Везак везла Џенетића Диша

Извор: Викизворник


 

Везак везла Џенетића Диша

Везак везла Џенетића Диша,
у Бистрику, на бијелу ћошку.
Везући је иглу изгубила,
мртвачки је санак преварио,
на сан јој је Азраил дошао, 5
и овако њојзи бесједио:
"Сеи сејза, не сакупљај ћеиза!
Ја сам теби ћеиз сакупио:
пет аршина бијела ћефина,
метар земље и зелене траве!" 10
Кад то чула Џенетића Диша,
од себе је ђерђеф оћушнула,
кол'ко га је лахко оћушнула,
све четири ноге поломила.
Она оде у танахну кулу 15
и одврће седефли сандуке,
и повади рухо дјевојачко,
сам' остави везену махраму,
па изнесе на мермер авлију,
па запали рухо дјевојачко. 20
Нек' се свила испод неба вија,
нек' се злато у топове збија.
Па се врати својој милој мајци:
"Халали ми, моја мила мајко!"



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Нови бехар, 6/1932-33, 14/15, 197. Забиљежио: Мухамед Хаџијахић.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 276-277.