Женидба Милоша Обилића/9
| ◄ ПОЈАВА VIII | ПОЈАВА IX | ПОЈАВА I ► |
ПОЈАВА IX
(Долази гомила наоружаних ловаца, витезова.)
ВИТЕЗОВИ:
Ево их, ево!
МИЛОШ, МАРКО и РЕЉА:
Ал ње нам нема,
У облак летну ко лаки зрак.
ВИТЕЗОВИ:
Зора се руди са цв’јетних леја
На земљу сипа ружица рој.
МИЛОШ, МАРКО и РЕЉА:
Витези напр’јед, нека гора јечи,
На зв’јери, напр’јед у крвав бој!
СВИ:
Зори зора,
Шуми гора.
А сокола кличе глас, —
Над врлети,
Кружи, лети,
Кликом кличе, зове нас.
Напр’јед, напр’јед, бистрим оком
Као хитре муње плам;
Ловци л’јећу, смјелим скоком
И прескачу дрвље, кам.
Нека урла горски вуче,
Умукнуће његов глас;
Дивљи вјетар, лети, хуче,
Крвави је куцн’о час.
Напр’јед, напр'јед у лов сви,
Зв’јера ћемо стићи ми!
Са тетиве вита стр’јела,
Нека звиждне кроза зрак.
Кошута је полетјела,
Ал је стиже гоњач лак.
Витороги јелен скаче,
Хртови га гоне свуд,
На засједе, на хајкаче,
Уморна му дахће груд.
Нека урла горски вуче,
Умукнуће његов глас,
Дивљи вепар лети, хуче,
Крвави је куцн’о час.
Напр’јед, напр'јед у лов сви,
Зв’јера ћемо стићи ми!
А кад јасно сунце плане,
Кад нас умор захвати,
Има хлада да се дахне,
За пехар се прихвати.
То је одмор за јунака,
Кад умукне рога јек:
Вољно срце, пјесма лака
И пехара звонки звек.
Нека урла горски вуче,
Умукнуће његов глас,
Дивљи вепар лети, хуче,
Крвави је куцн’о час.
Напр’јед, напр’јед у лов сви,
Зв’јера ћемо стићи ми!
(Завјеса пада.)
|