Бог у природи

Бог у природи (Когда волнуется желтеющая нива) Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: Милорад Митровић

Када се таласа пожутела њива,
И при звуку ветра шуми шума свежа,
И малина рујна у врту се скрива
Под слађаном сенком листова и врежа;

Кад орошен росом што је ми̑ра пуна,
У румено вече, ил’ у јутро златно,
Сребрнаст ђурђевак испод густог жбуна
Главицом ми својом клима многократно;

Кад разигран извор по понору леће
И, заносећ мис’о у сна мутног тмину,
Тајанствену бајку шапће ми и сплеће
О мирноме крају, одакле се вијну, —

Тад се тихо мири немир духа мога,
Тад нестаје бора на мом бледом челу,
И на земљи срећу ја постижем вељу,
И на небу видим и разумем Бога.

Извор

1897. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга. стр. 233.