Закукала Миланова мајка
Закукала Миланова мајка,
Јединац јој иде у ајдуке:
— Немој, сине, у ајдуке поћи,
Немој твоју оставити мајку. —
— Ој, пусти ме, моја мила мајко, 5
Дружина ме у горици чека,
Вјеру дадох, вјера ми је тврда. —
Оде Милан, оста мајка сама,
Те се вије за Миланом сином.
Од жалости у болест је пала, 10
Тешку болест од седам недеља.
Нико мајку да преврне болну,
Нико да јој понуде донесе;
Па проклиње Милана јединца:
— Бог убио мог Милана синка 15
Што остави своју стару мајку. —
А како га сустигоше клетве,
Нигдје среће за Милана нема.
Он се враћа својој старој мајци,
Не би л’ мајка благослов му дала, 20
Ал' је мајка веће преминула.
Писну Милан као љута змија,
Пак се враћа дружини у гору,
Ал' мајчина свуда прати клетва;
Ако прође друмом у планину, 25
На раскрижју ето ти му мајке;
Ако хоће воду да преброди,
На води му лице старе мајке;
Ако леже јадан почивати,
Ето ти му опет стара мајка, 30
На постељи болна и невољна,
Гдје проклиње Милана јединка
Што је пусти стару и чемерну.
Кад се Милан иза сна пробуди,
Пишти јадан до Бога се чује, 35
Пак потеже ноже од појаса,
Удари се у прси јуначке,
Да не види сунца ни месеца.
Мили Боже, на свему ти вала.
Таква ј', брате, материна клетва! 40
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
