Драгачевски епитафи: убиства - злочини
Драгачевски епитафи: убиства - злочини су документарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика Драгачева.
Споменик Јакову Новичићу (†1849) (Граб – крај школе)
- 1849
- овде почива
- ЈАКОВ
- син Мијаила Новичића
- из Села Граба
- поживе (...) Г:
- и Погибе за правду
- Жертвујући Пред кућом,
- своиом
- од злобива коншије
- Павла Илића
- а и Прегдашњи
- крвопилаца Србски
Споменик Мијаилу Солдатовићу (†1866) (Лиса – Вратоње)
- билег оваи показуе пред собом
- земне остатке овде почившег
- МИЈАИЛА СОЛДАТОВИЋА
- бив. житеља а затим писара
- и преседатеља обштине Лишанске
- престависе у 23. год живота
- 28 маија 1866 г.
- споменик оваи
- у знак братске љубави
- подигоше му Браћа Радоица и Петроние
- с коим да се у место брата С[вог] теше
- Млади оваи преседник
- да би позиву и заклетви одговорио
- држао се закона по ком е зле и рђаве
- по заслузи ниовои казнио
- па зато код рђави падне у ненавист
- поводом ближни свои
- издан буде разбојницима
- са коима они у погибели
- његовои участвоваше:
- и у горке га муке турише
- очи му Вадише а лице Грдише
- и у тешкои муки испусти душу
- за кое нека им Бог суди
- писа и изреза Мијаило Попов из Свештице
Споменик Благоју Вратоњићу (†1885) (Лиса – Вратоње)
- Србине
- пред овим споменом
- сарањено је тјело пок
- БЛАГОЈА ВРАТОЊИЋА
- бившег, и уваженог грађанина
- из села Лисе
- који сретно као поштен грађанин
- поживи 65. год.
- а од стране Хајдука
- у очи госпођинудне 1885. год.
- на путу идући од куће судници ов:
- ниже гробља из пушака погибе
- и одмах испусти своју племениту душу.
- Остави своју жену Стаменку
- сина, унука, кћер, снаху и фамилију
- да за њим дуго оплакују
- Спомен овај
- своме оцу из заслуге и поштовања
- подиже му син Светозар
- за успомену
Споменик Јанићију Затеги (†1866) (Лис)
- Овде почива
- ЈАНИЋИЈЕ
- Син Тривуна Затеге
- из Лиса
- поживи 15. г:
- а погибе 11. Марта 1866. год.
- незнано од кога
- пред своиом кућом
Споменик Вукадину Новитовићу (†1892) (Трешњевица – Поље)
- Пред Овим Ладним Спомеником
- Почивају Смртни Остатци
- раба Божијег
- ВУКАДИНА НОВИТОВИЋА
- из Добрача
- Бившег Трговца
- и преседника општине Добрача
- кои поживи 46 год.
- а погинуо од зликоваца
- 17 Маија 1892. г.
- Бог да му душу прости
- Овај Спомен Подигоше Му
- Синови Тикомир. Божо и Александар
- и суруга СТОЈА
- Јеша ћер Вукадинова
- умре од 18 мес. 1884. г.
- Писа Љубо Кукић
- Из Лисица
- чикириз
Споменик Мијаилу Кнежевићу (†1895) (Горачићи – Кнежевићи)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци Срба
- МИЈАИЛА КНЕЖЕВИЋА
- поштованог грађанина овог села
- Горачићи
- бивши војник српско турском рату
- 1876 и 7 и 8 год.
- поживи 49 год.
- а погибе од кајдука
- 5 јула 1895 год.
- Бог да му душу прости
- Овај му споменик подигоше
- његови синови
- Велимир, Владимир, Љубомир,
- Будимир, Добросав, Станоје и Радоје
Споменик Радовану Јовичићу (†1895) (Граб – Илићи)
- Живота људског кратки су дани
- а још краћи
- кад живот узму душмани
- Овде почива
- РАДОВАН ЈОВИЧИЋ
- угледни домаћин
- из овог села Граба
- који чесно и поштено
- поживе 35. год.
- а погину од зликоваца
- ноћу 28. априла 1895. год.
- Еј зликовци
- што на своју децу не помислисте
- те ми живот не остависте
- не дадосте ни зори осванути
- ни душом данути
- ни са мојом децом се поздравити
- (...)
Споменик Мићу Димитријевићу (†1898) (Рогача)
- Пред овим Ладним Спомеником
- Сарањен је
- МИЋО
- син пок. Маринка Димитријевића
- из Рогаче
- који је погинуо од зликоваца
- у селу Грабу 2. Априла 1898. год.
- у својих 14 Год.
- Бог да му душу прости
- Запис учини његов брат Милосав
Споменик Мијаилу Ружичићу (†1900) (Горачићи – Ружичићи)
- О љубезни брате
- тешко ли је умрети од ватре
- у своје старости 62 годин.
- МИЈАИЛО РУЖИЧИЋ
- житељ овог села горачића
- погибе у својој кући
- незнајући од кога је
- огњем тело искићено (...)
- жалосно је видети кад кућа гори
- и ватра му кости топи
- а од костију суви угљен твори
- и овде у гробу сарањен
- 20 октомбра 1900 год
- (...)
Споменик Михаилу Давидовићу (†1904) (Лисице – Кукићи)
- Овај споменик опомиње
- ожалошћене сроднике и познанике
- где смртни остатци раб божи
- МИХАИЛА ДАВИДОВИЋА
- почивају.
- Други долазак Христов очекује
- МИХАИЛО звани – МИКИЋ.
- Поживи 44. г.
- у овом селу Лисицама
- као поштен и побожан човек.
- Његов живот узе
- одпадник вере и поштења (...)
- Живана Јовичића из Граба
- који подиже зликовачку руку
- и уби га из пушке
- 7.ог. јуна у 1904 год.
- на путу више Чачка (...)
Споменик младићу Светомиру Јовановићу (†1906) (Милатовићи – Ћурчићи)
- Овде је сарањена младост
- а велика жалост
- СВЕТОМИР ЈОВАНОВИЋ
- из Милатовића
- Бив. војник сталног кадра
- кои поживи 22 год.
- па тек што поче очевину крабрити
- покоси га смртна коса
- не пожали што сам роса
- Но убига из пушке
- Радош Сатарић на правди бога
- 6. августа 1906. г.
- на жалос своје родбине и целе околине.
- Бог даму душу прости
- Овај му спомен подигоше
- његов отац Миленко Јовановић
- и брат Танаско и мајка Томанија
- Радио: Видосав Белопавловић
Споменик Стевану Воиновићу (†1907) (Доњи Дубац – Црквине)
- СТЕВАН ВОИНОВИЋ
- бивши добар домаћин
- земљоделац, одборник
- члан Радикалне странке
- Преседник општине Дубачке,
- кои бивши турског и бугарског рата
- на 36 борби борећисе против непријатеља
- и бранећи отаџбину рањен у руку,
- он поживи часно 53 год.
- А по наводу ухватига хајдук Радоје Караџа
- у воденици довога кући,
- оте му одело и оружје
- и насилу отерага у планину
- и убијо 4-ог јуна у 1907 год.
- И бог даму душу прости
- Овај надгробни споменик
- подиже његова супруга Јела,
- и унук му Вукоман Тадић
- на ком је наслество оставио
- и једина кћи Миља
- свом оцу за вечну успомену
Споменик Симу Шулубурићу (†1909) (Лиса – Шулубуре)
- СИМО ШУЛУБУРИЋ
- рођ. 13. V. 1847 г.
- а Погинуо 27. VIII 1909 г.
- Пре времена Телом се у гробу скрива,
- не по вољи Свевишњега Господа Творца,
- ни по заслузи мојих дела што су жива,
- већ по Обести Ненаситиг Звер – Зликоваца.
- Са правим поводом
- и добротом појмова моралних
- неуморним радом и трудом
- стадох у ред првих људи,
- бејах и тамо где се правда дели,
- али увек по народној жељи.
- У мом дому гладне нахраних,
- жедног напојих, сваком на услузи бејах,
- – Све за живота мојег,
- Али Звер, Хијена љута дође,
- вечерати нам не даде,
- Куршумом мене Милутина
- и Јелену смрти предаде.
- У својству твоих моралних врлина
- оставио си друштву синовца и два сина;
- Твој гроб каменом се краси,
- вечни спомен дају,
- зликовцу ужаснијом смрћу
- светити се знају
- Овај спомен подигоше му
- супруга Маргита
- синови: Аврам, Адам
- и синовац Милован
Споменик Јездримиру Цогољевићу (†1909) (Крај пута Гуча – Вича)
- ЈЕЗДИМИР ЦОГОЉЕВИЋ
- из Живице
- поживи часно 42 године
- а стрељан је 1909 год.
- због неправде
- у заштиту своје имовине
- и овде је сарањен
- Спомен му подиже
- кћи Божика
- и зет Воислав стојановић
- из драгоевца
Споменик хајдуку Драгомиру Којовићу (†1913) (Крај пута Вича – Каона)
- ДРАГОМИР КОЈОВИЋ
- из Виче
- поживи 30 г.
- А као ајдук погибе 1913 г.
- Бог да му душу прости
- Спомен му удари
- Никола Стојковић
- са синовима
Споменик Средоју Љ Павловићу (†1932) (Котража – Чакаревићи)
- СРЕДОЈЕ Љ ПАВЛОВИЋ
- из котраже
- он поживи часно 31 год.
- А погибе на правди Бога од убице:
- Јерослава Кузмановића
- 3. сеп – 1932. г.
- Бог да му душу опрости
- Спомен му подиже отац Љубо
- писо Вој. Куз.
Споменик Миломиру Љ Благојевићу (†1936) (Трешњевица)
- Преваром убијен је мучки
- наш мили син
- МИЛОМИР Љ. БЛАГОЈЕВИЋ
- из Церове.
- Рођен је 29 јула 1922 год.
- А погибе од зликовачке руке
- на превару мучки од породице
- Драгомира Гл. Цибуровића
- у њиховој кући у пољу
- на Лучин-дан 1 новембра 1936. г.
- Миломир је служио у селу
- за пример својих другова
- а као највећа дика
- и понос својих родитеља.
- Миломир је са одличним успехом
- свршио Осн[овну]
- и трг[овачку] школу у Ариљу
- Овај спомен од уздаха вељи
- подижу ти твоји родитељи
- јер те неста усред младих дана
- надо наша овде покопана
Извор
[уреди]- Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.