Лијепо ти је јавор уродио,
Да га није соко са'рунио,
Падајући јутром и вечером,
Гледајући у гору зелену,
Ђе два брата 'итар ловак лове:
Саловили срну и кошуту,
И љељена рога злаћанога,
И још ону златокосу Мару
Стариј' бајо млађем говорио:
"Ајмо, брате, ловак дијелити:
Ти узимај срну и кошуту,
И љељена рога злаћанога,
Мени подај златокосу Мару;
Ако ти је на то жао, бајо,
Ти одрежи златне косе Маре -
Ако Богу буде мила Мара,
Бог ће дати, косе ће нарасти!"
