Владислав/5
| ◄ ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО | ПОЗОРЈЕ ПЕТО | ПОЗОРЈЕ ШЕСТО ► |
ПОЗОРЈЕ ПЕТО
Несторица, бивши.
НЕСТОРИЦА: Народ, Владиславе, гомилама лети, освету виче над крвником Радомировим.
ВЛАДИСЛАВ: Над крвником Радомировим? Ха, над крвником Радомировим? Шта ће овај народ са мном? Ја га нисам . . .
ДАВИД (ухвати га за руку, лагано): Владиславе, шта чиниш ти? Опомени се Ивице.
ВЛАДИСЛАВ: Да, освета, освета над поганим убицом Радомира. Где је Ивица, где је отров среће моје, да га овим мачем у пропаст пошљем?
НЕСТОРИЦА: Ивица је сачуван од наглости народа. Твој праведни мач нек' му по заслузи суди.
ВЛАДИСЛАВ: Ха! Зашто нисте оставили убицу, да га јарост народа у ништа обрати?
НЕСТОРИЦА: Свети пепео Радомира захтева да се свака наглост уклони. Наглост је као пламен, која много руши, ништа не оправља. Радомировом тихошћу нек' се убица испита, и при чистој свести награду искуси, то је воља закона.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|