Сву ноћ сјала сјајна мјесечина.
Обасјала зелену ливаду,
На ливади три коња госпоцка,
А на њима три господичића,
Међу собом били говорили: 5
„Чудне ноћи, чудне мјесечине!
„Да имамо близу ђевојака,
„Чудно л' би се ноћас наћосали.“
Онда вели челебија Јово:
„Ја не жалим мрклој ноћи мрака. 10
„Ни мој коњиц мутној води газа,
„Када мене на ум пане драга.“
То рекоше, коње потекоше;
Кад дођоше драгој под пенџере,
Зову драгу пјесном уз тамбуру: 15
„Драга моја, јеси ли заспала?
„Јеси л' мене мјесто оставила?“
Драга му се са пенџера јавља:
„Ја сам тебе мјесто оставила,
„По душека и полу јоргана, 20
„А јастук ти моја десна рука.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 203-204.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 216-217.
