Женидба бана од Јанока
Кат се жени од Јанока бане
на далеко чуо за дјевојку,
чуо бане у земљи бугарској
у онога бугарскога кнеза,
ђи је просе миоге муштерије 5
а нитко је одводит не мере.
Он опреми себе и ђогата;
оде бане у земљу бугарску
бјелу двору бугарскога кнеза.
Добро га је кнезе дочекаво 10
а изнио пиво и јидиво
па сједоше ладно пити вино.
Одма бане запроси дјевојке.
Кнеже шути, ништа не бјесједи,
нит је даје нит му је не даје. 15
Разљути се од Јанока бане
па он снијђе до ђогата свога
па узјаши дебела ђогата;
оде бане кроз земљу бугарску
у Јанока бијелога града. 20
Све дан по дан годиница дана.
Када бјеше о Јурјеву дану,
снијег паде о Јурјеву дану,
грудају се дјеца по сокацим,
једно другог грудом ударило, 25
зајмише се дјеца нис сокаке:
— Стани курво, њеси побјегнуло
на срамоту ко бану дјевојка!
То дочуо од Јанока бане
па сву себи дјецу покупио 30
па добро је дјецу даровао,
сваком дјету по жут дукат даде.
Па опреми дебела ђогата
оде бане у земљу бугарску
бјелу двору бугарскога кнеза. 35
На авлију натјера ђогата,
на авлији затворена врата,
Бане трже перну топузину,
стаде лупат на авлији врата
а он кнеза по имену викат: 40
— Курво једна, Мијоиле кнеже!
излаз курво на мегдан јуначки
ја изводи главиту дјевојку!
Када кнезе познавао бана
ондар слетје вратма и авлији 45
па отвори на авлији врата:
— Аман бане мили господаре!
одјаш бане дебела ђогата,
ајде са мном у бијеле дворе!
Ја ћу теби цуру поклонити, 50
ја родио, теби поклонио.
Бан одјаши дебела ђогата.
Вјерне слуге коња одведоше,
кнеже бана у бијеле дворе;
за пуну га сопру посадио 55
па сједоше ладно пити вино.
Три бијела приданише дана.
Кат четвити данак освануо
ондар бане запроси дјевојке:
— Ак неш бане поклонит дјевојку! 60
..........................................
..........................................
Ондар бане бјешједио кнезу:
— Каћу кнеже са сватовма дојћи?
колико ћу довести сватова?
— Поведи ми иљаду сватова,
све кнезова, првије кметова 65
и поведи свате варошане.
Ајде бане у другу недиљу!
Појђе бане од Јанока града.
Кад истјера коња на авлију,
на авлији банова дјевојка, 70
она бану тио бјесједила:
— Господине од Јанока бане,
шта но теби бабо бјешједаше?
— Бјешједаше Мијоиле кнеже
да поведем свате варошане 75
и кнезове и прве кметове.
— Шта ће баби свати варошани?!
Не ће бабо боје продавати!
И кнезови и први кметови?
Не ће бабо земље дијелити! 80
А зар не знаш од Јанока бане,
седам сам се испросила пута,
све седам сам повођена пута;
а мој бабо, да од Бога најђе!
све седмере свате оглобио, 85
погубио седам ђувегија,
млого пусто насипао благо.
И тебе ће бане погубити
а и твоје свате оглобити
а и твоје благо уставити. 90
Ако мислиш мене одводити
дера купи под избор јунаке.
Па се чувај кроз земљу бугарску,
Бугари су старе вараџије,
докле сада на ђогату пројђеш 95
да те који џидом не опали!
Оде бане кроз земљу бугарску.
Када дође у Јанока града,
ондар сједе, ситну књигу пише
па је шаље Краљевићу Марку: 100
„Ето књига драги побратиме!
„Хајде мени Марко у сватове,
„Немој водит свата ниједнога.
„Ја сам брате цуру испросио,
„испросио у земљи бугарској. 105
„Бугари су старе вараџије".
Другу пише Милош Обилићу:
„Ајд Милошу мени у сватове!
„Немој водит свата ниједнога.
„Ја сам брате цуру испросио, 110
„испросио у земљи бугарској.
„Бугари су старе вараџије".
Трећу пише Рељи от Пазара:
„Ајде Реља мени у сватове.
„Немој водит свата ниједнога. 115
„Ја сам брате цуру испросио,
„испросио у земљи бугарској,
„Бугари су старе вараџије".
Када бјеше у очи недиље
ал ето ти Краљевића Марка 120
а за Марком Милош Обилића,
за Милошем Реље от Пазара.
Добро ји је дочекао бане;
коње води у топле подруме
а јунаке у бијеле дворе; 125
за пуну ји сопру посадио
па сједоше ладно пити вино.
Кад у јутру јутро освануло,
добре своје коње опремише
па појђоше од Јанока града. 130
Путоваше и два и три дана.
Када бише кроз гору зелену
крај стијене старине Новака,
ондар рече Краљевићу Марко:
— Господаре од Јанока бане, 135
да с вратимо старини Новаку,
да зовнемо њега у сватове;
нек поведе свог сина Грујицу,
јер брез њега поуздања нејма!
Па с вратше студеној стијени. 140
Бане старог зове у сватове.
Бјесједи му старина Новаче:
— Господине од Јанока бане!
Ја не могу у сватове појћи,
јер ја гроша ни динара нејмам 145
па с не могу спремит у сватове;
јер знаш бане мили господаре,
да ја нејмам куће ни кућишта,
кућа ми је студена стијена.
Када бане чуо лакрдију, 150
даде бане стотину дуката,
даде Марко стотину дуката,
даде Милош стотину дуката,
даде Реља стотину дуката.
Опремише старину Новака 155
и његова сина Груајана
па одоше у земљу бугарску.
Кад дојђоше у земљу бугарску,
све зелено поље прикривено;
кнез скупио силовиту војску. 160
Ал ето ти црне Арапине
и он јаши врану бедевију.
Арап цичи, бедевија риче,
под њима се црна земља тресе:
— Којо вам је од Јанока бане? 165
нек изијђе на мегдан јуначки,
ја изијђе ја измјену најђе!
Појђе бане на мегдан изијћи.
Не даде му Милош Обилићу:
— Стани бане мили господаре! 170
твој је мегдан, моје заодиво;
ја ћ' Арапу на мегдан изијћи.
Па истјера дебела алата.
Натјераше један на другога.
Арап трже перну топузину 175
па ошину Милош Обилића;
обори га у зелену трву,
савеза му на плећима руке,
отјера га у земљу бугарску
у тавницу Мијоила кнеза. 180
Мало вриме за дуго не било
ал ето ти црне Арапине;
Арап цичи, бедевија риче:
— Којо вам је од Јанока бане?
нек изијђе на мегдан јуначки, 185
ја изијђе, ја измјену најђе!
Појђе бане на мегдан изијћи,
не даде му Реља от Пазара:
— Стани бане, мили господаре!
твој је мегдан, моје заодиво! 190
Па истјера дебела путаља.
Натјераше један на другога.
Арап трже перну топузину
па удари Рељу от Пазара,
обори га у зелену траву, 195
савеза му на плећима руке,
отјера га у земљу бугарску
у тавницу Мијоила кнеза.
Мало вриме за дуго не било
ал ето ти црне Арапине, 200
Арап цичи, бедевија риче:
— Којо вам је од Јанока бане?
нек изијђе на мегдан јуначки,
ја изијђе ја измјену најђе!
Појђе бане на мегдан изијћи, 205
не даде му Краљевићу Марко:
— Стани бане, мили господаре!
твој је мегдан, моје заодиво!
док му Марко на мегдан изијђе!
Па он зајми дебела шарина; 210
натјераше један на другога.
Марко трже перну топузину
па ошину црну Арапину.
Како га је лако ударио
пот собом је шарца оборио, 215
на њега се шарац прибацио
па притишће Краљевића Марка.
Арап сјаши шафку бедевију
па савеза Краљевића Марка;
отјера га у земљу бугарску 220
у тавницу Мијоила кнеза.
Мало вриме за дуго не било
ал ето ти црне Арапине.
Арап цичи, бедевија риче,
под њима се црна земља тресе. 225
— Којо вам је од Јанока бане?
нек изијђе ја измјену најђе!
Појђе бане на мегдан изијћи,
не даде му старина Наваче:
Стани бане, мили господаре; 230
док му стари на мегдан изијђе!
Бјешеди му дијете Грујица:
— А мој бабо старина Новаче!
да ми своје сабље размјенимо!
твоја сабља од девет педаља 235
а моја је от четири педља.
— А мој сине дијете Грујица!
ако мени до невоље дојђе
ласно ћемо сабље размијенит!
Натјераше један на другога, 240
потегоше сабље от појаса
(не тје стари перне топузине)
па ошину црну Арапину;
повиш паса мале натфатио;
како га је лако ударио 245
двије поле у траву падоше.
Опет Арап ис травице виче:
— Мол се Бога, старина Новаче!
Марко ми је ребра поломио
а не би ме лако погубио! 250
Па одоше у земљу бугарску
бјелу двору Мијоила кнеза.
Како дојђе старина Новаче
одма разби на тамници врата
па испушћа све три побратима. 255
Сву кнезеву растјераше војску,
бијеле му дворе поробише,
покупише готовину благо,
погубише два његова сина,
од зла рода нек није порода. 260
Они кнеза жива огулише,
поведоше главиту дјевојку
па одоше кроз земљу бугарску.
Иђе Марко, пјева прит сватовма:
— Нејма кише брез мутна облака 265
ни јунака брез старца Новака!
Да не бјеше старина Новаче
ми остасмо сужњи у Бугарској!
Да б у кога не би ни жалио
већ у оног кнеза бугарскога! 270
Па одоше у Јанока града.
Пилав чине три недиље дана.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
