Гором иде млади Радивоје,
гором иде, проз гору говори:
„Нисам жењен, нит’ ћу да се женим
док не узмем танку Анђелију.
Анђелија има девет брата 5
и десету мајку јостарелу.
Ту ћу много ја рода да имам,
па ће мене све „зете" да зову."
То дочуше Анђелијина браћа,
саградише девет бео-града 10
и десету кулу од камена.
Уватише танку Анђелију,
уватише, па ју затворише.
Лежала је за девет године.
Кад је прошла десета година, 15
проговара танка Анђелија:
„Гар ми, Боже,те трескови пушти,
те ми разби девет бео-града
и десету кулу од камена,
од камена, од сива кремена 20
да изађем на црне земљице,
да ја видим оно јарко сунце
и да видим младог Радивоја:
да ли ’оди ка’ и што је ’одија?
Да ли игра ка’ и што је играја? 25
Ел’ говори ка’ и што говорија?
Је ли пева ка’ и што .је певаја?
Је л’ се смеје ка’ и што се смејао?
Је ли носи пребелу мараму
што сам јадна три године везла? 30
Ни ме знала моја стара мајка,
ни ме знала у село сељанка!"
Снажале се Богу јединому,
па загрми, па трескови пушти,
те разбије девет бео-града 35
и десету кулу од камена,
од камена, од сива кремена.
Изашла је танка Анђелија.
Сабраше се Анђелијина браћа,
уватише танку Анђелију: 40
одсекоше ноге до колена,
одсекоше руке до рамена,
извадише обе црне очи,
одсекоше њојну русу косу.
Проговара танка Анђелија: 45
„Бога тебе, млади Радивоје,
ноге немам куд тебе да дођем,
руке немам куд теб’ да се машим,
Оочи немам у теб’ да погледам,
косу немам за теб’ да зачешљам, 50
ни да видим пребелу мараму
што сам, јадна, три године везла,
ни ми знала моја стара мајка,
ни ми знала у село сељанка.
