[Два су брата живовали]
Два су брата живовали,
међу сестру миловали;
од милости на пазар одвели,
по милос’ вој ножеве купили,
на ножеве три струке вериге, 5
на вериге три златне јабуке.
Посвиде се кучки Петровице,
да украде неки њени ножи,
да убоде своје мушко дете.
Источила девет бачве вино 10
и десету, туј љуту раћију.
Па брат пита своју сестру Нејћу:
„Што су т' ножи до коре крвави?"
„Ли ме питаш, право ћу ти кажем:
ако сам ти ја то учинила, 15
извед мене насред на раскрсје,
па ме сечи черек по черека,
накити ме с трње и грмање,
па си смами тичи трногорци,
да разнесу Нејћиното месо.“ 20
....................................
....................................
Ал’ Богу се много нажалело,
куде паде Нејћиното срце,
тува се је црква саградила, 25
саградила црква Раваница:
куде падну моје црне очи,
тува че су два бистра кладенца;
куде падне моја руса коса,
тува че је и ситан босиљак; 30
куде падну моје танке руке,
тува че су две танке цоваре;
куде падну моје танке ноге,
тува че су две танке тополе.
