Бој око Дрежника

Извор: Викизворник


Бој око Дрежника

0001 Сан уснила дрежничка ђевојка,
0002 У Дрежнику, на Крајини граду,
0003 А када се ода сна пренула,
0004 Своме баби санак казивала:
0005 „Да мој бабо, ага Ибраиме,
0006 Какав сам ти ноћас сан уснила ─
0007 Да је магла до Дрежника пала,
0008 И кроз маглу гора пролистала,
0009 А из магле три кошуте ричу!”
0010 Њој говори ага Ибраиме:
0011 „Јао Ајко, моја мила ћерко,
0012 У з’о час ми таки сан уснила,
0013 А у гори баби казивала!
0014 Ласно му се могу досјетити ─
0015 Што је магла до Дрежника пала,
0016 То је пала ћесарева војска;
0017 Што кроз маглу гора пролистала,
0018 Оно су ти крстати барјаци;
0019 Што из магле три кошуте ричу,
0020 Оно су ти убојни топови”.
0021 У то време задуго не било,
0022 А каури Дрежник освојише,
0023 Про Коране Турке прећераше.
0024 Полетише два врана гаврана
0025 Од Травника, града везирскога,
0026 Долетише до Острошца града,
0027 Пред бијелу Беширевић’ кулу;
0028 То не била два врана гаврана,
0029 Веће двије итре пашалије,
0030 Донијеше двије бурунтије
0031 Од везира, паше са Травника,
0032 А на руке бегу Ибраиму:
0033 „Је си л’ чуо, беже Ибраиме,
0034 То ти паша са Травника пише ─
0035 Ја отимај Дрежник од каура,
0036 Ја у Травник шаљи твоју главу!”
0037 А кад беже виђе бурунтије,
0038 Он покупи љуте крајишнике
0039 Од Гламоча до Новога града,
0040 Са свимјеста он се добро влада,
0041 Води Турке до Дрежника града.
0042 Кад дођоше према Изачића,
0043 Изачићке буле мудре бише,
0044 Оне Турком ручка не дадоше,
0045 А да су им лакши на коњицу,
0046 Да ћерају влае по пољицу.
0047 Кад дођоше доКоране ладне,
0048 Онђе Турци оклањаше подне,
0049 И још беже браду умиваше,
0050 И он добро Турке сјетоваше:
0051 „О, ви моји Турци крајишници,
0052 Оће моја отпузнути брада
0053 Док Дрежника не освојим града!
0054 Кад дођете до Пашине луке,
0055 Сваки своје окрвав’те руке,
0056 Свак по једну одсијец’те главу,
0057 Ја ћу двије, да вам криво није ─
0058 Једну оћу Мамул’ капетана,
0059 А другу ћу Пеарника млада,
0060 То ће мени бити већа вала!
0061 Кад дођете до Дрежника града,
0062 Да видите каурскије јада ─
0063 Како Туре код Дрежника града
0064 Каурина на копље набада;
0065 Каури се не могу да бране
0066 Од тораба, телећи мјешина,
0067 Биће доста мртвије лешина!”
0068 Турци иду крај воде Коране,
0069 И на коњма притежу колане.
0070 Кад дођоше до Дрежника града,
0071 Да видите великије јада,
0072 И сложно се онђе ударише
0073 И кауре ума забунише.
0074 Кад Пеарник разабрао гласе,
0075 Бритку сабљу припасује на се,
0076 И у руке гвоздене ћулумке,
0077 А шчиме ће навијати Турке.
0078 Ту пристиже Мамул’ капетане,
0079 И за њиме млади Пеарниче
0080 На зелену коњу великоме.
0081 А какав је коњиц Пеарников ─
0082 Зелен му је ка’ зелена трава,
0083 На зелене и не гледа траве,
0084 Веће турске он откида главе,
0085 Земљу копа од велике муке
0086 Што не море све потући Турке!
0087 Ја кад они Турке поћераше,
0088 Над Коранску међу наћераше,
0089 Да је коме чуда погледати,
0090 Ал’ ти би се мог’о насмијати ─
0091 Како Турци са коњица скачу,
0092 А не скачу на ноге јуначке,
0093 Већ на руке и ћелаве главе!
0094 Турци вичу по њиовој вјери:
0095 „Помози нам, свече Муамеде!”
0096 А каури: „Исус и Марија!”
0097 Од Турака биће говнарија.
0098 Од Турака мало тко утече
0099 И пред њима беже Ибраиме.
0100 Про Коране Турци побјегоше,
0101 Бјежећ’ бегу Турци пркосише:
0102 „Бог т’ убио, беже Ибраиме,
0103 Зашт’ ов’лике ти подиже Турке,
0104 Те нам млоги Турци изгибоше,
0105 Остадоше удовице буле
0106 Да се јадне с каурима гуле?
0107 Камо вала, што се јуче валиш
0108 Да ти двије главе одсијечеш
0109 Једно главу Мамул’ капетана,
0110 Да ћеш другу Пеарника млада?
0111 Ето данас види ти се вала ─
0112 Ти бјежећи од Мамуле старца,
0113 Летећи си окозио јарца!”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.