Боље сребро из нова ковано, него злато на пол раздерано
Пише књигу Татима дивојка,
И шаље ју болан Имбраиму:
Душо драга болан Имбраиме,
Јеси л' болан ал си оздравио,
Али си се на ме разсрдио? 5
Ти ми пиши, ако ћеш ме зети,
Јер ми моји просци додијају.
Једни просци у Босну поносну,
Други просци у Хрцеговину,
Трети просци тја граду Новому, 10
За младога Капетановића
За твојега прво братучеда.
Ако ли ме ти вазети нећеш,
Ти ми пиши за кога ћу поћи.
Кад је болан књигу разгледао, 15
Брже боље другу написао,
И шаље је Татими дивојки:
Душо драга Татимо дивојко!
Болан јесам оздравио нисам,
Нити сам се на те разсрдио, 20
Већ те просим драга душо моја
Ти не ходи у Босну поносну,
Нит ти ходи у Хрцеговину,
Већ ти ходи ка граду Новому,
За младога Капитановића, 25
За мојега прво братучеда.
Кад је млада књигу разгледала,
Брже боље другу написала,
И шаље ју ка граду Новому
Баш на руке Капитановићу: 30
Душо драга Капитановићу!
Купи свате тере ходи поме.
Ва Новому велико весеље,
Ва Новому пуцају лумбарде
И уз њих ми бубњи и свирале. 35
Слушао их болан Имбраиме,
Старици је говорио мајки:
Ај старице стара моја мајко,
Ча ва Новом пуцају лумбарде,
И уз њих ми бубњи и свирале? 40
Јесу л' Турци Нови заробили
Ил је царе с војском ударио?
Старица му ј' говорила мајка:
Нису Турци Нови заробили,
Нит је царе с војском ударио, 45
Удаје се твоје намињење,
Намињено а не осуђено.
Кад то чује болан Имбраиме,
Старици је говорио мајки:
Ај старице стара моја мајко 50
Веж ми главу ва шару махраму,
Да ја идем к двору на сунашце,
Да се жарка ја нагријем сунца.
Старица га послушала мајка
Веже главу ва шару махраму. 55
И он иде к двору на сунашце.
У то доба господа сватови
А и липа под винцем дивојка,
Када га је млада опазила
И својој је сваћи говорила: 60
Почекајте господо сватови,
Да ја видим моје намињење,
Намињено а не осуђено.
Па га грли како и грлицу
А љуби га како и рожицу. 65
Ал говори болан Имбраиме:
Ходи с Богом моје намињење,
Намињено а не осуђено.
Кад те нисам љубио дивојку,
Да бим брзо младу удовицу. 70
Ниј' пасала ни година дана
Ни година нити половина,
Али умре Капитановићу.
Пише књигу млада удовица
И шаље ју болан Имбраиму, 75
Душо драга, болан Имбраиме,
Купи свате тере ходи по ме,
З губила сам Капетановића,
А твојега прво братучеда.
Књигу штије, болан Имбраиме 80
Књигу штије брзо другу пише:
Појди с Богом млада удовице,
Који те је љубио дивојку,
Нек те љуби младу удовицу.
Боље сребро из нова ковано, 85
Него злато на пол раздерано.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 121-124.
