Велика недеља (драма у три чина)/12
XII
ЈОКА, РОСА, ЗОРАН
ЈОКА: Је л’ рече јутрос рањен?
РОСА: Јуче канда?
ЈОКА: Чула си, је ли, како је рањен. Лако, рече?
РОСА: Лако, вели, у руку.
ЈОКА: Да ли је истина рањен? Да није нешто горе?
РОСА: А што би лагао војник?
ЈОКА: Он ће за који час ваљда.
РОСА: Оди ногом, ал’ опет, сад ће.
ЈОКА: Да му пођем у сретање?
РОСА: Немој, нано, можеш се у гужви изгубити па га мимоићи.
ЈОКА: Јес’, боме! (На вратима се чује лупа. Роса тркне и отвори их).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|