Епитафи у драгачевским селима: Негришори

Епитафи у драгачевским селима: Негришори су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Негришори (Општина Лучани).

Споменик Маркићу (†1820) (Негришори – сеоско гробље)

МАРКИЋ из негришо:

поживи 50 г.

умре 5 ное 1820 г

Споменик Пауну Маркићевићу (†1823) (Негришори – сеоско гробље)

ПАУН МАРКИЋЕВИЋ

поживи 40. г.

умре 1823 . л

Споменик Дмитру Мијаиловићу (†1830) (Негришори – сеоско гробље)

зде почивает

раби божи

ДМИТАР МИЈАИЛОВИЋ

1830 г.

Споменик синовима проте Јанка – Теодору (†1831) и Мијаилу (†1831) (Негришори – сеоско гробље)

1831

овде почивају

единородна братја

ТЕОДОР и МИХАИЛ

проте јанка Молера синови

преставишесе.

во един дан

1. Марта

Споменик Константину, сину проте Јанка (†1835) (Негришори – сеоско гробље)

1835

КОНСТАНТИН

прота јанка син

Споменик Добросаву Милићевићу (†1840) (Негришори – сеоско гробље)

1840 г

Зде почивает раб божи

ДОБРОСАВ МИЛИЋЕВИЋ

поживи 60 ле

и престави се 1 дек[ембра]

писо бивши иоксим

Споменик Гаврилу Ружићу (†1840) (Негришори – сеоско гробље)

Овде почивает тело

раба божиега

ГАВРИЛА РУЖИЋА

отац николе ружића

и поживиое 72 лета

гаврило у негришорима

умре у 1840

Споменик Јули, кћери проте Јанка (†1843) (Негришори – сеоско гробље)

1843

ЈУЛА

кће: про: Јанка

Споменик Јевросими, кћери проте Јанка (†1843) (Негришори – сеоско гробље)

1843

ЕВРОСИМА

кће. пр = јанка

Споменик Мијаилу Ружићу (†1843) (Негришори – сеоско гробље)

Зде почивает раба Божиег

МИЈАИЛА РУЖИЋА:

отац Марка Ружића

и поживиое мијаило 70 лета

у негришорима

и умре у години 1843

Споменик Сретену, сину проте Јанка (†1848) (Негришори – сеоско гробље)

Приђи Ближе брате и реци

Бог да га прости

ја сам Рођен у овом селу Негришори

лета 1814. од Протојереа

Јанка Мих= и матере Елике

биосам писар у овом срезу 10. година.

притом мее Бог позвао к себе

г= 1848. Дек = 30

СРЕТЕН; ПРОТИЋ

почива под овом плочом:

Споменик Василу Дмитровићу (†1849) (Негришори – сеоско гробље)

Овде почива

ВАСИЛ ДМИТРОВИЋ

бивши пандур коњани

служио 26 Год:

код Капетана Милована Недељковића

из Вирова

правитеслтвену службу

непорочно исп:

и умре. 15. Фер: 1849. Г.

Споменик Цмиљки (†1849) (Негришори – сеоско гробље)

1849

Август 23.

од 11 година

девица

ЦМИЉКА

Споменик Јефимији (†1850) (Негришори – сеоско гробље)

1850

Овде почивају кости

ЕФИМИЈЕ

Матере радованове и Миланове

а Супруге Симеуна Раздољца

поживи. 75. Г.

а прес. 23 Апри

Споменик Сими Звркетићу (†1850) (Негришори – сеоско гробље)

Овде почивају кости

Маистор

СИМА ЗВРКЕТИЋА

житеља негришо

поживи 62 год

умре 1850

Споменик Теодору Топаловићу (†1851) (Негришори – сеоско гробље)

Овде Почива

ТЕОДОР ТОПАЛОВИЋ

Житељ неглишорски

Биое храбри Воиник.

поживио 84. Го.

умре 29-га Декем. 1851.

оваи белег подиже му

Никола Зет Его

и Радисав Едини Син

Теодо. почи. од гес: г:

Споменик проти Јанку Михаиловићу Молеру (†1852) (Негришори – сеоско гробље)

Человек јако трава

дние его јако цвет Селнии

Јако дух поиде в нем и будет:

Истиња Господња пребивает вовјек

Пред овим ладним каменом

почивају Тихо кости

блаженоупокоеног протоереја

Драгачевскога молера

ЈАНКА МИХАИЛОВИЋА

и Бившег Житеља негришорскога

кои е 36 година

без порочно слово Божие и храм

Светога Великомученика Прокопија

в Тијању отправлао

и свега лет поживио 60

и кои се нажалост свога рода

16 Маија 1852. у вечност преставио

помјани господи во царству твоем

Споменик Јелисавки Топаловић (†1853) (Негришори – сеоско гробље)

14 јунија 1853 године

Овде почива

блаженоупокоена раба божија

ЕЛИСАВКА

супруга Вучића Топаловића

из Негришора

поживе 30 г.

а погибе од мале пушке

из руку Пауна Јабланца

момка капетана Милована*

(*окривљена да је комшијама запалила сено)

Споменик Мату Илићу (†1856) (Негришори – сеоско гробље)

Овде почива

МАТО

син Вуколе Илића

житеља негришорског

бивши воиник

Гарнизон служио

при Србс: Књазу

Александру Карађор:

и поживи 30. г.

а умре

20. августа 1856. г.

Споменик Антонију (†1862) (Негришори – сеоско гробље)

Ја

АНТОНИЈЕ Ј ПРОТИЋ

Жител Негришорски,

овде код овог Мрамора

Почивају кости мое.

Народе и фамилио Тужна,

ја се од детињства Мог

одам науци

и учим у Крагуевцу науке

па и у Београду Војне школе

после би преведено

у духовне власти

да се запопим на парохију

мога брата Јосифа

па би Боже прече

нажалост мое фамилие

и Парохие цркве Тијањске

позва ме Бог к себе у 26 год[ини]

10-ог нов[ембра] 1862. г.

Споменик Јосифу Протићу (†1862) (Негришори – сеоско гробље)

Ко ест человек иже поживет!

и неузврат смерти:

Човече! Брои твое кратке дане

и моли се неумитну творцу

ер ћеш скоро к мене доћи,

сад реците Бог да прости

душу Јереја

ИОСИФА ЈА[НКА] ПРОТИЋА

Пароха цркве тијањске

коие рођен от оца

Прота Јанка Драгачевског,

и Матере Елике,

и поживио е 35. Лета

а преставиосе 18. дец[ембра]: 1862.год[ине]

зато тужни и скуплени роде,

сећаите се мое Вама даване науке Христове

која Показуе Да нико вечан осем еден, Бог

у негришорима

Споменик Марији Топаловић (†1864) (Негришори – сеоско гробље)

Овде почива

МАРИЈА

супруга почившег

Теодора Топаловића,

поживи 90. г:

умре 16. фер. 1864. г:

Оваи билег

подигоше иои унуци

Споменик Ластимиру Петровићу (†1897) (Негришори – сеоско гробље)

О мили учесници земног,

света прочитајте спомен,

мог кратког века,

као, цвеће,

кад повене слана

мене тужног,

умало земља покри,

црна земља и зелена трава

ЛАСТОМИРА

сина добривоја и ружице петровића

из неглишора

кои се као ђак основне школе

у 10. год. свог живота

пресели са временог

у вечни живот 1 јула 1897 г.

Бог да му душу прости

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.