Девојачка бајања
Ова бајања састоје се од неколико подгрупа: а) молитава да девојка буде лепа и привлачна (бр. 569, 577, 578, 579, 581, 582, 585); б) љубавних чини - да се бајањем неко лице „веже“ (оваква бајања могу да изводе и мушкарци) - бр. 570, 571, 572, 573, 574, 583; ц) гатања о томе ко ће бити будући муж (бр. 575, 576, 584).
Прва подгрупа бајања изводи се обично ујутру, кад се девојка умива и облачи, или кад се спрема за неку свечаност, као и за време неких празника годишњег циклуса обичаја (нарочито Ђурђев-ана - јер се тада земља буди и ослобађају снаге природе); друга подгрупа се, обично изводи, зависно од конкретне потребе, а трећа, увече или ноћу, било када (или, такође на Ђурђевдан).
Једна народна песма најбоље илуструје снагу љубавних чини. Овде се каже како је у Бадем Алај-бега била ћерка, чувена по лепоти - Бисер-Наза. Њу долази да проси султан-царевић, али она не само што га одбије, него га и увреди, рекавши му да код њеног оца тако изгледају дрвари:
То је њему брло тешко било,
па он оде своме бјелом двору,
па повиче своје вјерне слуге:
„Донесте ми дивит и калема,
да напишем и два и три чина.
Кад је било вактом по јацији,
сједе султан па он пише чини.
Једне пише, свеу ватру њише,
друге пише, у воду их њише,
треће пише, у вјетар их њише.
Кад је било око пола ноћи,
Ал’ ето ти младе Бисер-Назе:
„Отвор’ врата, султан царећићу,
отвор’ врата, изгоре ме ватра,
отвор’ врата, однесе ме вода,
отвор’ врата, однесе ме вјетар“. (...)
(85, с. 44)
Басме као љубавне чини (то се и у песми помиње), записују се и носе као хамајлије (уз басму бр. 573 стоји објашњење: „Запис једног хоџе у хамајлији ђевојачкој“). Ова подгрупа је највише распрострањена код Муслимана, а неке формуле су оријенталног порекла.
Ево једног примрра за девојачка гагиња: Кад је млад месец, ухвати девојка паука па га затвори у шупљу трску. Ону зачепи с обе стране хлебом. Увече се помоли богу, а на крају каже басму (бр. 584). Кога ту ноћ сања, тај ће јој бити суђеник (71, с. 143).
Девојачка бајања и чини најчешће се изводе уз помоћ слепог миша (417, с. 41-42) или предмета везаних за мртве (нпр. 408, с. 329).
Нису наведене басме из следећих извора: 85, с. 43; 88, с. 464; 138, с. 2; 228, с. 187-188; 453, с. 43; итд).
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 433-434.