Женидба од Леђана бана
0001 Запросио од Леђана бане
0002 Чак далеко лијепу ђевојку
0003 У Јаноку бијеломе граду,
0004 Ћерцу драгу од Јанока бана,
0005 По имену Љубицу ђевојку.
0006 Бан је проси, бане се поноси,
0007 Ђе за добра цуру обећао.
0008 Силно бане потрошио благо
0009 Док удрио прстен на ђевојку,
0010 Покројио дибе и кадифе,
0011 Даровао свасти и пунице.
0012 Бан уз прстен свадбу уговара:
0013 ”Ова свадба до године дана,
0014 ”Док ја сађем у моме Леђану,
0015 ”А ђевојка приправи дарове. ”
0016 Бана прати тасте и пуница,
0017 Све од куле до росне ливаде,
0018 Те говоре бану зету своме.
0019 ”О наш зете, од Леђана бане,
0020 ”Колико ћеш довести сватова,
0021 ”Да ја могу приправљат’ дарова? ”
0022 ”О мој тасте, од Јанока бане,
0023 ”Довешћу ти до триста сватова,
0024 ”Више нечу, а мање не могу,
0025 ”Бан се жени, а бане удава,
0026 ”Није шала двије земље главе. ”
0027 Отоле се бане подигнуо,
0028 Па отиде двору бијеломе,
0029 Здраво дође у поље Крушево,
0030 Када виђе чудо изненада:
0031 Све му поље пунано чадора,
0032 Под чадор’ма до триста Арапа,
0033 А пред њима троглави Арапе.
0034 Сусрете га српско момче младо,
0035 Те се бану смјерно поклонио,
0036 Бане њега плаховито пита:
0037 ”Кажуј, брате, ако Бога знадеш!
0038 ”Откуд она војска у Крушеву,
0039 ”Кад је дошла, и чему је дошла? ”
0040 Вели бану српско момче младо:
0041 ”Добар Србе, добар господаре,
0042 ”Оно ти је троглав Арапине
0043 ”Су његово триста Арапина,
0044 ”У крушево табор учинио,
0045 ”Те на рају порез ударио:
0046 ”Сваку ноћцу по јалову овцу,
0047 ”И три пећи крува шеничнога,
0048 ”И барио вина црвенога,
0049 ”И по једну лијепу ђевојку,
0050 ”Да му обдан рујно вино служи,
0051 ”А по ноћи да јој лице љуби,
0052 ”Кад обљуби да је дома врати.
0053 ”Јошт је чуо троглав Арапине,
0054 ”Да се жени од Леђана бане,
0055 ”Да ћ’ овуда провести сватове,
0056 ”Па да удри на банске сватове,
0057 ”Да на силу преотме ђевојку,
0058 ”И богато рухо уз ђевојку;
0059 ”Кад обљуби банову ђевојку
0060 ”Да је бану на трагове врати,
0061 ”Без дарова што се уз њу нађе. ”
0062 Ка дто зачу од Леђана бане,
0063 Од страха га ухвати грозница,
0064 Коса му с’ на глави скострши,
0065 Са главе му калпак полетио,
0066 Прифати га српско момче младо
0067 Те га дава од Леђана бану,
0068 Бане њему дванаест дуката:
0069 ”На ти, синко, те се напиј вина. ”
0070 Па отоле оде б’јелу двору,
0071 Обиграва изнада чадоре
0072 Да га не би Арап увидио,
0073 Ал’ га виђе троглави Арапе,
0074 Па овако бану говорио:
0075 ”Ајде збогом, од Леђана бане,
0076 ”Мислиш, ђидо, да те не познавам,
0077 ”Лако ти је саму пролазити,
0078 ”Али неће свати твоји проћи,
0079 ”Ни провести лијепу ђевојку. ”
0080 Слуша бане, ал’ неће да чује,
0081 Без обзира двору напредује,
0082 Ето ти га на бијелу кулу.
0083 Љуто бане сјетан невесео,
0084 Питала га своја стара мајка:
0085 ”Што је, бане, моје миловање,
0086 ”Кад гођ си ми с пута долазио,
0087 ”Вазда си ми весео дошао,
0088 ”А данас си љуто невесео.
0089 ”Зар нијеси цуру испросио? ”
0090 Бане мајци тијо проговара:
0091 ”Прођи ми се, моја мила мајко,
0092 ”Ја сам, мајко, цуру испросио,
0093 ”Даривао и прстеновао,
0094 ”Али сам је залуд испросио
0095 ”Кад ће ми је други обљубити.
0096 ”Да је когођ не би ни жалио,
0097 ”Него један црни Арапине. ”
0098 Што гођ иде, то долази брзо,
0099 Брзо прође и година дана,
0100 Неће бане да купи сватове;
0101 Тако прође и друга година,
0102 Неће бане да купи сватове;
0103 Наврши се и трћа година,
0104 Не см’је бане да купи сватове,
0105 Нити смије ићи по ђевојку
0106 Све од страха црна Арапина.
0107 Кад се трећа напуни година,
0108 Бана кори остарела мајка:
0109 ”Сине бане, моје миловање,
0110 ”Што не купиш кићене сватове,
0111 ”Што не идеш по твоју ђевојку? ”
0112 Слуша бане, ал’ неће да чује.
0113 То вријеме мало постојало,
0114 Ето бану књига на кољено
0115 Од својега таста и пунице,
0116 Овако му у њој ситно пише:
0117 ”О наш зете, од Леђана бане,
0118 ”Знаш ли, бане, и ако је давно,
0119 ”Кад си нашу ћерцу испросио,
0120 ”Испросио и прстеновао,
0121 ”За годину свадбу урочисмо,
0122 ”Ево про’ше и до три пунане,
0123 ”Да нам стоји цура неудата.
0124 ”Врснице се њене поудаше,
0125 ”А врсници давно поженише,
0126 ”А Љубица труне под прстеном:
0127 ”Док мирише, свак је бегенише.
0128 ”Кад остари, нико и не гледа,
0129 ”Но је води, или је отпусти,
0130 ”А бићемо исти пријатељи. ”
0131 Када бану ситна књига дође
0132 И видио што се у њој пише,
0133 Ону учи, другу брже пише,
0134 ”Бане тасте, нови пријатељу,
0135 ”Чудо јесте, ал’ се чудит’ немој
0136 ”Што ти у двор остаде ђевојка,
0137 ”Оћах доћи, како смо рочили,
0138 ”Ал’ се љута гуја натурила
0139 ”У Крушеву пољу широкоме,
0140 ”Љута гуја троглав Арапине
0141 ”Су његову триста Арапина,
0142 ”Оће Арап да свате дочека,
0143 ”Да ми отме цуру на срамоту,
0144 ”Да ј’ обљуби, па да ми је врати.
0145 ”Зато не смјех доћи по ђевојку,
0146 ”Јер ја немам у моме Леђану
0147 ”Добра момка нити заточника,
0148 ”Ко б’ Арапа смио дочекати,
0149 ”На мегдану дијелит’ јунаштво. ”
0150 Када књиха у Јаноку дође
0151 На рукама од Јанока бану,
0152 Учи књигу од Јанока бане,
0153 Уз књигу се гротом насмијао,
0154 Па он брже другу зету пише:
0155 ”Мио зете, од Леђана бане,
0156 ”Зете бане, луде ли си главе!
0157 ”Ако немаш у земљи јунака,
0158 ”Ано има туда наоколо
0159 ”Биранијех српских соколова,
0160 ”Да би један десет погубио,
0161 ”А камоли црног Арапина,
0162 ”Два ћу теби по имену казат’ ,
0163 ”Ти их знадеш, а ја их познавам:
0164 ”Једно ти је од Прилипа Марко,
0165 ”А друго је Реља Бошњанине.
0166 ”Нек је Марко сватски старјешина,
0167 ”А Бошњанин за вјенчана кума.
0168 ”Ако теби до невоље буде,
0169 ”Они ће ти погубит’ Арапа. ”
0170 Када бане књигу написао,
0171 Оде књига у Леђану граду.
0172 Бан Леђански књигу проучио,
0173 Ону учи друге двије пише.
0174 Једну шаље у Прилипу Марку:
0175 ”Побратиме, од Прилипа Марко,
0176 ”Зовем тебе у моје сватове
0177 ”Да ми будеш свацки старјешина,
0178 ”Е се женим до петнаест дана,
0179 ”Ако Бог да, и буде суђено. ”
0180 Ову шаље, другу начинио,
0181 Те је шаље Рељи Бошњанину:
0182 ”Побратиме, Реља Крилатица,
0183 ”Зовем тебе у мије сватове,
0184 ”Да ми будеш за вјенчана кума,
0185 ”Е се женим до петнаест дана,
0186 ”Ако Бог да, и буде суђено. ”
0187 Иду књиге земљом и крајином.
0188 Мало било, дуго не чамало,
0189 Ето бану абер из Прилипа:
0190 ”Господару од Леђана бане,
0191 ”Ја ћу доћи тебе у сватове,
0192 ”Ама нећу поћи по ђевојку,
0193 ”Е сам чуо, казују ми људи,
0194 ”Да је дошо троглави Арапе
0195 ”У Крушево са триста Арапа,
0196 ”Чека твоје свате и ђевојку
0197 ”Ево пуне три године дана.
0198 ”Давно сам се прошао мегдана,
0199 ”Живот ми је давно поклекнуо
0200 ”Од мегдана и јуначких рана.
0201 ”Него чуј ме, бане господаре,
0202 ”Ако оћеш да по цуру идем,
0203 ”Ти напиши лист књиге бијеле,
0204 ”Те је шаљи гори Романији
0205 ”На рукама Старини Новаку
0206 ”Нек ти пошље дијете Грујицу,
0207 ”Чудно момче, кажу, за мегдана,
0208 ”Није Грујо покорио баба,
0209 ”Онда ћу ти доћи у сватове,
0210 ”Нек је Грујо ђевер уз ђевојку. ”
0211 Када бану глас и књига дође,
0212 Књигу пише Старини Новаку:
0213 ”Ој Новаче, од горе ајдуче,
0214 ”Пошљи мене твог сина Грујицу,
0215 ”Да ми буде ђевер уз ђевојку,
0216 ”Е се женим у прву неђељу,
0217 ”Ако Бог да, и буде суђено. ”
0218 Па уфати сивога сокола,
0219 Под крило му књигу намјестио.
0220 Одлеће му соко планинама,
0221 Прелетио брда и планине,
0222 Све градове села и вароше,
0223 Док долеће гори Романији
0224 И у гори каменој пећини.
0225 Ту наоди Старину Новака,
0226 Над њим трпти, па на раме паде,
0227 Испод крила књигу испустио.
0228 Учи књигу Старина Новаче,
0229 А кад виђе шта се у њој каже,
0230 А Грујице у пећини нема,
0231 Но одвео чету по крајини,
0232 Па довати калем и артију,
0233 Ал’ немаше црна мурећефа,
0234 Те извади фишек из долафа,
0235 Од барута гради мурећефа,
0236 Те је ситну књигу накитио:
0237 ”О Грујица, моја измјеница,
0238 ”Да си мене брже Романији,
0239 ”Да отидеш, сине, у сватове
0240 ”За ђевера од Леђана бану. ”
0241 Па соколу Новак говорио:
0242 ”На ти писмо, банови соколе,
0243 ”Те прелети гору Романију.
0244 ”Ако не би у планини Груја,
0245 ”Прелећећеш у турску Удбињу,
0246 ”И пребери оком по Удбињи,
0247 ”И крваву сву Кунор планину.
0248 ”Ако л’ Грујо ни ту не би био,
0249 ”Ти полети у Турску Крајину,
0250 ”Биће тамо с четом окренуо. ”
0251 Кад се соко књиге добавио,
0252 Он одлеће небу под облаке.
0253 Гледа соко горе и планине,
0254 Гледа соко сву Турску Удбињу,
0255 И пребира сву Турску Крајину,
0256 Док опази чету и Грујицу
0257 У Кунару високу планину,
0258 Ђено чудан шићар дијељаху.
0259 Слеће соко у оку тренутка,
0260 Паде Грују на десно кољено,
0261 Испод крила књигу испустио.
0262 Учи Грујо, те је проучио,
0263 Па дружини својој бесједио:
0264 ”Брже, браћо, ако Бога знате,
0265 ”Да идемо гори Романији,
0266 ”Бабо ми је књигу опремио. ”
0267 Отолен се чета повратила,
0268 Отиште се гором и ћенаром
0269 Брдимчке бутун стрампутичке
0270 Здраво сишли каменој пећини,
0271 Немаше се кад за здравље питат’ ,
0272 Но му вели Старина Новаче:
0273 ”Брже, сине, себе азуравај,
0274 ”Нек ти други коња отимари. ”
0275 Грујо момче једва дочекало,
0276 Удри на се госпоцко ођело,
0277 Златне ките, сребрне челенке,
0278 И оклопи од љута челика,
0279 И оружје што је за јунака,
0280 И узима копље убојито,
0281 Па посједе помамна лабуда,
0282 Боже мили, виђет’ ли га дивна!
0283 За њим бабо старац пристајаше,
0284 Те му дава стотину дуката
0285 И овако Грују говораше:
0286 ”О Грујица, баба перјанице,
0287 ”Бржај, сине, што се боље може,
0288 ”Два конака у један састављај.
0289 ”Ђе год сретеш у путу сирака,
0290 ”Ил’ на коњу цуре и невјесте
0291 ”Даривај их, не чувај ми благо,
0292 ”Него чувај душу и поштење.
0293 ”Сине Грујо, не покори баба,
0294 ”Тако ти је и бабо чинио,
0295 ”Док у свијет име распросуо.
0296 ”Јошт ме почуј, мој Грујица сине,
0297 ”Ја сам чуо, каживали су ми,
0298 ”Да је пао у поље Крушево
0299 ”Силно Туре троглав Арапине,
0300 ”Чека Туре свате и ђевојку.
0301 ”Немој ми се, сине, препанути,
0302 ”Ни упустит’ банове ђевојке,
0303 ”Док је тебе на рамену главе.
0304 ”Ак’ не хтио, ти ми жив не био! ”
0305 Мудро момче, баба сјета прима,
0306 Поклони се бабу до јабуке,
0307 Па ободе претила лабуда.
0308 Куд гођ иде Новаков Грујица,
0309 Пут се сјаје, а гора весели,
0310 Чудило се мало и велико
0311 Зорну коњу и добру јунаку.
0312 Ђе гођ Грујо сусрета сирака,
0313 Кљаста, рома, стара и саката,
0314 Сваком дава златнога дуката
0315 На конаке младе и ђевојке,
0316 Што га буде да не би приспао.
0317 Ево ти га у Леђану граду,
0318 Куца бану алком на вратима,
0319 Питала га банова Марија:
0320 ”Ко то куца авлији на врата? ”
0321 Грујо јој се по имену каже.
0322 Слеће Мара, отвори му врата.
0323 Пита Грујо са коња лабуда:
0324 ”О Богу ти, банова Марија
0325 ”Ђе је бане, ђе ли су сватови?
0326 А Марија њему прво каже:
0327 ”Отишли су свати по ђевојку
0328 ”Јутрос рано у цик зоре сјајне,
0329 ”И аманет мене оставили
0330 ”Ако дођеш, бржај за сватове. ”
0331 Кад то зачу Новаков Грујица,
0332 Он лабуда ободе мамузом,
0333 А ошину по сапима лаба,
0334 Те полеће ка’ да има крила.
0335 Брже сиђе врх поља Крушева,
0336 Ту сусрете момче и ђевојку,
0337 Обоје се сузам’ убрљало.
0338 Питао их са коња Грујица:
0339 ”О Богу ви, момче и ђевојко,
0340 ”Која ви је голема невоља,
0341 ”Те роните сузе од очију?
0342 Проговара момче и ђевојка:
0343 ”Чујеш мене, назнана делијо,
0344 ”Ми смо двоје братац и сестрица,
0345 ”Водим сестру црном Арапину,
0346 ”Да је љуби, и да је обљуби,
0347 ”А ујутро поврати ђевојку. ”
0348 Вели с коња дијете Грујица:
0349 ”Врат’ се натраг, момче и ђевојче,
0350 ”Ако ли се повратит нећете,
0351 ”Кунем ви се, па ви вјеру давам,
0352 ”Мојом сабљом одсјећ’ чу вам главу,
0353 ”Но немојте да гријешим душе. ”
0354 Јошт овако са коња говори:
0355 ”Чуј ме, момче, од земље незнане,
0356 ” ’Вако реци црну Арапину:
0357 ” ”Оћах тебе довести ђевојку,
0358 ” ”Ма не даде Новаков Грујица. ”
0359 ”Од мене му селам понесите. ”
0360 То изрече, скочи са лабуда
0361 Те одмори себе и коњица,
0362 Да заложи љеба бијелога,
0363 А напије лозове ракије.
0364 Оде момче те Арапу каже,
0365 А ђевојка оста крај Грујице,
0366 Те се свија, кољена му љуби,
0367 Благосивље и сузе утира.
0368 Кад се грујо мало поправио,
0369 Отиште се пољем Крушевијем,
0370 Ето ти га до самих чадора.
0371 Боже мили, чуда и знамења
0372 Како му се лабуд посилио,
0373 Како скаче небу у висине,
0374 Ушим’ стриже, а копа ногама,
0375 То гледало триста Арапина,
0376 Виде добра коња под јунаком,
0377 Поскочише, те га околише,
0378 Да му отму коња на срамоту,
0379 Али Грујо, тићу од сокола,
0380 Коња игра, а из грла виче:
0381 ”Даље, Турци, чините ми пута,
0382 ”Лабуд ми се махом помамио,
0383 ”Да вам не би учинио квара,
0384 ”Видите ли дизген не помага,
0385 ”Устежући забоље ме рука. ”
0386 Кад Арапи чуше и виђеше
0387 Зорна момка манита лабуда,
0388 Побјегоше Турци на буљуке,
0389 Као овце у тор пред курјаком.
0390 У то доба Арап излетио
0391 Пред својијем од свиле чадором,
0392 Па овако Грују проговара:
0393 ”Лакше, ђидо, од Влаиње Грујо,
0394 ”Мање силе, помање јунаштва,
0395 ”Не штркај ми по Крушеву друштво,
0396 ”Вјера моја и мога ми дина,
0397 ”Да не знадем куд си наумио,
0398 ”И чију ћеш провести ђевојку,
0399 ”Пустио бих силу из три главе,
0400 ”С твога бих те коња истурио
0401 ”Да ја моју не поганим ћорду.
0402 ”Него ајде куд си наумио,
0403 ”Шјутра ћемо за здравље се питат. ”
0404 Ражљути се Новаков Грујица,
0405 Па се пљесну рукам’ по задњици:
0406 ”Држ’, Арапе, до конта ђумрука,
0407 ”Немој рећи : прођох без арача.”
0408 Па ободе својега лабуда,
0409 За сватов’ма погна у трагове.
0410 Кад сватови сишли у Јаноку,
0411 Грујо игра коња пред Јаноком.
0412 Гледао га од Јанока бане,
0413 Па говори бану зету своме:
0414 ”О мој зете, од Леђана бане,
0415 ”Који оно јунак пред капијом,
0416 ”Те се под њим лабуд помамио.
0417 ”Да га јунак силом не притеже,
0418 ”Скочио би граду на бедему. ”
0419 Кад погледа од Леђана бане,
0420 Чим га виђе, бирдем га познаде:
0421 ”Оно ти је Новаков Грујица,
0422 ”Благо, рече, мени до вијека. ”
0423 Оба бана у сусрет му пошла,
0424 С њима Реља и Краљевић Марко,
0425 Руке шире, у лица се љубе,
0426 Изведоше на бијелу кулу,
0427 Угостише пивом и јестивом.
0428 Ту сватови два, три дана били,
0429 Док завика сватски старјешина:
0430 ”Господине од Јанока бане,
0431 ”Доста било пива и јестива,
0432 ”Него нама изведи ђевојку.
0433 ”А ви, браћо свати, на ногама. ”
0434 У то доба ево и ђевојке,
0435 Азур цура, азур и сватови.
0436 Изнијеше госпоцке дарове,
0437 Дариваше што је за којега,
0438 А ђеверу коња и ђевојку.
0439 Када свати на упућу били,
0440 За ђевојком бане пристајаше,
0441 Груја моли, овако говори:
0442 ”Ђевербашо, Новаков Грујица,
0443 ”На тешком ти божјем аманету
0444 ”Моја ћерца, а твоја невјеста,
0445 ”Не пусти је црну Арапину,
0446 ”Проведи је здраво кроз Крушево.
0447 ”Кунем ти се, а вјеру ти давам,
0448 ”Честита ћу тебе учинити. ”
0449 Зорно момче аманет прифати,
0450 А за руку лијепу ђевојку:
0451 ”Не бој ми се, душо, ако Бог да.
0452 ”Док је мене на рамену главе,
0453 ”Не дам тебе црну Арапину. ”
0454 Отолен се свати упутише
0455 Пјевајући и пушке мећући.
0456 Кад су сљегли у поље Крушево,
0457 Рече Марко свацки старјешина:
0458 ”Ја бих, браћо, да се послушамо,
0459 ”Прођимо се пјесме и пишака,
0460 ”Окренимо путем стрампутице,
0461 ”Да се црна не прољева крвца. ”
0462 Сви сватови томе каил били,
0463 Али није Реља Бошњанине,
0464 Нит’ је каил ђевербаша Грујо,
0465 Оба чуше, обадва рекоше:
0466 ”Куд би наша брука и срамота,
0467 ”Да се триста од триста бојимо,
0468 ”Но удримо таман крај чадора,
0469 ”Па шта коме Бог и срећа даде. ”
0470 Још да вели Новаков Грујица:
0471 ”Чујте, свати, браћо и дружино,
0472 ”Волите ли на сама Арапа,
0473 ”Ал’ на триста његове дружине? ”
0474 Марко грдно ријеч пресјекао:
0475 ”Ја волеја на триста са Рељом,
0476 ”Него оба на Арапа сама,
0477 ”А ти Грујо удри на Арапа,
0478 ”Чувај само на коњу ђевојку. ”
0479 У то доба до’ше у Крушево.
0480 Кад у пољу насред друма пута
0481 Троглав Арап ноге прекрстио,
0482 У ледини копље забусао,
0483 А за копље свезо бедевију,
0484 Преко крила држи голу ћорду;
0485 Око њега два грдна Арапа,
0486 Голе сабље држе у рукама,
0487 Страшно их је и очим’ виђети,
0488 А камо ли на њих ударити.
0489 Како који од свата наљезе,
0490 Иште Арап свакоме дарове:
0491 ”Бацај, Марко, сватовске дарове. ”
0492 Баци Марко, не рече ријечи.
0493 За њим дође Реља Бошњанине.
0494 ”Бацај, Реља, сватовске дарове. ”
0495 Даде Реља, не рече ријечи.
0496 Тако дају сви сватови редом,
0497 Сви дадоше, ријеч не писнуше.
0498 Док ево ти на коњу ђевојке,
0499 Уз ђевојку Грујо не бијаше,
0500 Но по пољу коња разиграва,
0501 Да га боље жести и помами.
0502 Ал’ завика са коња ђевојка:
0503 ”Ђе си, Грујо, мој ручни ђевере,
0504 ”У зо час га коња поиграо,
0505 ”А у девет вјеру обећао
0506 ”Да ме нећеш пустит Арапину,
0507 ”Ев’ Арапа ђе ме држи живу. ”
0508 Поврати се Грујо на лабуда,
0509 Те долеће с плећа Арапину
0510 Изненада, а Бог му помага,
0511 Те завика грлом јуначкијем:
0512 ”Стан’ , Арапе, турски копилане,
0513 ”Чију мислиш водити ђевојку
0514 ”Без крвава поља и мегдана? ”
0515 Па заману сабљом и мишицом,
0516 Тако га је срећа послужила,
0517 Божја воља и јуначка рука
0518 Двије му је главе одсјекао.
0519 Обрну се црни Арапине,
0520 Из треће је огањ попустио,
0521 На јунаку токе изгорјеше,
0522 Преметну се двапут са лабуда,
0523 Ал’ се јунак брже поправио,
0524 Фатише се на прси јуначке,
0525 Гонише се пуна два сахата,
0526 Један другог оборит’ не може,
0527 Но се кољу вучки зубовима,
0528 Један другом љуте ране дава.
0529 Лоша Грују срећа прискочила,
0530 Клону момку од умора снага,
0531 Па завика и Рељу и Марка:
0532 ”Ђе сте данас, црн ви образ био!
0533 ”Видите ли ђе сам погинуо? ”
0534 Ал’ не чију ни Реља ни Марко,
0535 Но се кољу с Турцим’ по пољани,
0536 А сви други побјегли сватови.
0537 Кад се Грујо на невољу нађе,
0538 Проговори лијепој ђевојци:
0539 ”А ђевојко, шинула те гуја,
0540 ”Ал’ не видиш, с њима не виђела!
0541 ”Ђе сам јунак данас погинуо?
0542 ”Узми мога од паса анџара,
0543 ”Те помози мене ал’ Арапу. ”
0544 Ражали се лијепој ђевојци,
0545 И од страха срце пропукнуло,
0546 Па са коња на ноге скочила,
0547 Те Грујова извади анџара,
0548 Забоде га у гркљан Арапу.
0549 Клону Арап, а преметну Грујо,
0550 Те му трећу одас’јече главу.
0551 Све три главе баци у зобницу,
0552 Па поскочи на коња лабуда,
0553 А ђевојка за еим сустопице.
0554 Кад угледа и Рељу и Марка,
0555 Оба Срба у крв огрезнула,
0556 И љутије допанули рана,
0557 Све побили до триста Арапа.
0558 Кад се браћа сва три састадоше,
0559 Цура вади везене мараме,
0560 Те јунацим’ ране завијала,
0561 Те одоше право у Леђану.
0562 Када их је бане упазио
0563 Су његово до триста сватова,
0564 Чудан шенлук бане учинио,
0565 Са убојним од града лубарда,
0566 Шенлук чини за недељу дана,
0567 Љуби Груја међу очи црне.
0568 Ту вјенчаше за бана Љубицу,
0569 Ова пјесна за нашег Грујицу
0570 Да му никад име не умира.
