Закон о привредним друштвима (Република Српска)/III

Извор: Викизворник


ЗАКОН О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА


Дио трећи
ДОБРОВОЉНА ЛИКВИДАЦИЈА, ПОВЕЗИВАЊЕ И РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

I ДОБРОВОЉНА ЛИКВИДАЦИЈА[уреди]

1. Појам и покретање поступка[уреди]

Појам

Члан 338.

Добровољна ликвидација привредног друштва спроводи се у складу са овим законом када друштво има довољно финансијских средстава за покриће свих својих обавеза, а нарочито:

а) ако престану да постоје природни и други услови за обављање дјелатности,
б) истеком времена за које је основано и
в) ако тако одлуче ортаци, чланови или акционари.


Одлука

Члан 339.

(1) Ликвидација привредног друштва спроводи се одлуком ортака, чланова или акционара, и то:

а) у случају ортачког друштва, једногласном одлуком свих ортака, ако оснивачким актом друштва није одређено одлучивање већином гласова,
б) у случају командитног друштва, једногласном одлуком свих комплементара, ако оснивачким актом друштва није одређено одлучивање већином гласова,
в) у случају друштва с ограниченом одговорношћу, одлуком коју доноси скупштина чланова друштва у складу са чланом 141. став 2. овог закона и
г) у случају акционарског друштва, одлуком коју доноси скупштина акционара друштва, квалификованом већином у складу са чланом 284. став 2. овог закона.

(2) Одредбе овог закона, оснивачког акта, уговора ортака или чланова друштва и статута акционарског друштва које се односе на обавјештавање и поступак одлучивања примјењују се и на одлучивање о ликвидацији друштва.


Регистрација и објављивање

Члан 340.

Одлука о покретању поступка ликвидације привредног друштва региструје се и објављује у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

2. Ликвидација и повјериоци[уреди]

Индивидуално обавјештење познатим повјериоцима

Члан 341.

(1) Привредно друштво доставља познатим повјериоцима писано обавјештење са копијом регистрационе пријаве о покретању поступка престанка друштва ликвидацијом.

(2) Обавјештење из става 1. овог члана садржи нарочито:

а) поштанску адресу гдје се упућује пријава потраживања повјерилаца,
б) рок у коме привредно друштво у ликвидацији мора примити пријаву, који не може бити краћи од 120 дана од дана достављања писаног обавјештења и
в) упозорење да ће потраживање бити преклудирано ако пријава потраживања не буде поднесена у одређеном року.

(3) Потраживање против привредног друштва у ликвидацији је преклудирано ако није пријављено привредном друштву у ликвидацији у року из става 2. тачка б) овог члана или ако повјерилац чије је потраживање оспорено од друштва у ликвидацији не покрене поступак пред судом у року од 30 дана од дана пријема одлуке о оспоравању потраживања.

(4) Потраживање из става 3. овог члана не обухвата потраживање које је настало након наступања дејства одлуке о ликвидацији привредног друштва.


Објава обавјештења свим повјериоцима

Члан 342.

(1) Привредно друштво у ликвидацији објављује обавјештење о одлуци о ликвидацији у складу са чланом 340. овог закона.

(2) Обавјештење из става 1. овог члана мора да:

а) буде објављено најмање три пута у временским размацима не мањим од 15 дана нити дужим од 30 дана,
б) садржи позивање на одредбе овог члана,
в) садржи поштанску адресу гдје се шаље пријава потраживања од повјериоца и
г) садржи упозорење да ће потраживање бити преклудирано ако га повјерилац не пријави, односно не покрене судски поступак у складу са овим законом.

(3) Потраживања повјерилаца биће преклудирана:

а) ако се не пријаве у року од 30 дана од дана објављивања посљедњег обавјештења из става 2. тачка а) овог члана и
б) ако потраживање буде оспорено а повјериоци не покрену поступак пред надлежним судом у року од 30 дана од дана пријема обавјештења о оспоравању тих потраживања.

3. Статус друштва и ликвидациони управник[уреди]

Статус друштва за вријеме ликвидације

Члан 343.

(1) Привредно друштво не може предузимати нове послове, већ само послове у вези са спровођењем ликвидационог поступка као што су продаја имовине, плаћање повјерилаца, наплата потраживања и друге послове нужне за ликвидацију друштва.

(2) У поступку ликвидације привредног друштва не плаћају се дивиденде нити се имовина друштва расподјељује ортацима, члановима или акционарима прије плаћања свих потраживања повјерилаца.


Ликвидациони управници

Члан 344.

(1) У поступку ликвидације дјелатности, послове привредног друштва воде лица која су имала иста овлашћења и прије ликвидације, ако друштво не изабере друго лице или лица.

(2) Лице или лица која имају овлашћења у поступку ликвидације привредног друштва зову се ликвидациони управници.

(3) На захтјев било ког лица из става 1. овог члана суд може из оправданих разлога именовати другог ликвидационог управника ради замјене ликвидационог управника изабраног од друштва или ради заједничког поступања са њима.


Разрјешење ликвидационог управника

Члан 345.

Ликвидациони управник може бити разријешен на исти начин на који је изабран, односно именован.


Регистрација и објављивање избора, именовања и разрјешења ликвидационог управника

Члан 346.

Избор, одређивање (именовање) или разрјешење ликвидационог управника региструје се и објављује у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.


Послови ликвидационог управника

Члан 347.

(1) Ликвидациони управник привредног друштва завршава текуће пословање друштва, наплаћује потраживања, измирује обавезе и уновчава имовину друштва.

(2) У оквиру својих овлашћења ликвидациони управник привредног друштва одговоран је за вођење послова друштва.

(3) Ликвидациони управник заступа привредно друштво у ликвидацији.

4. Ликвидациони биланси[уреди]

Ликвидациони биланс стања и финансијски извјештаји

Члан 348.

(1) Ликвидациони управник привредног друштва саставља биланс стања најкасније 60 дана по отварању поступка ликвидације (почетни ликвидациони биланс стања) и подноси га ортацима или комплементарима, или скупштини чланова или акционара на усвајање. У билансу стања наводи се стање активе и пасиве друштва, неопходне радње за спровођење ликвидације и вријеме потребно за завршетак ликвидације.

(2) Сва имовина привредног друштва укључује се у биланс стања из става 1. овог члана по њеној тржишној цијени или процијењеној вриједности.

(3) Ликвидациони управник привредног друштва подноси привремени извјештај о својим радњама, са образложењем разлога због којих се ликвидација наставља а није завршена, као и финансијски извјештај, по истеку сваке пословне године у року који је прописан Законом о рачуноводству и ревизији.


Обустава ликвидације и спровођење стечаја

Члан 349.

(1) Ако ликвидациони управник утврди да имовина привредног друштва није довољна за то да се подмире сва потраживања повјерилаца, дужан је да одмах обустави поступак ликвидације и покрене поступак стечаја.

(2) Ако је ликвидација обустављена у складу са ставом 1. овог члана, ликвидациони управник о томе извјештава судски регистар ради регистрације и објављивања у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.


Извјештај о спровођењу ликвидације и приједлог за диобу ликвидационог остатка

Члан 350.

(1) Након подмирења дугова привредног друштва, ликвидациони управник саставља извјештај о спроведеној ликвидацији, завршни ликвидациони биланс и приједлог о подјели ликвидационог остатка друштва.

(2) Завршни ликвидациони биланс стања привредног друштва садржи приказ извора прилива и њихову употребу, списак имовине која је отуђена и приливе који су тако остварени, изјашњење да ли постоје још нека питања која треба рјешавати и приједлог њиховог рјешавања, износ трошкова ликвидације и накнаде ликвидационом управнику.

(3) Извјештај и завршни ликвидациони биланс привредног друштва усвајају ортаци, односно скупштина чланова или акционара, ако у одлуци о покретању поступка ликвидације или у одлуци надлежног суда није друкчије одређено.

5. Исплате власницима власничких удјела и окончање ликвидације[уреди]

Исплате ортацима, члановима или акционарима

Члан 351.

(1) Имовина привредног друштва у ликвидацији која преостане након измирења потраживања повјерилаца и других потраживања расподјељује ликвидациони управник, ортацима, члановима и акционарима.

(2) Ако оснивачким актом, уговором чланова, уговором ортака, статутом друштва или одлуком надлежног суда није друкчије одређено, расподјела из става 1. овог члана врши се у складу са правилима приоритета, и то:

а) за плаћање ортака, чланова или акционара са повлашћеним акцијама који имају право приоритета на плаћање у ликвидацији у складу са оснивачким актом, уговором ортака, чланова или акционара друштва и
б) за плаћање ортацима (у случају ортачког друштва или командитног друштва), члановима (у случају друштва с ограниченом одговорношћу) сразмјерно удјелима у друштву и акционарима (у случају акционарског друштва) сразмјерно посједованим акцијама у друштву.

(3) Командитори командитног друштва, чланови друштва с ограниченом одговорношћу и акционари акционарског друштва који су примили исплате у доброј вјери након што је привредно друштво у ликвидацији поступило у свему у складу са поступком из члана 341. и/или члана 342. обавезни су на враћање примљеног ако је то потребно за намирење повјерилаца друштва.

(4) У случају спора у вези са расподјелом имовине друштва у ликвидацији ортацима, члановима или акционарима друштва, ликвидациони управник одгађа расподјелу до коначног рјешења спора, осим ако одлуком суда није другачије одређено.


Накнада ликвидационом управнику

Члан 352.

(1) Ликвидациони управник има право да му се примјерено надокнаде трошкови које је имао у спровођењу ликвидације, као и на исплату накнаде за рад. Висину трошкова и накнаде за рад одређују ортаци, односно скупштина чланова или акционара, а у случају спора – суд.

(2) У погледу потраживања из става 1. овог члана ликвидациони управник сматра се повјериоцем друштва у ликвидацији.

(3) Трошкови и накнаде за рад ликвидационог управника плаћају се за вријеме трајања ликвидације, ако то не утиче на подмирење обавеза према повјериоцима друштва.


Окончање ликвидације

Члан 353.

(1) Након окончања поступка ликвидације привредног друштва и одобрења финансијског извјештаја састављеног са даном завршетка ликвидације и извјештаја о спровођењу ликвидације од ортака, комплементара, односно скупштине чланова или акционара, ликвидациони управник без одгађања доставља ове извјештаје и одговарајуће одлуке у сједиште друштва и регистар, заједно са захтјевом да друштво буде брисано из регистра у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

(2) Ако се након окончања поступка ликвидације привредног друштва ортаци или комплементари не састану или се сједница скупштине чланова друштва или акционара због недостатка кворума не одржи, ликвидациони управник завршава поступак у складу са ставом 1. овог члана и без одобрења финансијског извјештаја и извјештаја о спровођењу поступка ликвидације од ортака или комплементара или скупштине чланова, односно акционара.

(3) Пословне књиге и документа привредног друштва које је престало ликвидацијом чувају се у складу са прописима којима се уређује архивска грађа.

(4) Податак о томе код кога се чувају пословне књиге и документација привредног друштва региструје се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

(5) Заинтересована лица могу прегледати књиге и документа друштва које је престало ликвидацијом, која се у складу са законом сматрају јавним и доступним.

(6) Ако се накнадно утврди да је потребно спровести даље радње по окончању ликвидације привредног друштва, суд на приједлог лица које за то има правни интерес, поново именује ранијег или новог ликвидационог управника.


Одговорност ликвидационог управника за штету

Члан 354.

(1) Ликвидациони управник одговара ортацима, члановима и акционарима привредног друштва као и повјериоцима привредног друштва за штету коју им проузрокује у извршењу својих дужности, у складу са чл. 32. до 34. и чл. 36. и 37. овог закона.

(2) Ликвидациони управник не одговара повјериоцима, као ни ортацима, члановима друштва или акционарима за било какве губитке привредног друштва, обавезе или смањења вриједности имовине која су настала као резултат доношења савјесних и разумних пословних одлука у вези са спровођењем поступка ликвидације привредног друштва.

(3) Захтјеви по основу одговорности ликвидационог управника за штету из става 1. овог члана застаријевају у року од једне године од дана брисања привредног друштва из судског регистра.

(4) Ако је више ликвидационих управника одговорно за исту штету, они одговарају солидарно.


Одговорност ортака, чланова и акционара по окончању ликвидације

Члан 355.

(1) Ортаци ортачког друштва и комплементари командитног друштва за евентуално неизмирене обавезе из друштава у ликвидационом поступку одговарају након окончања тог поступка и брисања друштва из судског регистра солидарно.

(2) Командитори командитног друштва, чланови друштва са ограниченом одговорношћу и акционари акционарског друштва за евентуално неизмирене обавезе ових друштава у ликвидационом поступку, одговарају након окончања тог поступка и брисања друштва из судског регистра солидарно до висине примљеног износа из ликвидационог остатка.


Обавјештење пореског органа

Члан 356.

Регистарски суд обавјештава порески орган о брисању друштва из судског регистра.

II ПОВЕЗИВАЊЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА[уреди]

1. Повезана друштва[уреди]

Појам и врсте

Члан 357.

(1) Повезана привредна друштва чине два или више друштава у складу са овим законом, која се међусобно повезују, и то:

а) учешћем у основном капиталу или ортачким удјелима (друштва повезана капиталом),
б) путем уговора (друштва повезана уговором) и
в) путем капитала и путем уговора (мјешовито повезана друштва).

(2) Повезана привредна друштва из става 1. овог члана обухватају једно матично (контролно) и једно или више зависних (подређених) друштава.

(3) Повезана привредна друштва (путем капитала, уговора, мјешовита) организују се као концерн, холдинг, група друштава или други облик организовања у складу са овим законом.

(4) Повезана привредна друштва, у смислу овог закона, организују се као концерн када матично друштво има за претежну дјелатност неку пословну дјелатност поред дјелатности управљања зависним друштвима.

(5) Повезана привредна друштва, у смислу овог закона, организују се као холдинг када матично друштво има искључиво дјелатност управљања и финансирања зависним друштвима.

(6) Повезана привредна друштва у смислу овог закона организују се као група друштава када матично друштво обавља дјелатности из ст. 4. и 5. овог члана.

(7) Привредна друштва могу се повезивати уговором и у друге облике удруживања (конзорцијум, кластер, пословна унија, пословни систем, пул и др.), да би олакшала и промовисала обављање привредних дјелатности које чине њихову дјелатност, али тако да чланице из тога не остварују добит. Удружење се може основати и без основног капитала.

(8) Забрањено је повезивање привредних друштава супротно прописима којима се уређује заштита конкуренције.


Контролно учешће у капиталу

Члан 358.

(1) Контролни члан друштва с ограниченом одговорношћу или контролни акционар акционарског друштва у смислу овог закона јесте лице које само или са другим лицима која са њим дјелују заједно (заједничко дјеловање):

а) има више од 50 % гласачких права у привредном друштву на основу обичних акција (већинско учешће) и
б) на други начин врши контролни утицај над управљањем и вођењем послова привредног друштва на основу свог својства члана или акционара (или на основу закљученог уговора у складу са овим законом).

(2) Лице које само или са једним или више других лица има више од 20 % гласова у скупштини привредног друштва има значајно учешће у смислу овог закона.


Заједничко дјеловање

Члан 359.

(1) Заједничко дјеловање, у смислу овог закона, јесте:

а) акт два или више лица предузет на основу међусобног споразума ради стицања, уступања или извршења гласачких права у одређеном друштву и
б) коришћење гласачких права ради извршења заједничког утицаја на управљање, пословне операције тог лица, на избор статутарних органа тог лица (или већине његових чланова) или вршење тог утицаја на други начин.

(2) Лица која у смислу става 1. овог члана дјелују заједно су:

а) правно лице и његов орган управљања или члан тог органа, лица која су директно потчињена управном одбору или извршном одбору тог правног лица и заступници и ликвидациони управници тог друштва или повезана лица са њима у смислу овог закона и
б) лица која чине повезана друштва у смислу овог закона.

(3) Лица која у смислу става 1. овог члана дјелују заједно су:

а) друштво са ограниченом одговорношћу и његови чланови или само његови чланови,
б) ортачко друштво и његови ортаци или само његови ортаци,
в) командитно друштво и његови комплементари или сви његови ортаци,
г) повезана лица у смислу овог закона и
д) друга друштва и други облици организовања у складу са законом којим се уређује њихов правни положај.

2. Посебна правила за друштва повезана капиталом[уреди]

Обавјештавање зависног друштва

Члан 360.

(1) Привредно друштво или друго лице које постаје или престаје бити контролни члан или контролни акционар другог друштва у смислу овог закона дужно је да обавијести о томе то друштво, Комисију за хартије од вриједности и орган који је одговоран за заштиту конкуренције, у складу са законом којим се уређује заштита конкуренције.

(2) Обавеза друштва или другог лица из става 1. овог члана постоји и у другим ситуацијама у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности.


Истицање у пословном имену

Члан 361.

Зависно друштво у свом пословном имену, меморандуму и другим пословним документима истиче и пословно име матичног друштва.


Одговорност матичног друштва и директора

Члан 362.

(1) На одговорност матичног друштва зависном друштву примјењује се чл. 32. до 34. и чл. 36. и 37. овог закона.

(2) Директори матичног друштва одговорни су зависном друштву у складу са чл. 32. до 34. и чл. 36. и 37. овог закона.


Обавеза израде консолидованог годишњег извјештаја и извјештај члановима и акционарима зависног друштва

Члан 363.

(1) Управни одбор матичног друштва са сједиштем у Републици Српској, које има зависна друштва са сједиштем у Републици Српској или изван ње, мора годишњој скупштини акционара или чланова друштва поднијети консолидовани годишњи извјештај друштва, ако су једно или више његових зависних друштава друштва капитала.

(2) У консолидованом годишњем извјештају друштва мора се конкретно приказати најмање развој и резултат пословања и финансијско стање друштава укључених у консолидацију посматраних као цјелина, уз опис главних ризика којима су изложена. Овај извјештај мора да садржи анализу развоја, резултата пословања и финансијског положаја друштава укључених у консолидацију посматраних као цјелина у складу са обимом и сложеношћу њиховог пословања. У циљу бољег разумијевањa развоја, резултата пословања и финансијског положаја друштва, анализа мора укључити финансијске и друге показатеље који се односе на поједине послове укључујући и обавјештење о заштити околине и о радницима, те додатно објаснити поједине износе наведене у консолидованим годишњим финансијским извјештајима.

(3) Консолидовани годишњи извјештај садржи:

а) све важније пословне догађаје између друштава након истека пословне године за коју се извјештава,
б) очекивани развој тих друштава посматрано као цјелина,
в) активности друштава на развоју у будућности,
г) податке о броју и номиналном износу свих акција у имовини матичног друштва, у имовини зависног друштва или код лица које дјелује у своје име, а за рачун тих друштава,
д) податке о коришћењу финансијских инструмената, те податке битне за процјену стања имовине друштава, њихових обавеза, финансијског положаја, добити и губитка, начин управљања финансијским ризицима и политикама, укључујући и политику предузимања мјера заштите од губитка и
ђ) опис главних обиљежја унутрашњег надзора повезаних друштава и систем управљања ризицима у односу на поступак припремања и сачињавања консолидованих финансијских извјештаја када се са хартијама од вриједности неког од тих друштава тргује на берзи или другом уређеном јавном тржишту.

(4) Извјештај из става 1. овог члана мора бити објављен на берзи или на интернет страници матичног друштва.

(5) Управни одбор зависног друштва дужан је да за годишњу скупштину акционара или чланова друштва припреми писани извјештај о односима са осталим чланицама друштава повезаних капиталом у претходној пословној години као саставни дио извјештаја о пословању друштва.

(6) Ако је независна ревизија финансијских извјештаја зависног друштва по закону којим се уређује рачуноводство и ревизија обавезна, то важи и за независну ревизију извјештаја његовог управног одбора о односима друштва са другим чланицама друштава повезаних капиталом.

(7) Чланови или акционари друштава повезаних капиталом у смислу овог закона морају имати цјеловиту информацију о структури групе, систему управљања, лицима која управљају групом, пословима који се обављају унутар групе, као и о принципима рјешавања сукоба интереса појединог друштва и других повезаних друштава.

3. Правила за друштва повезана посебним уговором[уреди]

Уговор о посебним односима матичног и зависног друштва и преносу добити

Члан 364.

(1) Ако матично и зависно друштво закључе уговор о посебним односима који обухватају управљање у зависном друштву од матичног друштва или о преносу добити зависног друштва матичном друштву, матично друштво одговора за штету коју проузрокује зависном друштву неизвршењем или неправилним извршењем закљученог уговора у складу са овим законом.

(2) Уговор из става 1. овог члана региструје се у судском регистру у коме је регистровано зависно друштво и објављује у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

(3) Уговор из става 1. овог члана постаје пуноважан регистрацијом и објављивањем те регистрације у складу са овим законом.


Садржина уговора и примјена

Члан 365.

(1) Уговор из члана 364. овог закона, сачињава се у писаној форми, и садржи нарочито: права и обавезе матичног друштва; мјере заштите зависног друштва; обим преноса добити и компензације зависном друштву; покривање губитака зависног друштва од матичног друштва; заштиту осталих акционара или чланова зависног друштва; као и мјере заштите повјерилаца зависног друштва по престанку уговора.

(2) На одговорност матичног друштва за накнаду проузроковане штете зависном друштву, као и на ту одговорност директора матичног друштва и зависног друштва и лица која са њима дјелују заједно, примјењује се члан 362. овог закона, што не ограничава и не искључује друга правна средства за заштиту од повреде уговора у складу са законом којим се уређују облигациони односи.


Одобрење уговора о посебним односима матичног и зависног друштва и преносу добити

Члан 366.

(1) Уговор из члана 364. овог закона усвајају скупштине матичног и свих зависних друштава квалификованом већином у складу са чланом 284. став 2. овог закона.

(2) Ако је уговорна страна ортачко или командитно друштво, са уговором морају да се сагласе сви ортаци са неограниченом одговорношћу, осим ако је оснивачким актом или уговором ортака друкчије одређено.

(3) Сваком акционару или члану друштва мора бити остављено довољно времена прије скупштине акционара или чланова друштва или током сједнице да у просторијама друштва изврше:

а) увид у предложени текст уговора и
б) увид у друге значајне информације у вези са уговором и информације о пословању свих других друштава која су уговорне стране.

(4) Примјерак закљученог уговора из члана 364. овог закона прилаже се уз записник са сједнице скупштине друштва.


Престанак и регистрација престанка

Члан 367.

(1) Уговор из члана 364. овог закона престаје отказом, истеком рока или на други начин у складу са тим уговором и законом којим се уређују облигациони односи.

(2) Престанак уговора из члана 364. овог закона региструје се и објављује у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

III РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА[уреди]

1. СТАТУСНЕ ПРОМЈЕНЕ[уреди]

1.1. Основна начела[уреди]

Појам реорганизације

Члан 368.

Под реорганизацијом привредног друштва у смислу овог закона подразумијева се статусна промјена привредног друштва и промјена правне форме привредног друштва.


Појам статусне промјене

Члан 369.

(1) Статусна промјена привредног друштва у смислу овог закона је спајање, подјела и одвајање.

(2) У статусној промјени привредног друштва могу се комбиновати статусне промјене спајања и подјеле или статусне промјене спајања и одвајања.

(3) Одлука о статусној промјени не може се побијати због утврђене сразмјере замјене акција или удјела у складу са овим законом.

(4) Ако у статусној промјени учествују привредна друштва различите правне форме, на статусну промјену примјењују се и одредбе овог закона о промјени правне форме друштва чија се правна форма мијења статусном промјеном.

(5) Привредна друштва не могу вршити статусне промјене супротно закону којим се уређује заштита конкуренције.


Финансијски извјештај

Члан 370.

(1) Свако привредно друштво које учествује у статусној промјени сачињава финансијски извјештај (завршни рачун) према стању на дан спајања, подјеле и одвајања у складу са законом. На основу ових финансијских извјештаја сачињава се почетни биланс у складу са законом који уређује рачуноводство и ревизију, који је основ за упис статусне промјене.

(2) Пријава за регистрацију статусне промјене подноси се најкасније у року од осам мјесеци од дана промјене из става 1. овог члана.


Статусне промјене у ликвидацији

Члан 371.

Статусне промјене могу се вршити и ако је једно или више привредних друштава која се спајају или дијеле, у ликвидацији, под условом да та друштва нису почела са подјелом имовине својим акционарима или члановима и да донесу одлуку о окончању поступка ликвидације.

1.2. Врсте статусних промјена[уреди]

Спајање

Члан 372.

(1) Спајање привредног друштва у смислу овог закона јесте:

а) спајање уз припајање и
б) спајање уз оснивање.

(2) Спајање уз припајање јесте статусна промјена којом једно друштво престаје да постоји без ликвидације (у даљем тексту: друштво престало припајањем) преносећи другом постојећем друштву цијелу своју имовину и обавезе (у даљем тексту: друштво стицалац), у замјену за издавање акција или удјела акционарима или члановима друштва престалог спајањем од друштва стицаоца, а ако је потребно и новчану доплату која не прелази 10 % номиналне вриједности тако издатих акција.

(3) Спајање уз оснивање јесте статусна промјена којом два или више привредних друштава престају да постоје без ликвидације (у даљем тексту: друштво престало спајањем) преносећи цијелу своју имовину и обавезе у замјену за издавање од новог друштва (у даљем тексту: ново друштво) акција или удјела акционарима или члановима престалог друштва и ако је потребно, новчану доплату која не прелази 10 % номиналне вредности тако издатих акција.


Подјела

Члан 373.

(1) Подјела привредног друштва у смислу овог закона јесте:

а) подјела уз припајање,
б) подјела уз оснивање и
в) подјела уз припајање и подјела уз оснивање.

(2) Подјела уз припајање јесте статусна промјена којом привредно друштво престаје да постоји без ликвидације (у даљем тексту: друштво престало подјелом) преносећи на два или више постојећих друштава са којима се спаја уз припајање (у даљем тексту: друштва стицаоци) сву имовину и обавезе у замјену за издавање акција или удјела друштва стицаоца акционарима или члановима друштва престалог подјелом и ако је потребно, новчано плаћање које не прелази 10 % номиналне вриједности тако издатих акција.

(3) Подјела уз оснивање јесте статусна промјена којом привредно друштво престаје да постоји без ликвидације (у даљем тексту: друштво престало подјелом) преносећи на два или више нових друштава која се тиме оснивају (у даљем тексту: нова друштва) или преносећи на два или више друштава која се спајају са до тада постојећим друштвом у нова друштва сву имовину и обавезе у замјену за издавање акција или удјела нових друштава акционарима или члановима друштва престалог подјелом и ако је потребно, новчану доплату која не прелази 10 % номиналне вриједности тако издатих акција.


Одвајање

Члан 374.

(1) Одвајање привредног друштва у смислу овог закона јесте:

а) одвајање уз припајање,
б) одвајање уз оснивање и
в) одвајање уз припајање и одвајање уз оснивање.

(2) Одвајање уз припајање јесте статусна промјена којом привредно друштво дјељеник преноси један или више дијелова своје имовине и припадајући дио обавеза (у даљем тексту: друштво дијељеник) на једно или више постојећих друштава при чему то друштво остаје да постоји као правно лице (у даљем тексту: друштва стицаоци), а сви или дио његових акционара, односно чланова, уз очување принципа равноправности, постају акционари односно чланови друштва стицаоца уз замјену акција/удјела акционарима или члановима друштва дијељеника (и за тај износ смањења његовог основног капитала без примјене одредаба овог закона о смањењу тог капитала у редовном поступку) за акције/удјеле друштва стицаоца и ако је потребно, новчано плаћање које не прелази 10 % номиналне вриједности тако издатих акција.

(3) Одвајање уз оснивање јесте статусна промјена којом привредно друштво дијељеник преноси један или више дијелова своје имовине и припадајући дио обавеза на једно или више тиме новооснованих друштава или на једно или више друштава са којима се спаја у новоосновано друштво (у даљем тексту: ново друштво), уз замјену акција/удјела друштва дјељеника (и за тај износ смањења његовог основног капитала без примјене одредаба овог закона о смањењу тог капитала у редовном поступку) за издавање акција или удјела нових друштава која се тиме оснивају акционарима или члановима друштва дијељеника и ако је потребно, новчано плаћање које не прелази 10 % номиналне вриједности тако издатих акција.

(4) На одвајање уз припајање и одвајање уз оснивање, ако овим законом није друкчије уређено примјењују се одредбе овог закона о подјели уз припајање и подјели уз оснивање.

1.3. Спајање уз припајање акционарских друштава у редовном поступку[уреди]

1.3.1. Припрема[уреди]

Уговор о спајању уз припајање

Члан 375.

(1) Управни одбори акционарских друштава припремају нацрт уговора о спајању уз припајање у писаној форми.

(2) Уговор о спајању уз припајање садржи податке о:

а) врсти, пословном имену друштва, сједишту и адреси сваког друштва престалог припајањем и друштава стицаоца,
б) сразмјери замјене акција и износу било ког новчаног плаћања,
в) тачном опису начина додјеле акција акционарима друштва престалог припајањем при њиховој замјени,
г) дану од ког се сматра да су послови друштва престалог припајањем предузети за рачун друштва стицаоца (дан обрачуна припајања),
д) посебним правима која друштво стицалац даје имаоцима акција за које су везана посебна права и имаоцима других хартија од вриједности које је издало друштво престало припајањем или о предложеним мјерама у вези са тим,
ђ) правима датим директору или члану управног одбора било ког друштва које учествује у спајању уз припајање и
е) друге податке које садржи оснивачки акт друштва у складу са овим законом.

(3) Саставни дио уговора из става 1. овог члана су и приједлог измјена оснивачког акта и приједлог статута друштва стицаоца након спајања припајањем.


Извјештај управног одбора

Члан 376.

(1) Управни одбор сваког од друштава учесника у спајању уз припајање сачињава детаљан писани извјештај са објашњењем уговора о спајању уз припајање, анализом рентабилности и тржишног положаја оба учесника и са указивањем на законске и економске основе за спајање уз припајање и објашњењем сразмјере замјене акција.

(2) Извјештај из става 1. овог члана, ако је то потребно, садржи и опис посебних тешкоћа које су настале у процјени имовине или капитала друштава која се спајају уз припајање.

(3) Управни одбор сваког од друштва које учествује у спајању уз припајање информише скупштину акционара о значајнијим промјенама имовине и обавеза између дана потписивања уговора о спајању уз припајање и дана одржавања скупштине друштва које учествује у спајању уз припајање.


Извјештај независног ревизора

Члан 377.

(1) Уговор о спајању уз припајање и извјештај управног одбора подлијежу независној ревизији једног или више независних ревизора сваког друштва које учествује у спајању уз припајање кога именује надлежни суд у ванпарничном поступку по поднесеном заједничком приједлогу управних одбора тих друштава.

(2) Независни ревизор спајања уз припајање саставља писани извјештај о независној ревизији спајања уз припајање који се подноси друштвима која учествују у спајању уз припајање најкасније у року од два мјесеца од дана постављења и који садржи нарочито:

а) образложени приказ свих важних дијелова имовине и обавеза за друштва која учествују у овој статусној промјени,
б) податке о примијењеном методу процјене вриједности свих друштава која учествују у спајању уз припајање, ради утврђивања сразмјере замјене акција, која је предложена у нацрту уговора о спајању уз припајање, разлоге због којих је примијењен тај метод и образложење из којег треба да се види да ли је тај метод примјерен околностима тог случаја и
в) податке о посебним тешкоћама у процјени вриједности друштава која учествују у спајању уз припајање, ако их је било.

(3) Независни ревизор је овлашћен да од свих друштава која учествују у спајању уз припајање затражи све податке и исправе потребне за успјешно обављање независне ревизије, као и да предузме све остале радње потребне за провјеру истинитости података и исправа добијених од тих друштава, у складу са законом.


Извјештај одбора за ревизију

Члан 378.

Ако друштва која учествују у спајању уз припајање имају одбор за ревизију, извјештај управног одбора и извјештај ревизора о уговору о спајању уз припајање доставља се и одбору за ревизију који о тим извјештајима сачињава свој писани извјештај.

1.3.2. Одлучивање[уреди]

Објављивање уговора

Члан 379.

Нацрт уговора о спајању уз припајање доставља се судском регистру и објављује се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката и то за свако друштво које престаје спајањем уз припајање и друштво стицаоца најкасније 30 дана прије дана одређеног за одржавање скупштине акционара која о њему одлучује.


Увид у исправе

Члан 380.

(1) Привредно друштво које учествује у спајању уз припајање дужно је да у просторијама свог сједишта омогући акционарима, најкасније 30 дана прије дана одржавања скупштине акционара која треба да одлучи о спајању уз припајање, увид у исправе, и то у:

а) нацрт уговора о спајању уз припајање,
б) измјене оснивачког акта и статута друштва стицаоца,
в) финансијске извјештаје свих друштава која се спајају уз припајање у посљедње три године,
г) посебан рачуноводствени извјештај који изражава стање друштва највише 90 дана, прије дана у којем је сачињен нацрт уговора о спајању уз припајање, ако се посљедњи финансијски извјештај тог друштва односи на пословну годину која се завршила више од шест мјесеци прије сачињавања нацрта уговора о спајању уз припајање,
д) извјештаје управног одбора о спајању уз припајање свих друштава која учествују у спајању уз припајање или њихов заједнички извјештај и
ђ) извјештај о независној ревизији спајања уз припајање свих друштава која учествују у том поступку или заједнички извјештај о независној ревизији.

(2) Посебан рачуноводствени извјештај из става 1. тачка г) овог члана саставља се примјеном истог метода и у истом облику (изгледу) као посљедњи финансијски извјештај.

(3) Процјене вриједности у посебном рачуноводственом извјештају могу да се заснивају само на промјенама у књиговодству друштава која учествују у спајању уз припајање, у односу на стање изражено у посљедњем финансијском извјештају без спровођења пописа средстава и инвентара.

(4) У посебном рачуноводственом извјештају исказују се књиговодствена смањења и повећања вриједности средстава до којих је дошло у времену након посљедњег финансијског извјештаја, као и значајније промјене стварне вриједности средстава друштава која учествују у спајању уз припајање, која нису изражена у књигама.

(5) Друштва која учествују у спајању уз припајање дужна су да сваком акционару, на његов захтјев, предају бесплатан препис или копију сваке исправе из става 1. овог члана у цјелини или изводе из њих.


Усвајање уговора одлуком скупштине

Члан 381.

(1) Одлука о усвајању уговора о спајању уз припајање доноси се на скупштини акционара сваког друштва које учествује у спајању уз припајање квалификованом већином у складу са чланом 284. став 2. овог закона.

(2) Ако у друштвима која учествују у спајању уз припајање има више класа акција, одлуку о усвајању уговора о спајању уз припајање доносе и акционари сваке класе акција чија су права повријеђена том одлуком на гласању групе те класе у складу са ставом 1. овог члана.

(3) Нацрт уговора о спајању уз припајање усвајају у истовјетном тексту скупштине свих друштава која учествују у спајању уз припајање.

(4) Након што га скупштине друштава које учествују у спајању уз припајање усвоје, уговор се нотарски потврђује. Уговор потписују овлашћени заступници друштава која учествују у спајању уз припајање.

(5) Са одлуком о одобрењу уговора о спајању уз припајање усвајају се на исти начин и све потребне измјене оснивачког акта и статута друштва стицаоца.

(6) Уговор о спајању уз припајање прилаже се уз записник скупштине сваког друштва које учествује у спајању уз припајање.


Спајање уз припајање без одлуке скупштине друштва стицаоца

Члан 382.

(1) Спајање уз припајање може се вршити на основу одлуке управног одбора друштва стицаоца, без одлуке његове скупштине акционара, под условом да:

а) нацрт уговора о спајању уз припајање буде објављен у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката и то најкасније 30 дана прије дана када би сједница скупштине акционара друштва које престаје спајањем уз припајање требало да буде одржана,
б) акционарима друштва стицаоца у његовом сједишту буде омогућен увид у нацрт уговора о спајању уз припајање, финансијске извјештаје свих друштава која учествују у спајању уз припајање у посљедње три године, посебан рачуноводствени извјештај за текућу годину, извјештај управног одбора, извјештај о независној ревизији спајања уз припајање, најкасније 30 дана прије дана одржавања скупштине акционара друштва које престаје припајањем на којој се одлучује о спајању уз припајање и
в) један или више акционара друштва стицаоца са најмање 5 % учешћа у његовом основном капиталу не захтијева одржавање скупштине акционара тог друштва ради одлучивања о спајању уз припајање у року од 30 дана од дана одржавања скупштине друштва које престаје припајањем на којој је усвојен нацрт уговора о спајању уз припајање.

(2) Услови из става 1. овог члана морају се испунити кумулативно.

1.3.3. Спровођење спајања уз припајање[уреди]

Повећање капитала

Члан 383.

(1) Повећање основног капитала друштва стицаоца приликом спајања уз припајање спроводи се у складу са одредбама овог закона о повећању основног капитала акционарског друштва новим улозима, осим што се на додјелу акција тог друштва акционарима друштава престалих припајањем не примјењују одредбе о:

а) забрани повећања основног капитала док се уписани улози у цијелости не унесу у основни капитал,
б) условима за упис нових акција, одобрењу Комисије за хартије од вриједности за емисију акција, јавној понуди, проспекту, доказима да су уплаћени новчани улози, односно унесени неновчани улози у основни капитал друштва као прилози пријави за регистрацију и друге одредбе неспојиве са замјеном акција у спајању уз припајање друштава и
в) правима постојећих акционара друштава која учествују у спајању уз припајање на првенство уписа нових акција у односу на трећа лица.

(2) Акционари који су у друштвима престалим припајањем уписали акције прије замјене, али их до замјене за акције друштва стицаоца нису у цијелости уплатили, настављају са уплатом уписаних акција у том друштву под условима по којима су их уписали прије замјене до висине номиналне вриједности уписаних акција.


Забрана стварања привидног капитала

Члан 384.

(1) Ако друштва која престају припајањем имају акције, директно или индиректно, у друштву стицаоцу или обрнуто, повећање основног капитала друштва стицаоца за износ акција које има у тим друштвима, као и за износ акција које та друштва имају у друштву стицаоцу није допуштено.

(2) Акције друштава која престају припајањем у друштву стицаоцу, као и обрнуто, сматрају се сопственим акцијама друштва стицаоца након регистрације спајања уз припајање.

(3) Друштво стицалац не може у спајању уз припајање да издаје своје акције за:

а) акције у друштвима престалим припајањем, чији је власник то друштво, лично или преко трећег лица које их држи за његов рачун и
б) сопствене акције друштава престалих припајањем, било да су то акције тих друштава директно или индиректно преко трећег лица које их држи за њихов рачун.

(4) Сопственим акцијама из става 2. овог члана друштво стицалац располаже у складу са чланом 219. став 2. овог закона.

(5) Друштво стицалац може уз сагласност друштава престалих припајањем да акционарима тих друштава замијени њихове акције за акције друштва стицаоца које та друштва која престају припајањем имају у њему умјесто да им изда нове акције ради замјене у спајању уз припајање у складу са сразмјером замјене акција утврђеном уговором о спајању уз припајање.


Основни капитал друштва стицаоца

Члан 385.

Вриједности изказане у финансијском изјештају друштава која престају припајањем исказују се у финансијском извјештају друштва стицаоца након спајања уз припајање, у складу са законом.

1.3.4. Заштита повјерилаца[уреди]

Право на обезбјеђење и намирење

Члан 386.

(1) Повјериоци чија су потраживања настала до објаве нацрта уговора о спајању уз припајање имају право да у року од 30 од дана те објаве писаним путем захтијевају обезбјеђење или намирење ненамирених пуноважних потраживања, доспјелих, али и оних недоспјелих, од друштва које учествује у поступку спајања уз припајање које им је дужник.

(2) Повјериоци који нису захтијевали обезбјеђење или намирење потраживања у року из става 1. овог члана имају право да у року од шест мјесеци од дана објављивања регистрације спајања уз припајање, писаним путем захтијевају обезбјеђење недоспјелих потраживања ако учине вјероватним да се спајањем уз припајање угрожава њихово намирење.

(3) Повјериоци који имају довољно обезбијеђена потраживања, као и повјериоци који би у стечају имали права првенственог намирења немају права из ст. 1. и 2. овог члана.

(4) У објавама из ст. 1. и 2. овог члана повјериоци се обавјештавају о праву на обезбјеђења или намирења које имају поводом спајања уз припајање.

(5) Обезбјеђење потраживања за повјериоце друштава која престају припајањем и повјериоце друштва стицаоца може да буде дато различитим инструментима обезбјеђења.

(6) Управни одбор друштва стицаоца дужан је да управља имовином сваког од друштава која су престала припајањем одвојено све док се повјериоцима из ст. 1. и 2. овог члана потраживања не намире или довољно не обезбиједе.

(7) Повјериоци сваког друштва које учествује у спајању уз припајање имају предност у намирењу потраживања из имовине тог друштва које им је првобитни дужник у односу на повјериоце осталих друштава која се спајају уз припајање.

(8) Повјериоци који сматрају да је спајањем уз припајање угрожено намирење њихових потраживања могу надлежном суду поднијети тужбу за побијање одлуке о спајању уз припајање.

(9) Ако управни одбор друштва стицаоца ради заштите права повјерилаца не поступи у складу са ст. 1. до 7. овог члана, суд може да поништи спајање уз припајање по тужби повјерилаца, ако утврди да је спајањем уз припајање битније угрожено намирење њихових потраживања.


Заштита ималаца обвезница

Члан 387.

Одредбе члана 386. овог закона примјењују се и на потраживања ималаца обвезница и других хартија од вриједности, које су издала друштва која престају припајањем, осим ако је друкчије одређено у одлуци о емисији ових хартија од вриједности или ако је друкчије уговорено са њиховим имаоцима у складу са чланом 205. став 10. овог закона.


Заштита ималаца посебних права

Члан 388.

(1) Друштво стицалац имаоцима хартија од вриједности са посебним правима, које је издало друштво престало припајањем, а које нису акције, као што су замјенљиве обвезнице, варанти, обвезнице и друге хартије од вриједности, обезбјеђује најмање иста посебна права након спајања уз припајање, осим ако је другачије предвиђено у одлуци о емисији ових хартија од вредности или ако је другачије уговорено са њиховим имаоцима у складу са чланом 205. став 10. овог закона.

(2) Ако друштво стицалац не поступи у складу са ставом 1. овог члана дужно је да имаоцима хартија од вриједности са посебним правима исплати посебну новчану накнаду за губитак или измјену тих права, према њиховој тржишној вриједности, а ако немају тржишну вриједност према вриједности коју потврди независни ревизор спајања уз припајање.

1.3.5. Окончање[уреди]

Пријава за упис

Члан 389.

(1) Привредно друштво које престаје припајањем и друштво стицалац, подносе пријаву за регистрацију спајања уз припајање, у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

(2) Ако је покренут поступак побијања одлуке о спајању уз припајање суд не прекида поступак регистрације спајања уз припајање ако оцијени да преовлађује интерес за хитним одлучивањем и да су испуњени остали услови за регистрацију спајања уз припајање.

(3) При одлучивању о преовлађивању интереса за хитним одлучивањем суд води рачуна о правима која се штите у поступку за побијање, вјероватности успјеха тужиоца, као и о штети која би тим друштвима настала усљед одгађања уписа спајања уз припајање.


Регистрација и објављивање

Члан 390.

(1) Регистрација спајања уз припајање и објављивање регистрације врши се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

(2) Друштво стицалац повећава основни капитал истовремено са уписом спајања уз припајање и региструје ово повећање по основу спајања уз припајање основног капитала друштва стицаоца.

(3) Друштво стицалац, акције које даје акционарима друштва престалог припајањем уписује у Централни регистар на име акционара тих друштава.


Дејство

Члан 391.

Регистрацијом спајања уз припајање наступају сљедеће правне посљедице:

а) имовина друштва које престаје припајањем, укључујући и ненамирена потраживања према трећим лицима прелази на друштво стицаоца,
б) дугови и друге обавезе друштва које престаје припајањем према трећим лицима прелазе на друштво стицаоца, као новог дужника,
в) узајамна потраживања између друштва које престаје припајањем и друштва стицаоца која још нису намирена, гасе се усљед сједињавања дужника и повјериоца у истом лицу,
г) акционари друштва које престаје припајањем постају акционари друштва стицаоца,
д) друштво које се спаја уз припајање престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације,
ђ) акције које је друштво које престаје припајањем издало повлаче се и поништавају уз замјену за акције друштва стицаоца или новац, ако уговор о спајању уз припајање тако предвиђа,
е) права трећих лица, као што је залог, плодоуживање или друго право, којима се ограничава својина на акцијама друштва које престаје припајањем, прелазе на акције које је истим акционарима издало друштво стицалац умјесто оптерећених акција или на потраживање новчане накнаде, које се признаје, поред или умјесто замјене акција, у складу са уговором о спајању уз припајање,
ж) дозволе, концесије, друге повластице и ослобађања дата или призната друштву престалом припајањем прелазе на друштво стицаоца, осим ако је прописима којим се уређује њихово давање другачије одређено,
з) пуномоћницима акционара друштва које престаје припајањем у скупштини друштва стицаоца, члановима његовог управног одбора и одбора за ревизију, престају те дужности у друштву стицаоцу, а могу да их наставе у том друштву само у складу са уговором о спајању уз припајање и
и) лица запослена у друштву престалом припајањем настављају да раде у друштву стицаоцу у складу са прописима о раду и уговором о спајању уз припајање.

1.4. Спајање уз припајање акционарског друштва у поједностављеном поступку[уреди]

Појам

Члан 392.

(1) Спајање уз припајање акционарског друштва у поједностављеном поступку је спајање уз припајање једног или више подређених друштава у којима друштво стицалац има најмање 90 % акција са правом гласа, само на основу одлуке скупштине друштва престалог припајањем, а без одлуке скупштине друштва стицаоца и без независне ревизије спајања уз припајање.

(2) Одлука скупштине друштва стицаоца из става 1. овог члана и извјештај управног одбора и извјештај о независној ревизији спајања уз припајање нису потребни, под условом да:

а) нацрт уговора о спајању уз припајање буде објављен најкасније 30 дана прије дана одржавања скупштине акционара зависног друштва, на којем се одлучује о спајању уз припајање, а ако је то друштво отворено акционарско друштво, објављивање се врши и најмање у једним дневним новинама које се продају на цијелом подручју Републике Српске,
б) акционарима друштва стицаоца у његовом сједишту буде омогућен увид у нацрт уговора о спајању уз припајање, финансијске извјештаје свих друштава која престају припајањем у посљедње три године и посебан рачуноводствени извјештај за текућу годину, ако је такав извјештај обавезан за спајање уз припајање, најмање 30 дана прије дана одржавања скупштине акционара друштва престалог припајањем на којем се одлучује о спајању уз припајање и
в) један или више акционара друштва стицаоца са најмање 5 % акција са правом гласа о спајању уз припајање, не захтијева одржавање скупштине тог друштва ради одлучивања о спајању уз припајање, у року од 30 дана од дана одржавања скупштине друштва које престаје припајањем на којој је усвојен нацрт уговора о спајању уз припајање.

(3) Сматра се да друштво стицалац има 90 % учешћа у основном капиталу зависног друштва и кад га једно или више других лица држе у своје име, а за његов рачун.

(4) На питања спајања уз припајање акционарског друштва у поједностављеном поступку која нису уређена у ст. 1. до 3. овог члана примјењују се одредбе овог закона о спајању уз припајање у редовном поступку.


Спајање уз припајање потпуно зависног друштва

Члан 393.

(1) Потпуно зависно друштво може одлуком своје скупштине да се споји уз припајање матичном друштву, као свом једином акционару, и друштву стицаоцу у складу са чланом 392. овог закона о спајању уз припајање у поједностављеном поступку.

(2) Кад се потпуно зависно друштво спаја уз припајање са матичним друштвом не примјењују се одредбе овог закона о одговорности чланова управног одбора и независног ревизора, нити друштво стицалац, као једини акционар друштва које престаје припајањем постаје себи акционар, као ни друге одредбе које су неспојиве са природом овог спајања уз припајање.

1.5. Спајање уз припајање друштава са ограниченом одговорношћу[уреди]

Примјена

Члан 394.

(1) На спајање уз припајање друштава са ограниченом одговорношћу примјењују се одредбе овог закона о спајању уз припајање акционарског друштва, ако овим законом није другачије уређено.

(2) Члан друштва са ограниченом одговорношћу из става 1. овог члана сматра се акционаром, а његов удио у основном капиталу друштва које учествује у спајању уз припајање скупом свих акција које један акционар има у акционарском друштву.


Припрема скупштине

Члан 395.

(1) У припреми скупштине чланова управни одбор или директор друштава са ограниченом одговорношћу која учествују у спајању уз припајање није дужан да достави судском регистру нацрт уговора о спајању уз припајање и не објављује га у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

(2) Управни одбор или директор друштва са ограниченом одговорношћу које учествује у спајању уз припајање бесплатно доставља лично сваком члану друштва, најкасније 15 дана прије дана одржавања сједнице скупштине чланова која одлучује о спајању уз припајање, сљедеће исправе:

а) нацрт уговора о спајању уз припајање,
б) финансијске извјештаје друштава која учествују у спајању уз припајање у посљедње три године,
в) финансијске извјештаје који изражавају стање друштава која учествују у спајању уз припајање највише 90 дана прије дана сачињавања нацрта уговора о спајању уз припајање, ако се посљедњи финансијски извјештај тих друштава односи на пословну годину која се завршила више од шест мјесеци прије сачињавања нацрта уговора о спајању уз припајање,
г) извјештаје директора или управног одбора о спајању уз припајање сваког друштва које учествује у спајању уз припајање или њихов заједнички извјештај и
д) извјештај независног ревизора, ако је независна ревизија за то друштво обавезна, у складу са законом.

1.6. Спајање уз припајање акционарског друштва и друштва са ограниченом одговорношћу[уреди]

Примјена

Члан 396.

(1) Једно или више акционарских друштава може да се спаја уз припајање са друштвом са ограниченом одговорношћу, као што и једно или више друштава с ограниченом одговорношћу може да се спаја уз припајање са акционарским друштвом.

(2) Одредбе овог закона о спајању уз припајање акционарских друштава сходно се примјењују и на спајање уз припајање из става 1. овог члана.


Акционарско друштво као друштво које престаје припајањем

Члан 397.

(1) Ако је друштво са ограниченом одговорношћу друштво стицалац, а акционарско друштво друштво које престаје припајањем том друштву, уговором о спајању уз припајање утврђује се номинална вриједност удјела који се додјељује сваком акционару тог друштва као новом члану у друштву с ограниченом одговорношћу.

(2) Ако се отворено акционарско друштво спаја уз припајање друштву са ограниченом одговорношћу, у том спајању уз припајање мора да испуни услове за претварање у затворено друштво уређене овим законом и законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности, ради заштите акционара и ималаца других хартија од вриједности које је јавно издало.

(3) Ако друштво са ограниченом одговорношћу као друштво стицалац акционарима акционарског друштва које престаје припајањем, замјењује акције додјелом сопствених удјела, умјесто да им додијели нове удјеле, дужно је да уговором о спајању уз припајање наведе све акционаре као своје нове чланове којима додјељује сопствене удјеле, као и номиналну вриједност сваког тако додијељеног удјела.


Друштво са ограниченом одговорношћу као друштво које престаје припајањем

Члан 398.

Ако је акционарско друштво друштво стицалац, а друштво са ограниченом одговорношћу друштво које престаје припајањем, уговором о спајању уз припајање утврђује се номинална вриједност удјела сваког члана тог друштва и број акција, који му се према сразмјери предвиђеној уговором о спајању уз припајање додјељује у друштву стицаоцу.

1.7. Спајање уз оснивање[уреди]

Спајање уз оснивање акционарских друштава

Члан 399.

(1) На спајање уз оснивање акционарских друштава примјењују се одредбе овог закона о спајању уз припајање акционарских друштава, ако овим законом није друкчије уређено.

(2) Спојена друштва из става 1. овог члана сматрају се друштвима која престају припајањем, ново друштво друштвом стицаоцем, а уговор о спајању уз оснивање је уговор о спајању уз припајање.

(3) Спајање уз оснивање не може се вршити без одлуке скупштине друштава престалих спајањем нити се може вршити примјеном одредаба овог закона о припајању у поједностављеном поступку.

(4) Уговор о спајању уз оснивање је оснивачки акт новог друштва насталог спајањем постојећих друштава.

(5) У уговор о спајању уз оснивање уписују се као уговорници спојена друштва са подацима о пословном имену, сједишту, правној форми и дјелатности сваког од њих који спајањем престају да постоје, а њихови акционари постају акционари новог друштва.

(6) Уговор о спајању уз оснивање, поред елемената уговора о спајању уз припајање утврђених овим законом садржи и елементе предвиђене за оснивачки акт акционарског друштва.

(7) У уговор о спајању уз оснивање, као оснивачки акт новог друштва уносе се одредбе о посебним правима, трошковима оснивања, улозима у стварима и правима и њиховом уношењу у ново друштво из оснивачких аката друштава престалих спајањем.

(8) На оснивање новог друштва примјењују се одредбе овог закона о оснивању акционарског друштва и одредбе закона којим се уређује тржиште хартија од вриједности.

(9) Друштва која престају спајањем уз оснивање подносе пријаву за регистрацију престанка спајањем и пријаву оснивања новог друштва.

(10) Даном регистрације новог друштва, друштва престала уз спајање бришу се из судског регистра.


Спајање уз оснивање друштава са ограниченом одговорношћу

Члан 400.

На спајање уз оснивање друштава са ограниченом одговорношћу примјењују се одредбе овог закона о спајању уз припајање друштава са ограниченом одговорношћу и одредбе о спајању уз оснивање акционарских друштава.


Спајање уз оснивање између акционарских друштава и друштава са ограниченом одговорношћу

Члан 401.

(1) Једно или више акционарских друштава и једно или више друштава са ограниченом одговорношћу могу се спајати уз оснивање.

(2) На спајање уз оснивање из става 1. овог члана примјењују се одредбе овог закона о спајању уз припајање између акционарских друштава и друштава са ограниченом одговорношћу.

(3) Спојена друштва сматрају се друштвима која престају припајањем, ново друштво друштвом стицаоцем, а уговор о спајању уз оснивање је уговор о спајању уз припајање, ако овим законом није другачије уређено.

(4) Ако се спајањем из става 1. овог члана оснива ново друштво са ограниченом одговорношћу, на учешће акционарског друштва у спајању уз оснивање сходно се примјењују одредбе овог закона о спајању уз припајање акционарског друштва друштву са ограниченом одговорношћу. Ако се спајањем уз оснивање оснива ново акционарско друштво, на учешће друштва с ограниченом одговорношћу у спајању уз оснивање примјењују се одредбе овог закона о спајању уз припајање друштва са ограниченом одговорношћу акционарском друштву.

(5) Спајање уз оснивање не може се вршити без одлуке скупштине друштава која престају спајањем, нити се могу примјењивати одредбе овог закона о спајању уз припајање у поједностављеном поступку.

(6) Уговор о спајању уз оснивање је оснивачки акт новог друштва које настаје спајањем постојећих.

(7) У уговор о спајању уз оснивање као оснивачи новог друштва уписују се друштва престала спајањем, са подацима о пословном имену, сједишту, облику и дјелатности сваког од њих који спајањем престају, а њихови акционари или чланови постају акционари или чланови новог друштва.

(8) Уговор о спајању уз оснивање поред елемената уговора о спајању уз припајање утврђених овим законом садржи и елементе оснивачког акта акционарског друштва или друштва с ограниченом одговорношћу.

(9) У уговор о спајању уз оснивање као оснивачки акт новог акционарског друштва уносе се одредбе о посебним правима, трошковима оснивања, улозима у стварима и правима и њиховом уношењу у друштво из оснивачких аката друштава која престају спајањем.

(10) На спајање уз оснивање новог акционарског друштва примјењују се одредбе овог закона о оснивању акционарског друштва и одредбе закона којим се уређује тржиште хартија од вриједности.

(11) Уговор о спајању уз оснивање новог друштва са ограниченом одговорношћу поред елемената уговора о спајању уз припајање утврђених овим законом, садржи и елементе предвиђене овим законом за оснивачки акт друштва са ограниченом одговорношћу.

(12) На регистрацију и објављивање регистрације спајања акционарског друштва и друштва са ограниченом одговорношћу примјењују се одредбе овог закона о регистрацији и објављивању регистрације оснивања акционарских друштава.

1.8. Подјела уз припајање акционарских друштава[уреди]

1.8.1. Основна начела[уреди]

Сходна примјена

Члан 402.

На подјелу уз припајање акционарских друштава примјењују се одредбе овог закона о спајању уз припајање, ако овим законом није другачије уређено.

1.8.2. Нацрт уговора о подјели уз припајање[уреди]

Облик и садржина

Члан 403.

(1) Управни одбор друштва које престаје подјелом сачињава нацрт уговора о подјели уз припајање у писаном облику.

(2) Уговор из става 1. овог члана садржи податке о:

а) пословном имену, облику и сједишту сваког друштва учесника подјеле,
б) сразмјери замјене акција и износ било ког новчаног плаћања,
в) начину додјеле акција друштва стицаоца,
г) дану од којег акционари друштва престалог подјелом стичу право да учествују у добити друштва стицаоца по основу замијењених акција, као и све посебне услове за остваривање тог права, ако тих услова има,
д) дану од ког се сматра да су послови друштва које се дијели предузети за рачун друштва стицаоца (дан обрачуна),
ђ) посебним правима која друштво стицалац обезбјеђује имаоцима повлашћених акција и других повлашћених хартија од вриједности, које је издало друштво престало подјелом или мјере предложене у вези с тим,
е) правима које имају или подјелом добијају директор или чланови управног одбора друштава учесника у подјели,
ж) имовини и обавезама друштва које се дијели, а које се преносе сваком друштву стицаоцу и
з) начину додјеле акција друштва стицаоца акционарима друштва престалог подјелом и критеријум на коме се заснива ова додјела.

(3) Саставни дио нацрта уговора из става 1. овог члана је приједлог измјена оснивачких аката и приједлог измјена статута друштава стицалаца.


Нераспоређена средства и дугови

Члан 404.

(1) Средства друштва престалог подјелом која уговором о подјели нису додијељена ниједном друштву стицаоцу, нити могу да се додијеле на основу услова подјеле из тог уговора, додјељују се свим друштвима стицаоцима сразмјерно учешћу сваког од њих у нето имовини друштва престалог подјелом утврђеној уговором о подјели.

(2) За обавезе друштва престалог подјелом које уговором о подјели нису распоређене ниједном друштву стицаоцу, нити могу да се распореде на основу услова подјеле из тог уговора, солидарно одговарају сва друштва стицаоци.

1.8.3. Одлучивање[уреди]

Одлука

Члан 405.

(1) Уговор о подјели уз припајање усваја се на сједницама скупштина акционара друштава која учествују у подјели уз припајање, квалификованом већином у складу са чланом 284. став 2. овог закона.

(2) Ако у друштву које престаје подјелом има више класа акција, уговор о подјели уз припајање усвајају акционари сваке класе акција чија су права повријеђена подјелом уз припајање на гласању групе те класе акција у складу са ставом 1. овог члана.

(3) Уговор о подјели уз припајање нотарски се потврђује, а потписују га заступници сваког друштва које учествује у подјели.

(4) Уговор о подјели уз припајање прилаже се записнику скупштине сваког друштва које учествује у подјели уз припајање.


Подјела без одлука скупштина друштава стицалаца

Члан 406.

(1) Подјела уз припајање може бити извршена и на основу одлуке управног одбора друштава стицалаца, без одлуке скупштине акционара тих друштава, под условом да:

а) је уговор о подјели уз припајање објављен у складу са чланом 379. овог закона најмање 30 дана прије сједнице скупштине акционара друштва престалог подјелом на којој треба да се донесе одлука о подјели уз припајање,
б) је акционарима сваког друштва стицаоца омогућено да остваре увид у сва документа наведена у члану 392. овог закона и
в) један или више акционара неког друштва стицаоца чије је капитал учешће најмање 5 % није захтијевао одржавање скупштине акционара ради доношења одлуке о подјели уз припајање, у року од 30 дана од дана одржавања скупштине друштва престалог подјелом на којој је усвојен нацрт уговора о подјели уз припајање.

(2) Услови из става 1. овог члана морају се испунити кумулативно.

1.8.4. Спровођење[уреди]

Замјена акција

Члан 407.

На замјену акција друштва престалог подјелом акција друштава стицалаца сходно се примјењује члан 391. став 1. тачка ђ) овог закона о замјени акција и о повлачењу и поништењу акција у случају спајања уз припајање.

1.8.5. Заштита повјерилаца[уреди]

Солидарна одговорност

Члан 408.

За обавезе друштва престалог подјелом уз припајање које су постојале прије регистрације подјеле и њеног објављивања солидарно одговара свако друштво стицалац, осим ако је са одређеним повјериоцем другачије уговорено.

1.8.6. Окончање[уреди]

Пријава за регистрацију

Члан 409.

(1) Друштво које престаје подјелом и свако друштво стицалац подносе пријаву за регистрацију подјеле уз припајање у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.

(2) Ако је покренут поступак побијања одлуке о подјели, регистарски суд не прекида поступак регистрације ако оцијени да преовладава интерес за хитним одлучивањем и да су испуњени остали услови за регистрацију подјеле.

(3) При одлучивању о преовладавању интереса из става 2. овог члана регистарски суд води рачуна о правима која се штите у поступку за поништај, вјероватности успјеха тужиоца, као и о штети која би друштвима учесницима подјеле настала даном одгађања регистрације подјеле.


Регистрација и објављивање

Члан 410.

Регистрација подјеле и објављивање регистрације врши се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.


Дејство

Члан 411.

Даном регистрације подјеле уз припајање наступају сљедеће правне посљедице:

а) имовина друштва престалог подјелом, укључујући и ненамирена потраживања као и друга права и обавезе према трећим лицима у складу са уговором о подјели прелази на друштва стицаоце,
б) акционари друштва престалог подјелом постају акционари једног или више друштава стицалаца, у складу са уговором о подјели уз припајање,
в) лица запослена у друштву престалом подјелом настављају да раде у друштвима стицаоцима у складу са прописима о раду и уговором о подјели уз припајање и
г) друштво које се дијели престаје да постоји.

1.9. Подјела уз оснивање акционарског друштва[уреди]

Основно начело

Члан 412.

(1) На подјелу уз оснивање новог друштва сходно се примјењују одредбе овог закона о подјели уз припајање, о оснивању одговарајућег облика друштва, као и о спајању уз оснивање новог друштва.

(2) Уговор о подјели уз оснивање као оснивачки акт новог друштва усваја скупштина акционара друштва које престаје подјелом.

(3) У уговор о подјели уз оснивање као оснивач наводи се друштво престало подјелом, са подацима о пословном имену, сједишту, правној форми и дјелатности тог друштва и сваког новог друштва насталог на тој основи, а акционари друштва престалог подјелом постају акционари новог друштва.

1.10. Одвајање уз припајање и одвајање уз оснивање акционарског друштва[уреди]

Примјена

Члан 413.

(1) На одвајање уз припајање акционарског друштва примјењују се одредбе овог закона о подјели уз припајање, а на одвајање уз оснивање акционарског друштва примјењују се одредбе овог закона о подјели уз оснивање нових друштава, односно спајању са постојећим друштвом и оснивању нових друштава на тој основи, ако овим законом није другачије уређено.

(2) Нацрт уговора о одвајању уређује и начин смањења основног капитала и акција друштва дјељеника по основу смањења због одвајања из става 1. овог члана.

(3) Уз нацрт уговора о одвајању акционарског друштва прилаже се закључни завршни рачун друштва дијељеника и почетни биланс новог друштва, односно друштава стицалаца, као и почетни биланс друштва дијељеника из којег се види стање његове имовине и обавеза након одвајања.

(4) Од дана кад се саставља закључни и почетни биланс, односно диобни биланс из става 3. овог члана до дана подношења пријаве за регистрацију не смије проћи више од осам мјесеци.

(5) Оснивачки акт акционарског друштва дијељеника мијења се у складу са одредбама овог закона о измјенама оснивачког акта датог друштва.

(6) У случају одвајања уз оснивање или одвајања уз припајање акционарских друштава, оснивање или спајање уз припајање региструје се тек пошто се упише смањење основног капитала друштва дијељеника.

1.11. Подјела и одвајање друштава са ограниченом одговорношћу[уреди]

Примјена

Члан 414.

Одредбе овог закона о подјели и одвајању акционарских друштава примјењују се и на подјелу и одвајање друштава са ограниченом одговорношћу.

1.12. Подјела акционарског друштва и одвајање пословне јединице (дијела) друштва у друштво са ограниченом одговорношћу и обрнуто[уреди]

Комбинована подјела

Члан 415.

(1) Подјела акционарског друштва и одвајање пословне јединице акционарског друштва у два или више друштава са ограниченом одговорношћу или комбиновање ове двије правне форме друштава, као и подјела и одвајање дијела друштва с ограниченом одговорношћу у два или више акционарских друштава или комбиновање ове двије правне форме друштава, могу се вршити у складу са овим законом.

(2) Одредбе овог закона о подјели и одвајању акционарских друштава и друштава са ограниченом одговорношћу сходно се примјењују и на подјеле и одвајања из става 1. овог члана.

1.13. Статусне промјене и ортачко и командитно друштво[уреди]

Спајање, подјела и одвајање са учешћем ортачког и командитног друштва

Члан 416.

(1) Ортачко и командитно друштво могу се спајати са друштвом са ограниченом одговорношћу и са акционарским друштвом.

(2) На спајање ортачког и командитног друштва са друштвом с ограниченом одговорношћу и акционарским друштвом примјењују се одредбе овог закона о спајању друштава са ограниченом одговорношћу, ако овим законом није другачије уређено.

(3) На учешће акционарског друштва у спајању са ортачким и командитним друштвом, без обзира на то да ли је акционарско друштво друштво стицалац, друштво престало спајањем уз припајање или друштво престало спајањем уз оснивање, примјењују се одредбе овог закона о спајању акционарског друштва, ако овим законом није другачије уређено.

(4) Ако се отворено акционарско друштво спаја уз припајање ортачком или командитном друштву или се са њим спаја у ново ортачко или командитно друштво, у спајању уз припајање, односно спајању уз оснивање мора да испуни услове за претварање у затворено друштво уређено овим законом и законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности.

(5) Одлука о спајању са учешћем ортачког или командитног друштва доноси се у сваком друштву учеснику у спајању уз сагласност оних чланова, односно акционара, који након спајања постају солидарно одговорни према трећим лицима за обавезе друштва које је правни сљедбеник у спајању.

(6) На подјелу и одвајање ортачког и командитног друштва, као и на подјелу и одвајање друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва по основу чега настаје једно или више ортачких или командитних друштава, примјењују се ст.1. до 6. овог члана и одредбе о подјели и одвајању друштва с ограниченом одговорношћу и акционарског друштва.

2. ПРОМЈЕНА ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА[уреди]

2.1. Основна начела[уреди]

Појам

Члан 417.

Промјена правне форме је прелазак из једне правне форме у другу, у складу са овим законом.


Промјена правне форме у поступку ликвидације

Члан 418.

(1) Привредно друштво над којим се спроводи поступак добровољне ликвидације може промијенити правну форму до почетка диобе и исплате ликвидационог остатка ортацима, члановима или акционарима, који преостане пошто се подмире повјериоци друштва.

(2) У случају доношења одлуке из става 1. овог члана привредно друштво је дужно да обустави поступак ликвидације, да то региструје и објави.


Регистрација и објављивање

Члан 419.

(1) Промјена правне форме привредног друштва региструје се и објављује.

(2) Након промјене правне форме привредно друштво наставља да послује као исто правно лице, али друге правне форме.


Примјена и изузетак од побијања одлуке

Члан 420.

(1) На промјену правне форме привредног друштва примјењују се одредбе овог закона о оснивању дате форме привредног друштва ако овим законом није другачије уређено.

(2) Одлука о промјени правне форме не може се побијати због неправилно утврђене сразмјере замјене акција или удјела, у складу са овим законом.

2.2. Врсте промјена правне форме[уреди]

2.2.1. Промјена правне форме акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу[уреди]

Члан 421.

(1) Акционарско друштво може промијенити правну форму у друштво са ограниченом одговорношћу на сљедећи начин:

а) управни одбор акционарског друштва утврђује приједлог одлуке о промјени правне форме утврђене овим законом, а одлуку о промјени правне форме усваја скупштина акционара и
б) акционарско друштво обавјештава акционаре о сазиву сједнице скупштине у складу са чланом 272. овог закона најмање 30 дана прије дана одржавања скупштине акционара.

(2) Обавјештење из става 1. овог члана садржи нарочито: разлог сазивања скупштине, мјесто у сједишту друштва гдје се акционарима стављају на увид сљедећа документа:

а) приједлог одлуке о промјени правне форме и извјештај управног одбора акционарског друштва који објашњава услове и законску и економску основаност за промјену правне форме, као и опис било ког проблема који је настао у вези са условима промјене правне форме,
б) препоруку управног одбора акционарског друштва у вези са одлуком о промјени правне форме и разлоге за такву препоруку и
в) обавјештење о правима акционара да не прихвате одлуку о промјени правне форме и о праву на тражење процјене и откупа њихових акција од друштва, у складу са овим законом.

(3) Одлука о промјени правне форме усваја се на скупштини акционара акционарског друштва које мијења правну форму квалификованом већином у складу са чланом 284. став 2. овог закона.

(4) Ако у друштву које мијења правну форму има више класа акција, одлуку о промјени правне форме усвајају акционари квалификованом већином из става 3. овог члана сваке класе акција чија се права умањују промјеном правне форме на гласању групе те класе акција.

(5) О промјени правне форме из става 1. овог члана обавјештава се Комисија за хартије од вриједности.


Садржај одлуке о промјени правне форме

Члан 422.

Одлука о промјени правне форме акционарског друштва садржи нарочито:

а) пословно име, сједиште и адресу акционарског друштва које мијења правну форму и друштва с ограниченом одговорношћу у коју форму се акционарско друштво претвара,
б) услове промјене правне форме,
в) начин и услове конверзије акција акционарског друштва у поступку промјене правне форме у удјеле у друштву с ограниченом одговорношћу или у новац или другу имовину, као и начин којим се ове акције или друга средства плаћања уступају акционарима акционарског друштва и
г) друге податке у складу са законом, оснивачким актом, статутом или уговором чланова друштва.


Регистрација и објављивање

Члан 423.

(1) Након окончања поступка промјене правне форме акционарског друштва у друштво с ограниченом одговорношћу у складу са чланом 421. овог закона, акционарско друштво подноси пријаву са прилозима, у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката, о промјени правне форме, ради регистрације и објављивања.

(2) По испуњености услова из става 1. овог члана, региструје се и објављује одлука о промјени правне форме акционарског друштва и оснивачки акт друштва са ограниченом одговорношћу.


Правне посљедице промјене правне форме

Члан 424.

Регистрацијом промјене правне форме акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу настају сљедеће правне посљедице:

а) друштво које учествује у поступку промјене правне форме је друштво које се у одлуци о промјени правне форме идентификује као друштво с ограниченом одговорношћу, а акционарско друштво престаје да постоји,
б) друштво с ограниченом одговорношћу преузима сву имовину и обавезе акционарског друштва,
в) судски и други поступци и потраживања против акционарског друштва настављају се против друштва са ограниченом одговорношћу, које је правни сљедбеник акционарског друштва,
г) акције акционарског друштва конвертују се у удјеле друштва са ограниченом одговорношћу, обвезнице, новац или другу имовину, у складу са чланом 422. овог закона и
д) титуларима замјенљивих обвезница, вараната, других обвезница и других сличних хартија од вриједности, које нису акције, обезбјеђују се најмање иста посебна права након промјене правне форме, осим ако је одлуком о издавању тих хартија другачије предвиђено или ако је друкчије уговорено са њиховим имаоцима, у складу са чланом 205. став 10. овог закона.

2.2.2. Промјена правне форме акционарског друштва у ортачко или командитно друштво[уреди]

Претпоставке

Члан 425.

(1) Акционарско друштво може промијенити правну форму у ортачко или командитно друштво једногласном одлуком свих акционара који стичу статус ортака са неограниченом одговорношћу.

(2) У одлуци скупштине акционарског друштва о промјени правне форме тога друштва у командитно друштво наводи се који акционари имају статус командитора, а који комплементара.

(3) О одлуци из става 1. овог члана друштво обавјештава Комисију за хартије од вриједности у року од седам дана од дана доношења одлуке.


Дејство регистрације и објављивања

Члан 426.

Регистрацијом и објављивањем регистрације промјене правне форме акционарског друштва у ортачко или командитно друштво:

а) акционарско друштво наставља као ортачко или командитно друштво и тиме престаје да постоји као акционарско,
б) ортачко или командитно друштво је правни сљедбеник акционарског друштва,
в) престају сва овлашћења органа акционарског друштва и
г) наступају друге правне посљедице, у складу с природом ортачког или командитног друштва насталог промјеном правне форме акционарског друштва.

2.2.3. Промјена правне форме друштва са ограниченом одговорношћу у акционарско друштво[уреди]

Одлука о промјени правне форме

Члан 427.

(1) Одредбе овог закона о промјени правне форме акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу примјењују се и на промјену правне форме друштва с ограниченом одговорношћу у акционарско друштво, ако одредбама овог закона које се односе на друштво са ограниченом одговорношћу није другачије уређено.

(2) Одредбе овог закона о минималном основном капиталу акционарског друштва и минималној номиналној вриједности акције примјењују се и на промјену правне форме друштва са ограниченом одговорношћу у акционарско друштво.


Избор органа и регистрација

Члан 428.

(1) Са одлуком о промјени правне форме друштва са ограниченом одговорношћу у акционарско друштво, за регистрацију се прилаже и одлука о избору управног одбора акционарског друштва, односно директора.

(2) Регистрација промјене правне форме друштва са ограниченом одговорношћу у акционарско друштво објављује се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.


Конверзија удјела у акције

Члан 429.

(1) Након регистрације промјене правне форме, друштво са ограниченом одговорношћу наставља као акционарско друштво. Удјели друштва с ограниченом одговорношћу постају акције акционарског друштва. Права трећих лица на удјелима у друштву с ограниченом одговорношћу претварају се у права трећих лица на акцијама.

(2) Удјели друштва с ограниченом одговорношћу замјењују се за акције поништењем у књизи удјела и уписом у Централни регистар.

(3) За конверзију удјела у акције, као и за спајање удјела отворених акционарских друштава потребно је одобрење Комисије за хартије од вриједности.


Промјена правне форме друштва са ограниченом одговорношћу у ортачко друштво или командитно друштво

Члан 430.

На промјену правне форме друштва са ограниченом одговорношћу у ортачко друштво или командитно друштво примјењују се одредбе овог закона о промјени правне форме акционарског друштва у ортачко или командитно друштво.

2.2.4. Промјена правне форме ортачког и командитног друштва у друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво[уреди]

Претпоставке

Члан 431.

(1) Ортачко друштво и командитно друштво могу одлуком свих ортака ортачког друштва, односно свих комплементара промијенити правну форму у друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво.

(2) Ортаци ортачког и командитног друштва који одговарају солидарно за обавезе друштва, остају са истом одговорношћу за обавезе које је друштво преузело до регистрације и објављивања регистрације промјене правне форме, у складу са овим законом.

(3) На дејство промјене правне форме ортачког или командитног друштва у друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво примјењују се одредбе овог закона о промјени правне форме тих привредних друштава.


Промјена правне форме ортачког друштва у командитно друштво и обрнуто

Члан 432.

(1) Промјена правне форме ортачког друштва у командитно друштво и обрнуто, поред испуњења општих услова за промјену правне форме привредног друштва у складу са овим законом, пуноважна је ако сви ортаци друштва прихвате такву промјену правне форме.

(2) На дејство промјене правне форме ортачког друштва у командитно друштво и обрнуто, примјењују се одредбе овог закона о промјени правне форме тих привредних друштава.

IV СТИЦАЊЕ И РАСПОЛАГАЊЕ ИМОВИНОМ ВЕЛИКЕ ВРИЈЕДНОСТИ[уреди]

Појам

Члан 433.

(1) Под стицањем и располагањем имовином велике вриједности привредног друштва, у смислу овог закона, сматра се пренос или више повезаних преноса чији је предмет стицање или располагање од привредног друштва имовине чија тржишна вриједност у тренутку доношења одлуке представља најмање 30 % од књиговодствене вриједности имовине исказане у посљедњем годишњем билансу стања.

(2) Стицање или располагање у смислу овог закона означава стицање или располагање било којим начином, укључујући нарочито продају, закуп, размјену, залог или хипотеку, као и замјену за улог у другом привредном друштву.

(3) Имовина у смислу ст. 1. и 2. овог члана укључује нарочито право својине и друга стварна права, посебно и права индустријске својине или уговорна права, као и право власничког учешћа у другим друштвима и новац.


Поступак стицања и располагања имовином велике вриједности акционарског друштва

Члан 434.

(1) Стицање или располагање имовином велике вриједности акционарског друштва може се извршити на сљедећи начин:

а) управни одбор акционарског друштва усваја одлуку којом препоручује закључење тог посла и
б) акционарско друштво обавјештава акционаре у складу са чланом 272. овог закона о сазивању скупштине најкасније 30 дана прије дана који је одређен за одржавање сједнице.

(2) Обавјештење из става 1. тачка б) овог члана садржи разлог сазивања скупштине.

(3) Саставни дио обавјештења из става 1. тачка б) овог члана је:

а) извјештај о условима посла стицања и располагања имовином велике вриједности,
б) препорука управног одбора у вези са послом стицања и располагања имовином велике вриједности, укључујући и разлоге такве препоруке и
в) обавјештење о правима акционара о неприхватању уговора, као и о праву на процјену и накнаду вриједности њихових акција по том основу у складу са овим законом.

(4) Одлуку о закључењу посла стицања и раполагања имовином велике вриједности доноси скупштина акционара који имају право гласа о том питању квалификованом већином и квалификованом већином акционара сваке класе акција чија се права мијењају овим послом.

(5) Уз записник са сједнице скупштине акционара из става 4. овог члана прилаже се и примјерак нотарски потврђеног уговора о стицању или располагању имовином велике вриједности.

V ПОСЕБНА ПРАВА НЕСАГЛАСНИХ АКЦИОНАРА И ЧЛАНОВА[уреди]

Права акционара на несагласност и на откуп акција од акционарског друштва

Члан 435.

(1) Акционар може да тражи од друштва плаћање износа једнаког тржишној вриједности његових акција ако гласа против или се уздржи од гласања за:

а) промјене оснивачког акта друштва које погађају његова права, о чему је имао право гласа у складу са чланом 330. овог закона,
б) реорганизацију привредног друштва у форми статусних промјена, о чему је имао право гласа,
в) реорганизацију привредног друштва у виду промјене правне форме, о чему је имао право гласа,
г) посао стицања или располагања имовином велике вриједности, о чему је имао право гласа и
д) било коју другу одлуку друштва која мијења права акционара, ако је оснивачким актом друштва одређено да акционар има право на несагласност и на накнаду тржишне вриједности акција или удјела од друштва у складу са овим законом.

(2) Акционар који има право из става 1. овог члана не може оспоравати одлуку друштва на којој заснива своје право у складу са ставом 1. овог члана, осим ако је та одлука заснована на превари или ако је противна закону или представља повреду члана 32. овог закона.

(3) Тржишна вриједност акција из става 1. овог члана рачуна се на дан када је донесена предметна одлука друштва на скупштини акционара, не узимајући у обзир било какво очекивано повећање или смањење вриједности као посљедицу те одлуке.

(4) Ако је одлука на основу које настају права из става 1. овог члана предмет гласања на скупштини акционара, позив за сједницу и гласање мора садржавати обавјештење да акционари имају или могу имати таква права и упућивање на та права.

(5) Акционар друштва који намјерава да користи своје право на тражење откупа акција из става 1. овог члана дужан је да прије одлучивања на сједници скупштине акционара упути друштву писано обавјештење о намјери да користи то право ако се на скупштини донесе предметна одлука. Акционар који не упути ово обавјештење у преклузивном року од 30 дана или који гласа за предложену одлуку нема право на откуп акција у складу са овим законом.

(6) Ако је одлука на којој се заснивају права из става 1. овог члана усвојена на скупштини акционара, акционари који су поднијели обавјештење о намјери тражења откупа акција од друштва у складу са ставом 5. овог члана дужни су да пошаљу друштву писани захтјев за откуп акција са навођењем свог имена, односно пословног имена, пребивалишта, односно сједишта и броја и класе акција чији се откуп захтијева, у року од 30 дана од дана доношења одлуке скупштине акционара.

(7) По пријему захтјева акционара из става 6. овог члана, друштво плаћа акције у вриједности за коју вјерује да је тржишна вриједност, у року од 30 дана од дана пријема захтјева.

(8) Ако се акционару исплате износи на које има право у вези са ставом 1. овог члана, а акционар сматра да је плаћени износ нижи од тржишне вриједности акција утврђене у складу са овим законом или ако друштво пропусти да изврши плаћање накнаде, има право да поднесе захтјев за процјену вриједности акција од надлежног суда, подношењем таквог захтјева суду у року од 30 дана од дана исплате или од дана кашњења у исплати.

(9) Акционар који користи права из става 1. овог члана наводи у тужби своју процјену тржишне вриједности акција, а друштво без одгађања о тужби обавјештава друге несагласне акционаре у складу са чланом 272. овог закона.

(10) По поднесеној тужби из става 9. овог члана суд може за утврђивање тржишне вриједности акција одредити овлашћеног процјењивача или другог стручњака ради утврђивања сагласности цијене коју је одредило друштво са тржишном вриједношћу акција, као и да наложи друштву исплату те вриједности и сношење трошкова и накнаде процјене.

(11) Одлука суда из става 10. овог члана односи се на све несагласне акционаре, ако је досуђена вриједност већа од износа које је акционарско друштво понудило у складу са ставом 7. овог члана и објављује се у складу са чланом 272. овог закона.


Утврђивање тржишне вриједности

Члан 436.

(1) У смислу овог закона тржишна вриједност акција јесте њихова просјечна цијена која се редовно објављује на берзи или другом уређеном тржишту, у периоду који непосредно претходи дану за који се утврђује, а који није краћи од три, нити дужи од шест мјесеци. У случају да се акцијама не тргује редовно или не постоји уређено тржиште, њихова тржишна вриједност утврђује се на основу процијењене вриједности капитала друштва примјеном одговарајућих метода процјене.

(2) Тржишна вриједност удјела утврђује се на основу процијењене вриједности капитала друштва примјеном одговарајућег метода процјене.

(3) Тржишна вриједност акција и удјела утврђује се одлуком управног одбора друштва, изузев случајева кад се овим законом или оснивачким актом прописује да се утврђује процјеном суда уз коришћење независног процјењивача или другог лица или тијела.

(4) Ако један или више чланова управног одбора акционарског друштва има лични интерес у извршењу посла на чијој основи је плаћена тржишна вриједност акционару, ту вриједност могу да утврде само чланови управног одбора који немају лични интерес у складу са чланом 34. овог закона.

(5) Лица која утврђују тржишну вриједност из ст. 1. и 2. овог члана могу ангажовати независног процјењивача за ово процјењивање, а дужни су да ангажују независног процјењивача у случају да је плаћање захтијевано у складу са чланом 435. овог закона.


Права чланова друштва са ограниченом одговорношћу и ортака ортачког и командитног друштва на неслагање и откуп удјела од друштва

Члан 437.

(1) Посебна права акционара предвиђена чл. 435. и 436. овог закона могу се предвидјети и као права чланова у оснивачком акту друштва са ограниченом одговорношћу, ортачког и командитног друштва, уговору чланова друштва или уговору ортака друштва или у уговору о реорганизацијама ових друштава (спајање, подјеле, одвајање и промјена правне форме).

(2) У случају из става 1. овог члана, чл. 435. и 436. примјењују се на чланове и ортаке, односно њихове удјеле и накнаду ових удјела у тим друштвима, до ограничења предвиђеног тим актима.


Принудна продаја

Члан 438.

(1) Лице које у поступку преузимања јавном понудом откупи најмање 95 % акција циљног друштва у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности у односу на укупан број акција има право да купи и акције на које се јавна понуда односила од акционара који нису прихватили продају акција по тој понуди (несагласни акционар), под условима из јавне понуде.

(2) Ако понудилац не откупи акције из става 1. овог члана у року од шест мјесеци од дана истицања јавне понуде, губи то право (принудна куповина).

(3) Ради остварења права акционара из става 1. овог члана понудилац несагласном акционару упућује писани захтјев за принудну продају његових акција најкасније у року од 120 дана од дана истека крајњег рока из јавне понуде, уз навођење услова куповине акција из јавне понуде, а копију тог захтјева упућује управном одбору циљног друштва, у противном губи право на принудни откуп акција.

(4) Акционар из става 1. овог члана који је у јавној понуди за преузимање дао акционарима циљног друштва право избора између накнаде у новцу или у хартијама од вриједности или другим облицима имовине, то право мора дати и несагласном акционару у писаном захтјеву.

(5) Ако акционар из става 1. овог члана не прими одговор о прихватању захтјева за принудну продају у року од 30 дана од дана подношења тог захтјева, има право да циљном друштву пошаље обавјештење о откупу акција несагласног акционара и да том друштву уплати накнаду или преда друге облике имовине из тог захтјева уз овлашћење да ту накнаду или друге облике имовине уступи несагласном акционару.

(6) Након пријема писаног обавјештења из става 5. овог члана циљно друштво је дужно да упише у Централни регистар понудиоца као акционара принудно откупљених акција, као и у судски регистар у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката и да примљену накнаду држи у своје име а за рачун несагласног акционара, док је не прими тај акционар.


Принудна куповина

Члан 439.

(1) Акционар који стекне 95 % акција другог друштва (већински акционар), обавезан је да купи акције преосталих акционара на њихов захтјев (мањински акционар).

(2) Мањински акционар из става 1. овог члана може поднијети писани захтјев већинском акционару најкасније у року од шест мјесеци од дана стицања већинског пакета од 95 % акција, обавјештавајући га о врсти, класи и броју акција које нуди на продају.

(3) Већински акционар из става 1. овог члана дужан је да најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтјева за принудну куповину пошаље писани одговор на тај захтјев.

(4) Већински акционар из става 1. овог члана дужан је да откупи акције мањинских акционара по цијени посљедње акције по којој је стекао 95 % акција.

(5) Принудна куповина региструје се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката и уписује у Централни регистар у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вриједности.


Судска заштита

Члан 440.

По захтјеву несагласног акционара поднесеном у року од 30 дана од дана пријема писаног захтјева за принудну продају, надлежни суд је дужан да у ванпарничном поступку у року од 30 дана од дана пријема захтјева забрани понудиоцу из јавне понуде за преузимање ту куповину под условима који су различити од услова из јавне понуде за преузимање.

VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Прекршаји привредног друштва и одговорног лица

Члан 441.

(1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 15.000 КМ казниће се за прекршај привредно друштво, ако:

а) не пријави упис или брисање пословне јединице у судски регистар (члан 3. овог закона),
б) супротно овом закону злоупотријеби правно лице (члан 15. став 1),
в) злоупотријеби пословно име супротно овом закону (чл. 17, 20. и 21) и ако писма и пословна документа упућена трећим лицима не садрже податке предвиђене законом (члан 22),
г) у свом пословању користи скраћено или модификовано пословно име, супротно овом закону (члан 19),
д) заступник привредног друштва закључи правни посао изван дјелатности друштва наведених у оснивачком акту (члан 25. став 4),
ђ) супротно овом закону повриједи дужност неконкуренције привредном друштву (члан 36),
е) супротно овом закону не уплати у прописаном року најмање половину новчаног дијела основног капитала (члан 107. став 1. и члан 187. став 3),
ж) супротно овом закону пружа финансијску подршку за стицање акција из члана 185. овог закона,
з) изда акције супротно одредбама чл. 199. и 200. овог закона,
и) повриједи права акционара из чл. 203. и 204. овог закона,
ј) распореди дивиденде и изврши друге усплате акционарима противно одредбама чл. 210–214. овог закона,
к) стекне или упише сопствене акције супротно одредбама чл. 215. и 216. овог закона,
л) повриједи правило о ограничењу исплате и забрањеним исплатама из чл. 225. и 226. овог закона;
љ) друштво не обавијести надлежне органе прописане овим законом о повећању, односно о смањењу основног капитала (чл. 251, 260. и 261),
м) смањи основни капитал супротно члан 228. став 5, чл. 253. до 265. овог закона,
н) супротно члан 228. став 5. и члан 230. ст. 7, 8. и 9. овог закона не одржава вриједност основног капитала,
њ) у законске резерве не унесе износе из члана 231. овог закона, или средства законских резерви употријеби противно члану 231. овог закона,
о) за вријеме ликвидације предузима нове послове или плаћа дивиденде ортацима, члановима или акционарима (члан 343),
п) не састави извјештај о спроведеној ликвидацији, завршни ликвидациони биланс и приједлог о подјели ликвидационог остатка у случају прописаном овим законом (члан 348),
р) не сачини консолидовани годишњи извештај и извјештај члановима и акционарима зависног друштва (члан 363),
с) супротно овом закону повриједи забрану стварања привидног капитала (члан 384),
т) стиче и располаже имовином велике вриједности на начин супротан овом закону (члан 434),
ћ) повриједи права акционара на неслагање и на откуп акција супротно овом закону (чл. 435. и 437) и
у) супротно овом закону повриједи право акционара на принудну продају акција (члан 438).

(2) За радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај и одговорно лице у привредном друштву новчаном казном од 500 КМ до 3.000 КМ

(3) Новчаном казном од 3.000 КМ до 10.000 КМ, казниће се за прекршај привредно друштво, ако:

а) обавља дјелатност супротно овом закону (чл. 5. и 6),
б) заступник привредног друштва не поштује ограничења овлашћења на заступање прописана овим законом (члан 25. став 1),
в) закључи уговор или други правни посао у случају постојања сукоба интереса (члан 34),
г) не чува пословну тајну (члан 38),
д) повриједи право на информисање из члана 43. Закона,
ђ) повриједи забрану избора супротно овом закону (члан 45),
е) измијени и допуни оснивачки акт супротно овом закону (члан 50. став 3, чл. 88, 168, 329. и 330),
ж) не изабере лице овлашћено на заступање (чл. 68, 86, 154. и 314),
з) не води књигу удјела или је не води уредно (члан 114),
и) не води пословне књиге у складу са овим законом (чл. 153. и 305),
ј) не држи и не чува акта и документа на начин прописан чл. 169. и 353. овог закона,
к) не врати уписницима уплаћене износе у случају неуспјелог оснивања друштва (члан 195),
л) не сазове оснивачку скупштину на начин прописан овим законом (члан 193); ако не води књигу удјела и књигу одлука на начин утврђен овим законом (члан 114, члан 131. ст. 3. и 4, члан 146, члан 281. став 2),
љ) не сазове сједницу скупштине на начин прописан овим законом (чл. 133, 134, 267, 278. и 271),
м) не држи и не чува акта и документа на начин прописан овим законом (чл. 169, 333. и 335) и
н) не пријави за упис у судски регистар податке које се по одредбама овог закона уписују у тај регистар и то не учини у законом прописаном року (чл. 8, 30, 246, 240, 331,340, 346, 367, 389, 390, 409, 419, 423 и 428).

(4) За радње из става 3. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у привредном друштву новчаном казном од 200 КМ до 1.500 КМ.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Постојећа привредна друштва

Члан 442.

(1) Ступањем на снагу овог закона, постојећа привредна друштва и други облици повезивања и организовања за обављање привредне дјелатности настављају да раде на начин и под условима под којима су уписани у судски регистар.

(2) Привредна друштва и други облици повезивања и организовања за обављање привредне дјелатности дужни су да своју правну форму, органе, акционаре и чланове, основни капитал, акције и удјеле, пословно име, меморандуме, пословне јединице са одређеним овлашћењима у правном промету, као и своје опште акте, ускладе са одредбама овог закона у року од двије године од дана примјене овог закона, ако овим законом није друкчије уређено.

(3) Постојећа акционарска друштва задржавају статут као обавезан општи акт, а обавезу усклађивања са одредбама овог закона испуњавају одговарајућим измјенама статута који у односу на та друштва има значај и садржину оснивачког акта из овог закона, с тим да измјене статута морају бити нотарски потврђене.

(4) Постојећа друштва са ограниченом одговорношћу обавезу усклађивања са одредбама овог закона испуњавају одговарајућим измјенама оснивачког акта које се нотарски потврђују, а она друштва која су настала у поступку својинске трансформације и која немају оснивачки акт дужна су да поступе на начин из става 3. овог члана.

(5) Ако постојећа привредна друштва организована у форми друштва с ограниченом одговорношћу или акционарског друштва задрже ту правну форму, нису дужна да у поступку усклађивања са одредбама овог закона уз пријаву за превођење у судски регистар подносе доказ о испуњењу услова у погледу новчаног дијела основног капитала утврђеног овим законом.

(6) Постојећа привредна друштва и други облици повезивања и организовања за обављање привредне дјелатности који не поступе на начин и у року из ст. 2. до 4. овог члана, престају да постоје након спроведеног поступка ликвидације о трошку субјекта ликвидације, који по службеној дужности покреће суд ради брисања из судског регистра.


Почети поступци

Члан 443.

Ако су судском регистру до почетка примјене овог закона поднесене пријаве оснивања или промјене оснивача, ортака, акционара и члана друштва, искључења ортака или члана друштва, као и пријаве поступка избора органа и доношења општих аката привредних друштава и других облика организовања за обављање привредне дјелатности, поступак по овим пријавама окончаће се по одредбама прописа који су били на снази у вријеме подношења те пријаве судском регистру.


Ограничења оснивања

Члан 444.

(1) Од дана примјене овог закона, оснивачи и ортаци ортачког и комплементари командитног друштва не могу бити друштво са ограниченом одговорношћу, односно акционарско друштво која немају најмање једног члана, односно најмање једног акционара са значајним учешћем капитала у смислу овог закона.

(2) Од дана примјене овог закона, оснивачи и ортаци ортачког и комплементари командитног друштва не могу бити ни привредна друштва чији су оснивачи привредна друштва из става 1. овог члана.


Престанак важења постојећих прописа

Члан 445.

(1) Од дана примјене овог закона на новооснована акционарска друштва и друштва са ограниченом одговорношћу неће се примјењивати одредба члана 69. Закона о нотарима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 86/04, 2/05 и 74/05).

(2) Од дана примјене овог закона, престаје да важи Закон о предузећима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 24/98, 62/02, 66/02, 38/03, 97/04 и 34/06).


Ступање на снагу

Члан 446.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“, а примјењиваће се од 1. јула 2009. године.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 127/08