Вучићева буна (1842)
0001 Од времена и нашега знања,
0002 Ево, браћо, није давно било,
0003 Ево, кажу, две године дана
0004 И трећа је, браћо, настанула
0005 Откако се земља запотресла,
0006 Задркташе четири планине —
0007 Јежевац више цариграда,
0008 И Авала више Београда,
0009 И Космаја повише Рогаче
0010 И Утина више Петербурга.
0011 Мили Боже, чуда великога,
0012 Дигоше се силни и помамни,
0013 Ево, кажу, четири даије —
0014 Прво јесте проклети Вучићу,
0015 А до њега Симићу Стојане,
0016 До Стојана господин Авраме,
0017 До Аврама Гарачки Илија,
0018 И новину једну преновише,
0019 А из Кнића, села великога,
0020 По имену началника Стеву,
0021 Опадоше старог Господара,
0022 Омразише њега са Србијом,
0023 Истераше њега из столице,
0024 Пак се ваздан бију столицама,
0025 Сву ноћ деле благо зобницама,
0026 Сиротинску касу поараше,
0027 Што је пуни сиротиња раја,
0028 Што је пуни за дваест година.
0029 На Црњеч га, браћо, навозише,
0030 Отправише њега Каравлашкој,
0031 Каравлашкој и Карбогданској,
0032 Он отиде своме спахилуку.
0033 Кад бијаше под бијелим градом,
0034 Од бијелим градом Биоградом,
0035 Он пророни сузе низ образе,
0036 Пак беседи књаз Милоше:
0037 „О Вучићу, проклета ти душа,
0038 Проклето ти тело и колено
0039 К’ оно исто Вуку Бранковићу,
0040 Кој’ издаде на Косову царство,
0041 Што омрази мене са Србијом,
0042 Што оправи мене Каравлашкој,
0043 Каравлашкој и Карабогданској,
0044 Ал’ ја одо своме спаилуку!”
0045 О Милошу, шумадинска мајко,
0046 О Вучићу, да те Бог убије,
0047 А да Бог да и срећа донела
0048 Те се теби твоја црева вукла
0049 По беломе граду Биограду!
0050 То се чудо надалеко чуло,
0051 Надалеко до Ћуприје града,
0052 Ево, кажу, до Тројана града,
0053 Ево, кажу, до нове касарне.
0054 Кад зачуши све катане младе,
0055 Сви скочише на ноге јуначке,
0056 Обукоше ђузел одијело,
0057 Бритке сабље, браћо, препасаше
0058 И миздраке на раме узеше,
0059 Па стегоше све своје буине,
0060 Отидоше скели на Мораву,
0061 Па дозивљу скелеџију млада,
0062 По имену газду Аранђела:
0063 „Ој Бога ти, драги скелеџија,
0064 Ајд’ навози цареве синове!”
0065 Ал’ ето ти млада скелеџије,
0066 Он ји не кте, браћо, навозити;
0067 Док стигоше до два официра,
0068 Бритке сабље, браћо, потргоше,
0069 Више главе сабље заиграше
0070 По имену газди Аранђелу —
0071 Мора возит’ ако му се неће,
0072 Па дозива своје скелеџије:
0073 „Дајте брже скеле на Мораву,
0074 Навозите цареве синове!”
0075 Допадоше скелеџије младе,
0076 Навезоше цареве синове.
0077 Изађоше цареви синови,
0078 Ево, кажу, у поље скелино,
0079 Мануше се коњма на рамена,
0080 Отидоше шеер Јагодини,
0081 Они иду гњевно, невесело,
0082 Отидоше и гладни и жедни.
0083 Кад стигоше шеер Јагодини,
0084 Кроз чаршију, побро, проидаше,
0085 Нити траже леба бијелога,
0086 Нити траже вина и ракије,
0087 Тек одоше шеер Крагујевцу.
0088 Ал’ на касу јуриш учинише,
0089 Вељковића Јову уватише,
0090 Комесару руке савезаше,
0091 Оковаше ноге до колена,
0092 Бацише га на дно у тавницу.
0093 Док су били ашлук задобили,
0094 Извадише до четири топа,
0095 Окретоше белом Београду.
0096 Кад стигоше белом Београду,
0097 Ево, кажу, браћо, више Рипња,
0098 Више Рипња, побро, баш код Трешње,
0099 Ал’ ето ти проклета Вучића.
0100 Кад осети све младе катане,
0101 Књигу пише проклети Вучићу,
0102 Па је шиље до села Врчина,
0103 А до двора Јована Грујића:
0104 „Оди, Јово, белом Биограду,
0105 Оди, Јово, да се састанемо!”
0106 Кад Јовану ситна књига дође,
0107 Он дозива својега писара,
0108 По имену Милан’ учитеља,
0109 Те је Милан књигу разгледао;
0110 Из књиге му милан исказује:
0111 „Ајде, Јово, белом Биограду,
0112 Тебе зове книјеже Вучићу
0113 До бијела града Биограда!”
0114 Кад је Јован речи разумео,
0115 Он довати дебела дората,
0116 Та дората широкога врата,
0117 Па он оде белом Биограду.
0118 Предсрете га проклети Вучићу,
0119 Руке шири, у лице га љуби:
0120 „Ој Јоване, крило соколово,
0121 Јеси л’ мени рано долетио,
0122 Јеси л’ мени војску покупио?” —
0123 „Ој Бога, ми, книјеже Вучићу,
0124 Јесам теби рано долетио,
0125 Ал’ ти нисам војску покупио!”
0126 Тада рече проклети Вучићу:
0127 „Ој, Бога ти, Јоване Грујићу,
0128 Откуд теби дебели дорате —
0129 Да ли си га за благо купио,
0130 Да ли ти га кобила ождреби?”
0131 Онда рече Јоване Грујићу:
0132 „Ој, Бога ми, книјеже Вучиућ,
0133 Ја га нисам за благо купио,
0134 Већем ми га кобила ождреби
0135 Од мојега двора бијелога!”
0136 Ал’ ето ти проклета Вучића,
0137 Опет јесте књигу накитио,
0138 Па је шиље до пусте Иванче,
0139 А до бела двора Богићева,
0140 По имену Ранку из Иванче:
0141 „Када Ранку ситна књига дође,
0142 Ајде, Ранко, белом Биограду!”
0143 Кад је Ранко књигу разгледао,
0144 Он довати ћоравога вранца,
0145 Па се ману вранцу на рамена
0146 И отиде белом Биогаду.
0147 Када стиже белом Биограду,
0148 Предсрете га проклети Вучићу:
0149 „Ао, Ранко, гњиздо соколово,
0150 Јеси л’ мени рано долетио,
0151 Јеси л’ мени војску покупио?
0152 Тад беседи Ранко из Иванче:
0153 ,.Јесам теби рано долетио,
0154 Тек ти нисам војску сакупио!”
0155 Ал’ ето ти проклета Вучића,
0156 И он јесте књигу накитио,
0157 Пак је даде Ранку из Иванче:
0158 „Ајде, Ранко, горе Колубари,
0159 Те подигни славне Колубарце,
0160 И подигни све Посавље Ранко,
0161 И подигни Шабачку нахију,
0162 И подигни сву богату Мачву
0163 И подгини Ваљевску нахију,
0164 Окрени ји белом Биограду —
0165 ,Чујете ли, моја браћо драга,
0166 Ајд’те брже белом Биограду,
0167 Издаде нас књаз Милоше,
0168 Нас предаде он, браћо, Енглезу,
0169 Он нас даде за жуте дукате!”
0170 Сиротија беше потрчала,
0171 Потрчала белом Биограду,
0172 Ал’ ето ти проклета Вучића,
0173 Опет јесте књигу накитио,
0174 Па је даде Јовану Грујићу:
0175 „Ајде, Јово, доле Подунављу
0176 И подижи младе Подунавце —
0177 ,Чујете ли, моји Подунавци,
0178 Подунавци, безумни јунаци,
0179 Потрчите белом Београду,
0180 Издаде нас књаз Милоше,
0181 Нас продаде он, браћо, Енглезу,
0182 Енглезу за жуте дукате!’ ”
0183 Сиротиња беше помислила,
0184 Помислила да је све истина,
0185 Ал’ то, браћо, ниј’ истина била,
0186 Преварише силну Србадију!
0187 Док су били војску покупили,
0188 Ево, кажу, на Свету Тројицу,
0189 Једно с другим двадесет иљада,
0190 Окретоише белом Београду,
0191 У Рипњу су ноћцу заноћили.
0192 Кад су били ноћцу заноћили,
0193 Из небеса ситна дажда паде,
0194 Сиротиња беше процвилила.
0195 Што је јадна била процвилила? —
0196 Што се њојзи било досадило!
0197 Кад је била зора забелила,
0198 Иза зоре сунце огрануло,
0199 Окрете ји белом Крагујевцу,
0200 Кад бејау, браћо, више Рипња,
0201 Више Рипња, браћо, у ливада,
0202 Уставише своју силну војску,
0203 У параду војску учинише,
0204 Лепо су им барут под’јелили:
0205 „Потрчите, моја браћо красна,
0206 Потрчите на четири стране,
0207 Опколите све катане младе!”
0208 Сиротиња беше потрчала:
0209 Док искочи проклети Вучићу,
0210 Па говори проклети Вучићу:
0211 „Чујете ли, ви, моји синови,
0212 Куд сте данас, море, наумили?” —
0213 „Ој, Бога ми, книјеже Вучићу,
0214 Ми оћемо белом Биограду,
0215 Ми тражимо и оца и мајку,
0216 Оца нашег, старог Господара,
0217 Господара баш књаза Милоша,
0218 Нашу мајку књагињу Љубицу!”
0219 Онда рече проклети Вучићу:
0220 „Чујете ли, ви, синови моји,
0221 Не тражите ни оца ни мајку,
0222 Ја сам вама и отац и мајка,
0223 Препознајте ви књаза Вучића,
0224 А сви псујите књаза Милоша,
0225 Сви му псујте и жену и дете!”
0226 Сиротиња није послушала,
0227 Ал’ ето ти проклета Вучића,
0228 Он превари све катане младе,
0229 Одузе им ћузел одијело,
0230 Одузе им ате и ратове,
0231 Одузе им сабље и миздраке,
0232 Па покрете своју силну војску,
0233 Окрете ји белом Крагујевцу,
0234 Кад стигоше белом Крагујевцу,
0235 Ал’ ето ти проклета Вучића,
0236 Он не иде, браћо, у чаршију,
0237 Већ искочи на Брдо сушичко,
0238 Па разапе бијела чадора,
0239 Па он седе под бела чадора.
0240 Ал’ ето ти брата Милошева,
0241 По имену Јован’ господара,
0242 Он је пош’о брату у индата.
0243 Ал’ ето ти проклета Вучића,
0244 Уватише брата Милошева,
0245 Оковаше ноге до колена,
0246 Бацише га на дно у тавницу.
0247 Па текар ми једну књигу пише,
0248 Па је шаље горе Белошевцу —
0249 Уватише Илију Барлова,
0250 Оковаше ноге до колена,
0251 Бацише га на дно у тавницу
0252 И до њега сина Веселина.
0253 Па текар ми другу накитио
0254 Па је шиље доле Палилули,
0255 А до двора Чоле Милутина —
0256 Милутину савезаше руке,
0257 Бацише га на дно у тавницу.
0258 Па текар ми једну накитио,
0259 Па је шиље до села Трмбаса,
0260 А до двора Филипа Ћурчића —
0261 Филипове савезаше руке,
0262 Бацише га на дно у тавницу.
0263 Па текар ми опет једну пише,
0264 Па је шиље шеер Јагодини,
0265 А до двора капетана Живка —
0266 Чокорчеве савезаше руке,
0267 Бацише га на дно у тавницу.
0268 Па текар ми једну накитише,
0269 Па је шаље до бијела двора,
0270 А до двора капетана Стевче —
0271 Уватише капетана Стевчу,
0272 Пироћанцу савезаше руке,
0273 Бацише га на дно у тавницу.
0274 Па текар ми једну накитише,
0275 Па је шиље до бијела дрвора,
0276 А до двора татарина Ристе —
0277 Татар-аги савезаше руке,
0278 Бацише га на дно у тавницу;
0279 Који служи и цара и краља,
0280 Безмало га нису погубили.
0281 Па текар ми опет једну пише,
0282 Па је шиље до бијела двора,
0283 До некога капетан’ Анђелка,
0284 Ево, кажу, из Беничанина ...
0285 А текар ми опет једну пише,
0286 Па је шиље доле до Ресаве,
0287 До некога села, до Тропоње —
0288 Уватише Петра из Тропоње
0289 И Петрове савезаше руке,
0290 Бацише га на дно у тавницу,
0291 А бесмало и њег’ не згубише.
0292 Па ткар ми опет једну пише,
0293 Па је шиље горе Крагујевцу —
0294 Уватише Митра Сретковића
0295 И Митрове савезаше руке,
0296 Оковаше ноге до колена,
0297 Бацише га на дно у тавницу.
0298 Параћинцу савезаше руке,
0299 Бацише га на дно у тавницу,
0300 А до њега Брку Милована,
0301 Ево, кажу, исто меанџију.
0302 Чујете ли, моја браћо красна,
0303 Ево, браћо, није давно било,
0304 Ево, кажу две године дана
0305 И трећа је, браћо, настанула,
0306 Ево, кажу, до Петрови поста,
0307 Кад је било баш прве недеље,
0308 Кад је било баш у први петак,
0309 Изведоше младе авсенике,
0310 Изведоше на Брдо сушичко,
0311 Доведоше два млада Цигана,
0312 Те скидају гвожђе по ногама,
0313 А други им савезују руке,
0314 Трећи Вучић запојава водом:
0315 „Не бојте се, моја браћо красна,
0316 Потрчите белом Биограду
0317 Да видите веру и неверу,
0318 Који данас о невери ради!
0319 Сиротиња једва дочекала,
0320 Потрчала белом Биограду,
0321 Ево, кажу, на Стамбол-капију,
0322 Напред иду млади авсеници.
0323 Кад стигиоше белом Биограду,
0324 Облетеше све млади пандури,
0325 Опколише младе авсенике,
0326 Отераше доле Палилули,
0327 Накоткаше, браћо, у шпитаље,
0328 На шпитаљу затворише врата,
0329 Наоколо поставише стражу
0330 Да чувају младе авсенике,
0331 Настојника, брате, Димитрија
0332 Наредише, истог Палилулца,
0333 Да он чува младе авсенике.
0334 Ал’ да видиш велике радости,
0335 Бог нам даде и срећа донесе,
0336 Засија нам једна јасна звезда,
0337 Но је звезди лице потавнило.
0338 То не била она јасна звезда,
0339 Веће беше књагиња Љубица,
0340 Тек је њено срце прогњевило,
0341 За њенога сина Милан-бега,
0342 Гди је јадна сина саранила,
0343 Ево, кажу, у бијелу цркву,
0344 Ево, кажу, код Батал-џамије!
0345 Женска страна, а срца јуначка,
0346 Она оде до свога коанка,
0347 Те опреми четири буина,
0348 Увати ји, брате, у интове,
0349 Крадом оде књагиња Љубица,
0350 Крадом оде до Стамбола града,
0351 Крадом оде да нико не знаде,
0352 Када стиже до Стамбола града,
0353 Осетио царе од Стамбола,
0354 Па он зове свога делибашу:
0355 „О, чујеш ли, драги делибаша,
0356 Ти довичи моје капиџије,
0357 Нек’ отворе на граду капију!”
0358 Ал’ ето ти царска делибаше:
0359 „Капиџија, отварај капије!”
0360 Тад он одма отвори капију.
0361 Докел стиже књегиња Љубица,
0362 Докле стиже до царева двора,
0363 Па интове своје уставила,
0364 Из интова, браћо, изодила,
0365 Право оде цару на диване,
0366 Златна врата царска отворила,
0367 Лепо је се цару поклонила:
0368 „Добро јутро, наше јарко сунце!”
0369 Онда рече сам царе честити:
0370 „Ој, Бога ти, књагиња Љубице,
0371 Јеси л’ мени мирно путовала?” —
0372 „Ој, Бога ми, наше јарко сунце,
0373 Јесам теби мирно путовала!”
0374 Онда рече сам царе честити:
0375 „Како нам је сиротиња раја?” —
0376 „Здраво нам је сиротиња раја
0377 И теби се много поздравила!”
0378 Онда паде књагиња Љубица,
0379 Онда паде цару на колена:
0380 „Аман, царе, земљи господару,
0381 Аман, царе, и отац имајко,
0382 Мене ј’ моје срце прогњевило
0383 За мојега сина Михаила;
0384 Ја имадо до два ока црна —
0385 Десно ми је око изгубљено,
0386 Лево ме је здраво заболело
0387 За мојега сина Михаила,
0388 Камо мени чедо Михаиле?”
0389 Онда рече сам царе честити:
0390 „Не бој ми се, књагиње Љубице,
0391 За твојега сина Михаила,
0392 Ми смо њега данас окњажили,
0393 Окњажи га царе из Стамбола
0394 И са њиме царе Николаје,
0395 Из бијела града Петербурга!”
0396 Ал’ ето ти цара честитога,
0397 Он дозива свога делибашу:
0398 „О, чујеш ли, драги делибаша,
0399 Искочидер на сараје горе,
0400 Па доведи књаза Михаила
0401 Да он види остарилу мајку!”
0402 Тад отиде царски делибаша,
0403 Те доведе књаза Михаила,
0404 Отуд иде књаже Михаило,
0405 Младо било, мудро се владало,
0406 Поклони се цару честитоме,
0407 Љуби цара у скут и у руку,
0408 Старој мајки обадва образа,
0409 Па он седе цару до колена.
0410 Самоме се цару ражалило,
0411 Скочи царе од земље на ноге,
0412 Па довати сабљу оковану
0413 Сребром, златом и драгим камењем,
0414 Он припаса књазу Михаилу
0415 И предаде једну круну златну
0416 И у круни два имена златна,
0417 Једно царско, а и друго царско.
0418 Тада рече сам царе честити:
0419 „Ој, Бога ти, књаже Михаиле,
0420 Ето теби једна круна златна
0421 И у круни два имена златна,
0422 Једно царско, а и друго царско,
0423 А да Бог да те ти сретња била,
0424 А ти ајде у Србију славну —
0425 Мени царство, а теби краљевство,
0426 Те ти седи очеве столице,
0427 Те ти суди по Србији славној,
0428 Да ја судим по Стамболу граду!”
