Буњевци и Шокци (И. Иванић) 4

Буњевци и Шокци
Писац: Иван Иванић

Буњевци и Шокци јесу вере римско-католичке.

Док за Буњевце и то оне у Бачкој знамо, да су из Лике дошли у Бачку као католици, дотле су Шокци дошли у Бачку и Барању, већим делом, као православни, па тек доцније примили католичку веру. Садашњи Шокци су делимице потомци оних, прво поунијаћених па после покатоличених Срба у Славонији, Срему, Барањи и Бачкој. Ми знамо, да је унија имала извесних успеха, и да је доста нашег народа покатоличено, а где би те покатоличене Србе пре нашли но у садашњим Шокцима. Трагови првашње вере очували су се код Шокаца у Бачкој донекле у обичајима, и у томе, што старији још и сада, па негде, знају црквене песме православног обреда и називају их „старовирским писмама", т. ј. песме из старе вере. Они исто тако називају и народне јуначке песме.

За Буњевце се пак сигурно зна, да су као католици дошли у Бачку, у пратњи котоличких калуђера, а сем тога их и у свима војеним документима тадашњим називају католичким Србима. Није још само расправљено тачно, да ли су они дошли као потпуни католици римског обреда или као унијати, католици грчкога обреда. Једна појава из времена њихова доласка говори за ово последње. Антуновић из тога, што је поглавица салваторијанаца одмах вратио у Босну или правилније у Лику те Фрањевце државе босанско-аргентинске, који су допратили Буњевце, к мисли, „да је вероватно да су ово били Фратрови, боље калуђери католички грчко-словенског обреда."

Прво је питање, које ваља поставити, јесу ли Буњееци и из Херцеговине дошли већ као католици у Лику ? Неке појаве потврђују да су још тада били католици, док други, и то далеко јачи докази говоре за то, да су Буњевци кад су се кренули из Херцеговине били православни и као такви и дошли у Лику.

У покрајини око Буне реке било је и пређе католика, а има их и сада. Пуковник Мургић у „Разправи" вели, да су ти досељеници били „кршћани", дакле католици. Али, да се то каквим доказом утврди, то не могосмо наћи нигде, и ако смо ми велик део нашег времена обратили истраживању баш овога. Код таког стања ствари, ми морамо пре веровати да су они дошли у Лику као православни, па се тек тамо покатоличили. А ево зашто:

Они, који тврде, да су Буњевци дошли као католици у Лику, не поричу, да је дошло с њима и „православних Буњеваца". Ми пак мислимо, да је баш већи део морао бити православан. Изгледа, да је била оскудица у православним свештеницима, те су католички мисионари могли, без препреке, да успевају.

Та акција католичења долазила је из сењско-модрушко-крбавске бискупије, којој је посао био олакшан и тиме, што је још од 1248. г. дозволом папе Инокентија ИВ. имала славенску службу, те је дошавши народ, без духовних пастира, једва и могао запазити разлику између своје првашње и ове нове вере.