[Два су брата много живовали]
Два су брата много живовали,
сестру Нећу много миловали,
од милос ђу на пазар одвели,
што видели, од све вој купили.
И видели ножи у ножници, 5
купише вој ножи у ножници.
На ножеве сребрне корице,
на корице златне веришће.
Кад су били дому на вечери,
посвиди се кучки Павловици. 10
Кад је било ночи у поночи,
узела је Нечини ножеве,
те убоде това мушко дете,
и убоде до троји волови,
и убоде три коња на јасли, 15
и улезе у нови подруми,
те испусти девет бачве вино,
и три бачве од љуту рећију.
Па улезе у нови анови:
„Диг[1] се, Павле, никад се не диго, 20
убодено това мушко дете,
убодени до троји волови,
убодени три коња на јасли,
испустено девет б'чве вино,
и три б'чве од љуту рећију." 25
„Да кој ли ми тај зулум учини.
Да гледајте редом на све ноже."
Нећи ноже до коре крваве.
Проговара Нећа девојћа:
„Тако м’ Бога, моји мили брача, 30
ако будем тај зулум чинила,
изведте ме на друм на раскрсје,
растече ме черек по черека,
наћитите дрвја и камење."
.......................................................
Куде падле теја беле руће, 35
тамо никле две танће тополе;
куде падле теја црне очи,
там излезла два бистра кладенца;
куде падле теја русе косе,
тамо никло тој густо браниште; 40
куде падло тоја клето срце,
там искоче Нечине црквице.
Разболе се кучка Павловица,
лежала је девет годин дана,
очи су вој ватиле павучину, 45
кроз прсти вој мује пролатиле.[2]
Па је пошла сестричине цркве.
Саме су се порте затвориле,
на порте вој душа испаднула.
Гњилан, Нишор, Сопот, Добри До.
