Залутао галеб

Залутао галеб
Писац: Јаков Шантић

* * *

Залутао галеб

Залутао галеб над широким морем,
Чуј, цичи, тужи, кô дијете плаче,
Крилима слабим шестари виш бездна
Док море хуји све више и јаче.

Обале нигдје. Не зна куд би кренô,
Снага му слаба, ено, веће пада –
Море га зове... Ах, галебе јадни,
У страшној борби клонули, без нада,

Куд ли си пошô, гдје ли ти је мета,
У бескрај куда одвела те жеља?
Гдје су ти друзи, да ти кликом јаве
Путе спасења, среће и весеља?

Њих нигдје нема... Твоја млада крила
Клонуше, ето, и нема ти спаса,
Ти у гроб мораш, јер не чује небо
Молитве твоје ни твојега гласа.

Мали Лошињ

Извор

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 204.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.