Жорж Данден/15
| ◄ ПОЈАВА V | ПОЈАВА VI | ПОЈАВА VII ► |
ПОЈАВА VI
Жорж Данден, Либен.
ДАНДЕН:
(За себе тихо). Ево овог мог од малопре. Нека да Бог да се једном накани и посведочи оцу и матери оно што неће да верују.
ЛИБЕН:
А, ту сте, господине брбљивче. Толико сам вас молио да никоме ништа не кажете, и ви сте ми толико то обећали. Испада да сте неко велико торокало. Све ћете однети даље што вам човек каже у поверењу.
ДАНДЕН:
Ја?
ЛИБЕН:
Дабоме, ви. Отишли сте и све испричали мужу и због вас се он толико развикао. Мило ми је што знам да вам језик ради. То ће ме научити да вам више ништа не кажем.
ДАНДЕН:
Слушај, пријатељу.
ЛИБЕН:
Да нисте брбљали, испричао бих вам шта се у овај час дешава, али за казну нећете чути ништа.
ДАНДЕН:
Како? Шта се то дешава?
ЛИБЕН:
Ништа, ништа. Тако вам је то кад неко прича. Нема вам више ни да лазнете, баш кад вам се осладило.
ДАНДЕН:
Стани мало.
ЛИБЕН:
Не.
ДАНДЕН:
Да ти само нешто кажем.
ЛИБЕН:
А – ја! Хтели бисте да ми нешто силом испитате.
ДАНДЕН:
Не, није то.
ЛИБЕН:
Будало ко верује. Знам ја куд смерате.
ДАНДЕН:
Друго нешто. Слушај.
ЛИБЕН:
Не помаже. Хтели бисте ваљда да вам кажем да је господин виконт малопре дао новца Клодини и да га је она одвела својој господарици. Али тако глуп нисам.
ДАНДЕН:
Али кад те молим.
ЛИБЕН:
Не.
ДАНДЕН:
Да ти дам....
ЛИБЕН:
Тралалала! (Одлази).
|