Женидба Јањића Комнена

Извор: Викизворник


Женидба Јањића Комнена

0001 Пошетала два Јањића млада,
0002 Јањић Митар и Јањић Комнене
0003 Кроз пространу шехер Подгорицу
0004 Испред куле паше Подгорице,
0005 Гледала их лијепа ђевојка,
0006 Мила сеја паше Подгорице,
0007 По имену Ајкуна ђевојка,
0008 Гледајући тихо говорила:
0009 ”Дивна ти су два Јањића млада!
0010 ”Благо мајци која их родила,
0011 ”А сестрици која их гојила,
0012 ”А ђевојци која ће их љубит’.”
0013 Она мисли нико је на чује,
0014 Пашиница и слуша и гледа.
0015 Једва чека да јој ноћца дође,
0016 Да јој паша из чаршије дође,
0017 А кад дође, срдито му каже:
0018 ”О мој пашо, мили господаре!
0019 ”Јашик ти се сестра учинила
0020 ”На два брата два Јањића млада,
0021 ”Јер су браћа дивна и угледна.”
0022 Па му кажи што је рекла Ајка:
0023 ”Аман, пашо, драги господаре!
0024 ”Ти погуби два Јањића млада,
0025 ”И лани су курве долазили,
0026 ”На њих Ајка јашик учинила,
0027 ”Боловала три неђеље дана
0028 ”Од зла бола од јашиковања.”
0029 Кад то зачу паша Подгорица,
0030 Пашиницу руком ударио
0031 По образу са обије стране,
0032 Два јој здрава покренуо зуба,
0033 Па отиде у бијелу кулу,
0034 Те он шједе у мека шилтета,
0035 Те довати дивит и калема,
0036 И артије књиге без јазије,
0037 Па он пише у равну Сријему
0038 На рукама од Сријема Јању,
0039 У књизи га паша поздрављаше,
0040 И овако њему говораше:
0041 ”Пријатељу, ако будеш суђен!
0042 ”Добро гледај што ти књига пише.
0043 ”Ја сам чуо, и кажу ми људи
0044 ”Да имадеш до седам синова;
0045 ”Пет си, Јањо, до сад оженио,
0046 ”А два су ти азур за женидбу,
0047 ”Кажу Митра и кажу Комнена,
0048 ”Поклањам ти сеју за Комнена,
0049 ”Да будемо главни пријатељи,
0050 ”Да идемо један у другога,
0051 ”Да питамо један за другога.”
0052 Посла књигу путем и ћенаром,
0053 Куд год ишла у Сријему сишла.
0054 Када Јању пала на кољено,
0055 Ону учи, другу бирдем пише,
0056 Те је шаље паши Подгорици:
0057 ”Поздрав ти је, пашо господине!
0058 ”Фала тебе на поклону твоме,
0059 ”Истина је што ти кажу људи,
0060 ”Да ја имам до седам синова,
0061 ”Петорицу јесам оженио,
0062 ”А два имам јоште за женидбу,
0063 ”Ал’ их, пашо, не мислим женити
0064 ”Но обадва покалуђерити;
0065 ”Тако сам се Богу зарекао.”
0066 Када паша књигу проучио,
0067 Књигу учи, а на њу се мучи,
0068 Бирдем Јању другу одписује:
0069 ”Пријатељу, ако будеш суђен!
0070 ”Купи свате, ајде по ђевојку,
0071 ”Митра попи, а жени Комнена,
0072 ”Ако ли ме послушати нећеш,
0073 ”Јаши коња ајде Подгорици
0074 ”Да јуначки мегдан дијелимо.
0075 ”Ако нећеш шехер Подгорици,
0076 ”Ја, ћу, Јањо у равну Сријему,
0077 ”Сакупићу силновиту војску,
0078 ”Б’јелу ћу ти поробити кулу,
0079 ”Поробити па је запалити,
0080 ”Погубити до седам синова,
0081 ”А тебе ћу на муке удрити,
0082 ”На мукама душу ишчупати.”
0083 Када Јању књига допанула,
0084 Књигу учи, по срцу се мучи,
0085 Ал’ му друга бити не могаше,
0086 Већ Комнену тијо говорио:
0087 ”Дед’ ми спреми дебела лабуда,
0088 ”Да ја идем шехер Подгорици.”
0089 А то Комнен једва дочекао,
0090 Лабуда је бабу азурао,
0091 У то доба и Јањо из куле,
0092 Прекрсти се, сједе на лабуда,
0093 Па отиде гором и планином.
0094 Здраво Јањо Подгорици сиђе,
0095 Далеко га паша угледао,
0096 А у ближе њега сусретао,
0097 Руке шире у лица се љубе,
0098 За јуначко питају се здравље;
0099 Води Јању у бијелу кулу,
0100 А лабуда у топле подруме.
0101 Ту сиђеше три четири дана,
0102 Гостили се пивом и јестивом.
0103 Онда Јањо ријеч проговара:
0104 ”Казуј, пашо, земљи господару,
0105 ”Што си звао, што ли књиге слао?
0106 ”Мене старца ’вако замучио.”
0107 Вели Јању паша Подгорица:
0108 ”Јесам звао и књиге шиљао,
0109 ”Јер сам чуо, казали ми људи,
0110 ”Да си прибран јунак на крајини,
0111 ”И да имаш до седам синова,
0112 ”Пет жењених а два нежењена,
0113 ”Поклоних ти сеју за Комнена,
0114 ”Да будемо главни пријатељи
0115 ”Да идемо један у другога,
0116 ”Да питамо један за другога,
0117 ”Мило ми је с такијем јунаком,
0118 ”Ако оћеш, то нам сретњо било.”
0119 Кад то зачу од Сријема Јањо,
0120 На ино му бити не могаше,
0121 Но извади бурме и прстење,
0122 Те их меће на златну тевсију:
0123 ”Ево, пашо, бурме и прстење,
0124 ”Нека дође твоја мила сеја
0125 ”Да привати с тевсије прстење,
0126 ”Да с видимо и помилујемо,
0127 ”Да видимо је л’ каил ђевојка,
0128 ”Јер је таки адет у Србаља.”
0129 Скочи паша на ноге лагане,
0130 Те отиде к сеји у одају :
0131 ”Устај, сејо, на ноге лагане,
0132 ”Обуци се што можеш најљепше,
0133 ”Удри на се бакам и бјелило,
0134 ”На образу руже руменило,
0135 ”Па ти дођи к нама у одају.”
0136 То изрече те к Јању потече,
0137 А ђевојка једва дочекала,
0138 Нареси се што мога најљепше,
0139 Према њој је сјајно огледало,
0140 Удри на се бакам и бјелило,
0141 И на лишце руже руменило:
0142 Једна глава, три су истивана;
0143 Једне уши, четверо менђуши,
0144 Једне руке, троје белензуке,
0145 Једно грло, три дробна ђердана,
0146 Једне плећи, а три су кавада :
0147 Један зелен до зелене траве,
0148 Други мави да се момци маме
0149 А трећи је од сувога злата,
0150 А на ноге крмзи чактијане
0151 До полу су кожом постављене
0152 А од по њих лијом и бауком,
0153 Кад их стеже да је не претеже,
0154 Да каква је, три је јада било!
0155 Чело јој је златна амајлија,
0156 Обрвице с мора пијавице,
0157 Трепавице пауново перце,
0158 Два образа два ђула румена,
0159 Медна уста кутија шећера,
0160 Црне очи као у гаврана
0161 Ваљају јој два царева града,
0162 Ситни зуби два низа бисера,
0163 Узбујале дојке у ђевојке
0164 Кано квасац у добре планинке,
0165 Те подигле до сва три кавада,
0166 Ђерданима не да мировати,
0167 Цура дише, а ђердани гмиже,
0168 Љепота је оку погледати.
0169 Па пошета по бијелој кули,
0170 Како шеће, сва се кула креће,
0171 Па ето је брату у одају,
0172 Поклања се до земљице црне,
0173 Љуби Јања у скут и у руку,
0174 Па прифата бурме и прстење
0175 Јања јој их на прсте натиче,
0176 Десну јој је руку напунио.
0177 Прстен дава, свадбу уговара:
0178 ”Ова свадба до петнаест дана
0179 ”Док отидем мојему Сријему
0180 ”И док скупим киту и сватове.”
0181 Па у јутру кад је освануло,
0182 Извадио госпоцке дарове,
0183 Те дарова свасти и пуницу,
0184 Ђевојачке многе јаранице
0185 Нека знаду да је испрошена,
0186 Па отиде здраво и весело.
0187 Када Јањо дому долазио,
0188 Те казује вјереној љубовци
0189 И својема до седам синова:
0190 ”Ја сам дивну цуру испросио,
0191 ”Да је таке у Сријему нема.”
0192 Па да видиш из Сријема Јања!
0193 Сједе Јањо ситне књиге писат’:
0194 Једну шаље у Прилипу Марку:
0195 ”Поздрављам те, мио побратиме,
0196 ”Ја сам дивну цуру испросио,
0197 ”Дођи мене у сватове, Марко,
0198 ”И доведи три стотине свата,
0199 ”Да ми будеш за вјенчана кума,
0200 ”Женим сина мојега Комнена.”
0201 Ову шиље, другу брже пише,
0202 Те је шаље Милош-Обилићу:
0203 ”Побратиме, Обилић-Милошу,
0204 ”Дивну сам ти цуру испросио
0205 ”За Комнена за мојега сина,
0206 ”Зовем тебе у моје сватове,
0207 ”Да ми будеш свацки старјешина,
0208 ”И доведи три стотине свата.”
0209 Другу шаље, трећу брже пише,
0210 Те је шаље Рељи Бошњанину:
0211 ”Побратиме, Реља Бошњанине,
0212 ”Женим сина мојега Комнена,
0213 ”Да си мене брже у сватове,
0214 ”Да ми будеш свацки војевода,
0215 ”И доведи свата три стотине.”
0216 Па кад тако књиге разаслао,
0217 Поче справљат’ пиво и јестиво
0218 И све друго што је за сватове.
0219 Окупио браћу и рођаке,
0220 Па биране и врсне кумове
0221 И све бутум миле пријатеље,
0222 У то доба ево и сватова.
0223 Три војводе на кули изведе,
0224 А сватове на росној ливади;
0225 Ту су два дни свати коначили,
0226 Док јунаци трудни починули,
0227 Наситили пива и јестива,
0228 Трудни коњи зоби и сијена.
0229 Отолен се свати подигнули,
0230 Отидоше гором и планином,
0231 Пјевајући и пушке мећући.
0232 Дели Марко ни пјева ни меће,
0233 Но с’ окреће често на ункашу,
0234 Те пригиње из мјешине вина,
0235 И искапи до првог конака.
0236 Тако ишли, Подгорици сишли,
0237 Лијепо их паша дочекао,
0238 Првијенце у двору уводи,
0239 А сватове на росну ливаду,
0240 Частио их и два и три дана,
0241 Док јунаци мало починули,
0242 А силни се коњи одморили,
0243 Завикаше сватовски чауши:
0244 ”Азурала, кито и сватови,
0245 ”Кратки данци, а дуги конаци;
0246 ”Магловити друми кроз планину,
0247 ”Туђи људи, не знамо им ћуди,
0248 ”Турска земља, а свати ришћански,
0249 ”Некако се не слаже заједно.
0250 ”Ко је коњик, притежи колане,
0251 ”Ко је пјешак, притежи опанке,
0252 ”А далеко Сријем земља равна.
0253 ”Туђа земља калауза нема,
0254 ”Но, ђевери, на коња ђевојку,
0255 ”А ти, пашо, износи дарове.”
0256 У то паша на млађе нареди,
0257 Изнесоше госпоцке дарове,
0258 Те дарова што је за којега,
0259 Паша води хата четвртака,
0260 Те дарова Јањића Комнена;
0261 А за пашом ето пашинице,
0262 Даје зету панцијер-кошуљу,
0263 Не море је оштра сјећи ћорда,
0264 Па одоше здраво и весело.
0265 Кад су били на првом конаку,
0266 Сви сватови рахат и весели,
0267 Пушкам’ пучу, а џумбус замећу,
0268 Али није Комнен ђувегија,
0269 Него врло шјетно невесело.
0270 Бесједи му остарјели бабо,
0271 Те Комнену тури лакрдију:
0272 ”А зар си се, сине, посилио,
0273 ”Ђе ти нађох оваку ђевојку?”
0274 Комнен бабу тихо проговара:
0275 ”Ками сам се, бабо, посилио,
0276 ”Него сам се срцем узмучио,
0277 ”Ја сам чуо, казаше ми људи
0278 ”Ђевојка је моја обљубљена,
0279 ”Љубиле је пашине делије,
0280 ”Па је мене силом наметнули:
0281 ”Ти је за ме, бабо, испросио,
0282 ”Од невоље, а без добре воље,
0283 ”А ја, бабо, нећу наметнице,
0284 ”Наметница свака самовољна,
0285 ”А сувише што је обљубљена.”
0286 То говори Јањићу Комнене,
0287 А ђевојка и слуша и гледа,
0288 Ђеверима тијо говорила:
0289 ”О ђевери, злаћени прстени,
0290 ”Заустав’те лаке сеисане,
0291 ”Да отворим сапете сепете,
0292 ”Да прифатим везену мараму,
0293 ”Љуто ме је забољела глава.”
0294 Ђевери су снаху послушали,
0295 Уставише лаке сеисане,
0296 Отворише сапете сепете,
0297 Неће цура беза ни јаглука,
0298 Но извади калем и артију,
0299 У образ је пером ударила,
0300 Од образа крви наточила,
0301 С крвљу брацу по артији пише:
0302 ”Мио брате, пашо Подгорицо!
0303 ”У зо час ме за Јањића дао,
0304 ”А у гори силом наметнуо!
0305 ”Тек смо дошли на првом конаку,
0306 ”Укори ме Јањићу Комнене
0307 ”Да сам млада давно обљубљена,
0308 ”Љубиле ме пашине делије,
0309 ”Ти да си ме силом наметнуо.
0310 ”Јошт говори Јањићу Комнене
0311 ”Да он неће мене наметнице.
0312 ”Аман, брате, од оца и мајке,
0313 ”Врати мене дому на дворове,
0314 ”Оцрни ми образ пред сватов’ма.
0315 ”Што је силом то ни сретњо није,
0316 ”А што мрзно ту љубави нема,
0317 ”А што напаст то је најмучније.
0318 ”Ако л’ мене нећеш прифатити,
0319 ”Сама себе оћу објесити
0320 ”О злу дрву гајтаном о грлу,
0321 ”Мичи гријех ти на твоју душу.”
0322 Кад је цура књигу нашарала,
0323 Свом ђеверу тијо проговара:
0324 ”О Тодоре, мој десни ђевере,
0325 ”Кумим тебе Богом истинијем,
0326 ”И вашијем светијем Јованом,
0327 ”Нађи мене момче у сватове,
0328 ”Који ће се вратит’ Подгорици,
0329 ”Да понесе паши ово писмо,
0330 ”Ево њему два дуката жута,
0331 ”И ево му срмајли јаглука.”
0332 Ђевер Тодор снаху послушао,
0333 Изнађе јој момче од сватова,
0334 И опреми књигу Подгорици.
0335 Кад је паша књигу проучио,
0336 По срцу га муке покосише,
0337 Ја бих реко и невоља му је,
0338 И удри се руком по кољену,
0339 Цкрлет чоха прште на кољену,
0340 И јуначка кожа до чашице,
0341 Па повикну на своје делије:
0342 ”Брже, момци, на четири стране
0343 ”Што је бутум наше Подгорице
0344 ”Биранога момка под оружјем
0345 ”Сакупите пред мојом авлијом.”
0346 У млађега поговора нема,
0347 Истрчаше, пушке изметнуше,
0348 Скупи му се до триста момака
0349 Под добрима коњма и оружјем.
0350 Паши слуге коња изведоше,
0351 Потекоше трагом за сватов’ма
0352 Покрај Спужа и покрај Жабљака,
0353 Латише се про Бјелопавлића,
0354 Па шљегоше у поље Нишицко,
0355 У Рудине свате достигнули,
0356 Починули на другом конаку.
0357 Сви сватови бутум позаспали,
0358 Ал’ не спава Ајка међ’ ђевере,
0359 Него рони сузе од очију,
0360 А кад зачу уку кроз Рудине,
0361 Одма се је Ајка досјетила,
0362 Па побјеже између ђевера.
0363 Ту ђевојци лоша срећа била,
0364 Зађе млада између сватова
0365 Да товари рухо ђевојачко,
0366 Опази је неко од сватова,
0367 Те завика грлом бијелијем:
0368 ”Браћо свати, побјеже ђевојка.”
0369 А барјактар с друге стране виче:
0370 ”Барјак вије, а ђевојке није.”
0371 Виче Тодор: ”камо ми ђевојка?”
0372 Сви сватови на ноге усташе,
0373 Не усташе до три војеводе,
0374 У то доба паша Подгорица
0375 Су његове три стотин’ Турака,
0376 Виче Турчин са коња кулаша:
0377 ”Стан’те, свати, враћајте ђевојку,
0378 ”Кад велите да је обљубљена.”
0379 То зачуше три српске војводе,
0380 Па се чуде чуду изненада.
0381 Ал’ им паша не да се чудити,
0382 Но у свате јуриш учинио.
0383 Марко спава неће ни да чује,
0384 Ал’ кад зачу што је и како је,
0385 Пјан Краљевић кроза сан говори:
0386 ”Ко то тражи од свата ђевојку,
0387 ”Ил’ је манит, ил’ је полудио,
0388 ”Али му је живот омрзнуо?”
0389 Корили га оба побратима:
0390 ”Устај, Марко, да од Бога нађеш,
0391 ”Турци нама отеше ђевојку.”
0392 Пита Марко оба побратима:
0393 ”Је л’ колико силе од Турака?"
0394 Кажу њему сила од свијета,
0395 Тад се Марко од сна разабрао,
0396 Па погледа, те увиђе Турке,
0397 Ђено су се сватим’ ум’јешали,
0398 Па усједе на свога шарина.
0399 Од оружја ништа не прифаћа,
0400 Него само тешку топузину,
0401 Па завика што му грло дава:
0402 ”Стан’те, Турци, куд сте наумили
0403 ”Не срдите мене и Шарина.”
0404 Зато Турци хају и не хају,
0405 Но се кољу по пољу јунаци.
0406 Трже Марко тешку топузину,
0407 Туче Марко с десне и с лијеве,
0408 Како кога куцне с топузином,
0409 Не треба му ећим ни мелема.
0410 Мало било за дуго не било,
0411 Савладаше Срби Подгорчане,
0412 Ко не паде, на коња побјеже.
0413 Пита Марко све сватове редом:
0414 ”Што је ово, ако Бога знате!
0415 ”Ко оћаше да нас осрамоти
0416 ”И да нама одведе ђевојку?
0417 ”Бог са нама и Божји анђели!
0418 ”Још овога ни чуо нијесам,
0419 ”А камо ли очима видио!”
0420 Тад приступи цура са ђевером,
0421 Поклоња се Марку до земљице,
0422 Те му љуби руке и кољена,
0423 Каже Марку све како је било,
0424 На Комнена кабает турила.
0425 Када Марко зачу лакрдију,
0426 Рече Марко и обје војводе:
0427 ”О Комнене, луде ли си главе,
0428 ”Што вјерова, жив те Бог убио!
0429 ”Те се с пашом данас даровасмо
0430 ”Прије реда и прије земана
0431 ”Из сабаља крвавих марама,
0432 ”Него ајте да дома идемо.”
0433 Комнен чуо, тому каил био.
0434 Сви сватови здраво окренуше,
0435 И дођоше Сријем-земљи равној.
0436 Четри свата мртва понесоше,
0437 И четири раном чебрснута.
0438 Покопаше ко је погинуо,
0439 Извидаше који се ранио.
0440 Покрстише Ајку Подгоричку,
0441 Би Ајкуна сад је Маријана,
0442 И вјенчаше Мару за Комнена.
0443 Лијеп пород с њоме изродио,
0444 Миловао до суђена дана.-
0445 Тешко оној свакој јадној души,
0446 Ко мразио ичију ђевојку.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.