Ђуро, наш једини сине,
Да ли ћеш бити оно што је тата био?
Колико си његове школе научио?
Оћеш ли кућу чувати 20
Како те је тата научио?
Ајој, Миле, рано наша грдна,
Сунце што нам прерано зађе!
Боже, што ми узе друга
Са којим сам гнијездо савила, 25
Са којим сам вијек свој извила
И пород изродила,
Сина оженила и унуке дочекала?
Али три женске сироте још нам осташе,
Три грдне ране на срцу моме. 30
Ајој, Миле, ко ће просце дочекати
И са њима људску ријеч прозборити?
Ко ће их испратити,
Ко ће их сјетовати?
Ајој, три моје сиротице, 35
Три моје сиње кукавице!
Ајој, боже, зашто си их расцвијелио,
Зашто си их тако душмански осудио?
Што су ти оне тако згријешиле,
А још се свијета нијесу нагледале? 40
Ајој, Ђуро, сине наш једини!
Оћеш ли знати татин пут наставити?
Оћеш ли наша завјетрина бити?
Своје миле сеје удомити
Како би их тата отпремио, 45
Како би их тата сјетовао,
Као сина зета дочекао?
Ајој, Ђуро, заклиње те мајка,
Пази, сине, своје секе миле
Не би л’ лакше тату прежалиле! 50
Ајој, на ког ће се сада ослонити,
Него на те, брата јединога!
Ајој, ја сам, сине, слаба и немоћна
Па ни себи помоћи не могу.
Ајој, снашо, друго чедо моје, 55
Никад нам се нијеси замјерила,
Никад ћаји из воље изашла.
Зато те је увијек поштивао
Као ћери које је родио.
Ајој, снашо, ћери моја мила! 60
Кад мајка оде за својим Милом,
Ти ћеш им остати мјесто мајке.
Не дијели их, снашо, од дјечице своје,
Воли као што вас је та га све волио
Јер вас је све на срцу носио! 65
Ајој мени јадној и каменој!
Ајој, Миле, а јој, државо наша!
Ајој, боже, је ли то твоја лравда?
Зашто њега уби а мене остави?
Ајој, црна земљо незасита, 70
Која си нам снагу попила!
Ајој, кад си неситу утробу отворила,
Зашто мене немоћну нијеси прву прогутала
Ајој, од које нико вајде нема?
Ајој, Миле, ајој, добро наше! 75
Још једном погледај сироте своје,
Још један благослов им пошаљи.
Нека нам они здрави буду,
А мене се, Миле, скоро надај
Јер тугу пребољети нећу! 80
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
