Дегдена
— из околине Кочана —
Дегдена мајка плетеше,
ситна је леса[1] редеше,
и па је љуто к’лнеше:
„Дегдено, ћеро убава,
не искинала саја-та, 5
Турци ти саја[2] скинале
були ти леса расплеле!“ —
Дегдена свидно не падна.[3]
Свите се збират вечера,
Дегдена си се обува. 10
Во ћоселерски опинци,
отиде Рила маиастир:
од далек иде и вика:
— „Калуђерице, сестрице.
Етуменице, мајчице, 15
има ли конак за мене?
Има ли празна ћелија,
и црна риза до земља?“ —
„Имаме празна ћелија
и црна риза до земља, 20
ама си, ћеро, убава.
Имаме млади ђачиња,
ће ни ги, ћеро, прел’жеш!
Пађаш ли каил[4], Дегдено,
коси-те да ти сечеме, 25
лице-то да ти грубеме,[5]
Очи-те да ти мрежиме?“[6] —
Дегдена каил паднала.[7]
Када ву коси сечеја,
Дегдена викна да плаче; 30
када ву лице грубеја,
и је викала и није;
када ву очи мрежеја,
Дегдена вика што може, —
крвава роса росеше!35
