Жаба платно б'јелила,
На камену с'једила.
Отуд иде рак из воде,
Својијем је брком боде:
"Ој, Бога ти, жабо бабо,
Доша сам ти ћерку просит,
А за мога рака брата,
Мореш ми је одма' дати
И на племе погледати."
ал' говори жаба баба:
"Од' отален, раче баче,
Ти си курвин пиштукало,
Ти си курвин звиждукало,
Та не ваља твоје племе;
Ноге имаш као виле,
Очи су ти ка глогиње,
Самар носиш ка парипче,
Зуба немаш, за поштење не знаш."
Окрену се рак на пети,
Да бесједи жаби тети:
"Од' отален, жабо бабо,
Та не ваља твоје племе;
Очи су ти као жишка,
Уста су ти као ништа,
Кућа ти је локветина,
Ћерка ти је курветина.
Н'јесам ти је ни просио,
Сасмо сам се нашалио."
