Порасла је ђетељина трава,
Све од поља до двора Павлова,
Жњеле су је сестрице Павлове,
Жњеле су је, и коњу давале:
„Јеђ'те, коњи, ђетељину траву, 5
„E имате брзо путовати,
„Брату Павлу по младу ђевојку.“
Коњи једу, пођоше сватови,
Кад су дошли пред дворе ђевојци,
Пред дворе јој дивно коло игра, 10
Коло води ђевојчина мајка,
Једном руком коло окреташе,
Другом руком сузе утираше,
Своме зету Павлу говорила:
„Добро дош'о, зете несуђени! 15
„Јутрос ти је цура преминула.“
Вели Павле ђевојчиној мајци:
„Фала Богу, моја мила пуне!
„И ако је премнинула драга,
„Носићу је моме б'јелу двору, 20
„Копаћу је башчи под наранчи,
„0билазит' јутром и вечером,
„Посипат' је ружом и цвијећем.“
Па утрча кули у одају,
Кад на кули лијепа ђевојка, 25
Сва се кула од ње засјајала.
Кад је виђе млади ђувегија,
Загрли је и три пут пољуби,
Па је врже на плећи јуначке,
Ш њом побјеже међу сватовима, 30
Сви сватови дому са ђевојком,
Пјевајући и пушке мећући,
Кучка мајка оста кукајући.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 153-154.
