Гором греди ђевојчица,
На вретено злато преде.
Са златом се разговара:
„Злато моје, коме ћу те?
Ко ме срете, оном’ ћу те? 5
Док је срете стар на коњу,
Па јој 'вако проговара:
„Божја помоћ, ђевојчице!
Море ли ми злато бити?“
„Пролаз тамо стар на коњу, 10
Не море ти злато бити —
Стару злато не требује!“
Стари прође, млади дође;
И млади јој говораше:
„Божја помоћ, ђевојчице!“ 15
Ђевојка му одговара:
„Здраво био, млад делијо!“
„Ој, Бога ти, ђевојчице!
Море ли ми злато бити?“
А ђевојка одговара: 20
„Ој, Бога ми, млад делијо,
Море злато и ђевојка!
За тебе сам злато прела,
И гојила б’јело лице,
И чешљала обрвице“ 25