Женидба сина Ива Сењанина
0001 Вино пије од Удбиње краљу;
0002 Шњим не бјеше друга ниједнога,
0003 Него Иво, сењски капетане.
0004 Кад им винце изиђе у лице,
0005 О свачему сташе бесједити.
0006 Гледа краље Сењанина Ива ─
0007 Љеши Иво од сваке ђевојке,
0008 А на Ива чудно одијело,
0009 Вас у срми и у чистом злату,
0010 Иво лијеп, а оружје дивно,
0011 Врло дивно односило Ива.
0012 Па говори од Удбиње краљу:
0013 „Чуј ме, Иво, сењски капетане,
0014 Ја сам чуо ђе причају људи
0015 Да си ваљан јунак на крајину,
0016 А и мене овамо не куде;
0017 Јошт ме почуј, Иво капетане,
0018 Ја сам чуо, казали су мене
0019 Да ти имаш пребијелу кулу,
0020 Три тавана, тридесет прозора,
0021 А под кулом четири тамнице,
0022 У њих раниш робје свакојако;
0023 Јошт причају, сењски капетане,
0024 Да ти имаш агазију вранца,
0025 Да га таквог у Турчина нема,
0026 У Турчина ни у каурина;
0027 Јошт ме зачуј, Иво капетане,
0028 Ја сам чуо, казевали су ми
0029 Да ти имаш Антонију сина
0030 И да неће тебе покорити
0031 Ни јунаштвом ни љепотом твојом ─
0032 Све ти, синко, дуговјетно било,
0033 Кад ти баста и Бог ти га дава!
0034 А ја имам јединиту шћерцу,
0035 По имену Росанду ђевојку,
0036 За удају дорасла ђевојка,
0037 Пак јој тражим спрема себе друга ─
0038 Ајде, Иво, да их саставимо
0039 И да с’ један с другим поносимо!“
0040 Поклони се Сењанине Иво,
0041 Љуби краља у бијелу руку,
0042 Јошт му ћаше и десно кољено,
0043 Ал’ га краље брже одмицао:
0044 „Оћу, краље, а зашто ли нећу!“
0045 С руке скиде злаћана прстена,
0046 Краљу дана, свадбу уговара:
0047 „Ово свадба до мјесеца дана,
0048 Док отидем двору бијеломе
0049 И сакупим господу сватове!“
0050 Отолен се Иво подигао,
0051 Дивно га је краље отпратио,
0052 С плећи скиде диван-кабаницу,
0053 Себе скиде, на Ива је врже.
0054 Кад је Иво двору долазио,
0055 Брже пише три књиге бијеле.
0056 Једну шаље од Удбиње Мују:
0057 „Побратиме, од Удбиње Мујо,
0058 Да си брзо к мене на дворове,
0059 Сина женим мога Антоније,
0060 Доведи ми три стотине свата!“
0061 Другу Иво књигу направио,
0062 Те је шиље Јанковић-Стојану,
0063 У књизи га Иво поздрављаше:
0064 „Десно крило, Јанковић-Стојане,
0065 Хитај к мене што можеш најбрже,
0066 Женим сина до мјесеца дана,
0067 Купи свата, изабрани јунака,
0068 Три стотине, мање ниједнога!“
0069 Трећу Иво књигу накитио,
0070 Те је шаље Орашини Талу:
0071 „Стари Тале, побратиме драги,
0072 Женим сина, млада Антонију,
0073 Бржај к мене су триста сватова!“
0074 Мало било, не би николико,
0075 Кад ево ти до три побратима,
0076 Сваки носи пред војском барјаке;
0077 Дивно их је Иво дочекао,
0078 За готовом совром поставио.
0079 Кад је био данак освануо,
0080 Окренуше свати по ђевојку.
0081 Игра коња млади младожења
0082 Агазију вранца дебелога,
0083 Све сватове врсно обиграва.
0084 Кад га виђе од Удбиње Мујо,
0085 Сватовима својим проговара:
0086 „О, сватови, моја браћо драга,
0087 Може ли се који од вас наћи
0088 Да измами коња Антонију?“
0089 Ко чујаше, чут’ се не даваше;
0090 Ондар Мујо коња ошинуо,
0091 Примакну се младу Антонији:
0092 „Ајде, Анто, коње мијењајмо,
0093 Придаћу ти сјајна џевердана!“
0094 Рече Анто: „Прођи ми се, Мујо,
0095 Не дам мога вранца агазију
0096 Док је мене на рамену глава!“
0097 Тад се Иво врати невесело.
0098 Кад дођоше у Будиму граду,
0099 Дивно их је краље дочекао,
0100 Придржао за неђељу дана.
0101 Кад је друга зачела неђеља,
0102 Ондар Иво ријеч проговара:
0103 „О, мој, тасте, од Удбиње краље,
0104 Доста ј’ било пива и јестива,
0105 Вријеме је дома да идемо,
0106 Но изводи даре и ђевојку!“
0107 Ево краља, не рече ријечи,
0108 Даре носи, а води ђевојку;
0109 Све сватове редом даровао,
0110 Неком перо, неком перјаницу,
0111 А некоме диван-кабаницу,
0112 Ђеверима даре и ђевојку.
0113 Отолен се свати подигоше,
0114 Окренуше низ поље широко.
0115 Кад су дошли на воду Ситницу,
0116 Кад је пуста вода устанула,
0117 Носи вода јеле и борове,
0118 Камол’ неће коње и јунаке.
0119 Стаде јека, стадоше сватови ─
0120 Да загазе, препловит’ је неће,
0121 Да се врну, куда ће срамота?
0122 Ондар рече од Удбиње Мујо:
0123 „О, дијете, луди Антоније,
0124 Подај мене коња агазију,
0125 Ја ћу први у воду уићи,
0126 А сви свати за мном брез прекида!“
0127 Ал’ му Анто коња не пуштава,
0128 Но га нагна на воду Ситницу
0129 И уплови да би препливао;
0130 Али му је лоша срећа била,
0131 Занесе га тијек воде ладне,
0132 Шњим премеће тамо и овамо.
0133 Сви сватови стоју те гледају,
0134 Ал’ завика Сењанине Иво:
0135 „О, сватови, ако Бога знате,
0136 Који ће се од вас јунак наћи
0137 Да ми сина не прождре Ситница?“
0138 Ко чујаше, чут’ се не даваше,
0139 А Росанда и слуша и гледа,
0140 У ђевојку пуче срце живо,
0141 Викну гласом и јекну јауком,
0142 Шину коња троструком канџијом,
0143 Нагони га води на Ситници,
0144 Коња бије, ’вако му говори:
0145 „Дура, доро, пуст му остануо,
0146 Зашто сам те залуд узгојила
0147 И на сваке сколе научила,
0148 Него да ми ваљаш у невољу ─
0149 Ваљај данас али икадаре,
0150 А да Бог да и Бородица,
0151 Ако жива затечем Антона,
0152 Коваћу ти седла сребрнога,
0153 У јабуке седло позлатити,
0154 Бисером ти гриву нажикати!“
0155 Вишњи Боже, да је тебе вала,
0156 Да је коме стати па гледати
0157 Зорна коња, ваљане ђевојке,
0158 Воду плови, тражи заручника,
0159 Пристиже га на пола Ситнице,
0160 Шњим исплива с оне друге стране,
0161 Шњим дијели рухо ђевојачко,
0162 Отидоше двору бијеломе.
0163 Кад је трећи данак освануо,
0164 Ево Ива и ево сватова
0165 Без ђевојке, сјетни невесели.
0166 Када Иво упазио сина:
0167 „Благо“, рече „данас по довијек,
0168 Ево мене у животу сина,
0169 Ево сина, ево снахе миле!“
0170 Ту велико весеље чинише
0171 И вјенчаше Анта и Росанду
0172 По закону правом ришћанскоме.
0173 Лијеп пород изродио шњоме,
0174 Три ђетића и једну ђевојку,
0175 То је било, не знам је ли било,
0176 Но велимо да се веселимо!
