Bog u prirodi

Bog u prirodi (Когда волнуется желтеющая нива) Pisac: Mihail Ljermontov, prevodilac: Milorad Mitrović

Kada se talasa požutela njiva,
I pri zvuku vetra šumi šuma sveža,
I malina rujna u vrtu se skriva
Pod slađanom senkom listova i vreža;

Kad orošen rosom što je mȋra puna,
U rumeno veče, il’ u jutro zlatno,
Srebrnast đurđevak ispod gustog žbuna
Glavicom mi svojom klima mnogokratno;

Kad razigran izvor po ponoru leće
I, zanoseć mis’o u sna mutnog tminu,
Tajanstvenu bajku šapće mi i spleće
O mirnome kraju, odakle se vijnu, —

Tad se tiho miri nemir duha moga,
Tad nestaje bora na mom bledom čelu,
I na zemlji sreću ja postižem velju,
I na nebu vidim i razumem Boga.

Izvor

1897. Zora, list za zabavu, pouku i književnost. Godina druga. str. 233.