Заова се ради невјесте жртвовала
Пошетала до два Алагина
Испред бјела двора Асан-are.
Гледала их Асан-агиница
Са пенџера, са бијеле куле,
Са заове двије неудате, 5
Гледала их, па је говорила:
„Погледајте, двије заовице,
К'о су л'јепа до два Алагина!
Ах, да ми је љубити једнога!
Ја, бих с' њиме у гору убјегла 10
И у гори љубав под'јелила!“
Она мисли: нико је не чује,
Ал' то чуо млади Асан ara.
Мучи Асан, ништа не говори,
Него кад је на вечери било, 15
Проговара срдитијем гласом:
„Која ј' оно од вас говорила,
Да су л'јепа до два Алагина.
Па да јој је љубити једнога,
Да би с' њиме у гору убјегла 20
И у гори љубав под'јелила?"
Млађа се је сестра постиђела,
А старија брату говорила:
„Ја сам рекла, брате, добро моје,
Ја сам рекла, е ја војна немам." 25
„Бог ти под'о војна, селе моја!
А да је то рекла љуби моја,
Данас би се крвца прол'јевала
У нашему двору бијеломе!"
Кад то чула Асан-агиница, 30
Ушетала млада у одају,
Три сандука редом отворала,
Три јабуке златне извадила,
Па дарива своју заовицу:
„На то теби, заовице моја, 35
А, да би ти Бог и срећа дала,
Да се када од'јелиш од двора,
Три пут ћу те љепше даровати!"
В. Радојевић
