Девет девојака

Девет девојака Писац: Јован Грчић Миленко

Питало се девет девојака,
Питало се све по девет пута:
Шта ће бити за девет година?
Ал’ их туга махом обхрвала,
Јер не знаде једна другој каз’ти...
Њих слушала с јеле кукавица,
Слушала их па им беседила:
»Питајте се, девет девојака,
»Питајте се још и девет пута,
»Па нећете знати на чему сте,
»Док не каже с гране кукавица!«
Кад то чуло девет девојака,
Замолише сиву кукавицу,
Замолише све по девет пута
Да им каже разумним кукањем
Шта ће бити за девет година?
Њима вели тица кукавица:
»Казаћу вам, девет девојака,
»Шта ће бити за девет година;
»Ал’ чиме ће цуре да наплате
»Кукавици разумно кукање?«
Њој говоре девет девојака,
Девет грла у једноме гласу:
»Даћемо ти ’ране изобиља,
И даћемо воде са камена!...«
Ал’ беседи мудра кукавица:
»Имам ’ране увек изобиља,
»A и воде пијем са камена;
»Већ ви мени веру заверите,
»Српску веру која се не мења,
»Тврђу веру од тврда камена:
»Да ме неће ни једна проклети
»Кад саслуша разумно кукање!«
Кад то чуше девет девојака,
Заћуташе, па се замислише,
Девет глава једно измислише,
Јер набрзо веру заверише,
Српску веру која се не мења,
Тврђу веру од тврда камена:
Која куне тицу кукавицу
Кад саслуша њезино кукање,
Нек јој коса опадне са главе!
Нек јој пеге лицем учестају,
Ка’ по небу небројене звезде!
Нек јој очи сунца не гледају,
Нити раја на ономе свету!...
Кад то чула сиња кукавица,
Долетела на најнижу грану,
Да што боље речи саслушају,
И зaпoче ненадно кукање:
»Чујте мене, девет девојака,
»Ево чујте, право да вам кажем:
»Кад пролете осам годиница,
»К’о лаганих осам соколова,
»И долети година девета,
»Ка’но вихар из душманска света:
»У крви ће земља огрезнути,
»У Срба ће срећа увенути,
»Увенуће све што цватит’ уме,
»Увенуће српска госпоштина,
»Увенуће небројни јунаци,
»Увенуће љубе обљубљене,
»Увенуће драге негрљене,
»Међу њима девет девојака,
»Ка’но девет у врту цветова!
»У земљи ће покор да се гради,
»Јер ће злобна рука да завлада...
»Косово ће да гута јунаке,
»Ка’но море пене учестане;
»Сабље ће им да остану тужне
»Ка’но суво у горици цвеће;
»Токе ће им да постану тамне
»Ка’но звезде облаком застрте,
»А копља ће да им поиструну
»Ка’но борје ветром саломљено;
»Крсташе ће да раздиру Турци
»Ка’но душу голоj сиротнљн;
»По земљи ће лелек да пролеће
»К’о јауци храбра самртника;
»У сузи ће Србин да с’ огле̑да
»Ка’но месец у водици мирној;
»Кад год сунце скочи на висину,
»Просипаће пламење крваво;
»У гори ће ’тице да умукну,
»А змије ће да добију крила,
»Одлетаће раји на ноћишта,
»Место певке, сиктаће отровно,
»И сисаће децу сиротињску,
»А деца их змијом звати неће,
»Већ отровним срцем Турадије!
»По земљи ће задрхтати цркве,
»Српских цара лепе задужбине,
»Звона ће им тужно заплакати
»И плакаће — небројено лета!
»Ето вама, девет девојака,
»Каз’ла вам је црна кукавица
»Шта ће бити за девет година!...«
Кад то чуше девет девојака,
Девет срца, а од једне мајке,
Пропишташе ка’но девет гуја,
Под каменом девет присојкиња.
Пребледеше, срцем претрнуше
И у маху веру преврнуше
Ону веру тврђу од камена,
Српску веру која се не мења,
И проклињу гадну кукавицу:
»Јој, несрећна ’тицo злокобницо!
Ми ти не би веру преврнуле,
Српску веру која се не мења,
Тврђу веру од тврда камена,
Mа нам коса опала са главе,
Ма нам пеге лицем учестале,
Mа нам очи сунца не виделе,
Нити раја на ономе свету; —
Ал’ сама си веру преврнула
Кад уздрма срећу девојачку,
Кад уздрма понос у Српкиња, —
Да Вог да се зраком не дрмала,
Већ у грању саломила крила!...«
И још клетву добро не рекоше,
Сагнуше се девет девојака,
Дохватише девет каменова,
И убише црну кукавицу...
И мртву је јоште ударају,
Живом руком све по девет пута, —
Ал’ њих уби већма кукавица
Одједанпут — песмом изненада!
Куку, надо, жалосно ти крило!
Куку, крило, срећније нам било!..

У Бечу, на Богојављење 1869.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 122-126

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.