Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)

Између човека и жене постоји осећање пријатељства само док су млади; а они су пријатељи у младости само ако су физички равнодушни једно према другом. Има у том пријатељству нечег увредљивог за обоје, мада то не би никад једно другом ни признали; јер та равнодушност једног према другом долази од разлике темперамента, али за њих би изгледало да је томе узрок недопадање и разлика укусв. Између старијег човека и старије жене не прави се никакво пријатељство. Он је њој непотребан, а она њему одвратна.

Било је раса које су нарочито прослављале пријатељство. Грци су у Теби светковали празнике пријатељства, а Срби су се у својим црквама венчавали побратимством. I старогрчки и српски епоси истичу пријатељство и побратимство са усхићењем. За пријатељство су способне само младе расе као што су за пријатељство способни само млади људи; јер пријатељство, то је једна форма херојства. Зато су и Грци и Срби испевали своје ненадмашне епосе у вековима када су били млади. Код старих раса све је одмерено обзирима, као код стараца, и регулисано конвенцијама. Старе расе су без спонтаности и топлине, које су главна ствар младићког пријатељства. - Исто тако нису за пријатељство способне расе које немају храбрости. Живео сам међу народима у којима нисам видео других пријатељстава него породичних и пословних. Француз је добар пријатељ и частан непријатељ. Италијан је несигуран и као пријатељ и као непријатељ. Грк је више љубазан друг него поуздан пријатељ. Србин је израђенији као тип пријатеља него као тип непријатеља; он за личног непријатеља сматра чак и човека с другог краја света, само ако не дели његово мишљење. Шпањолац је више фамилијаран него друштвен; већма воли рођака по крви, него пријатеља по уверењу; и увек чека више од своје женидбе, него од своје нације. Бугарин мрзи човека свога племена, и не зна за пријатељство идејно са странцима; зна само за односе клике и за завереничке везе. Осећање пријатељства се нарочито ставља високо у земљама витештва као што су Француска и Пољска и Мађарска. Немци су једини народ на свету који оснивају друштва са кокардама и заставама да би њихови чланови изазвали међу собом вештачке мржње, и ишли на двобоје, да један другом секу уши и носове.

Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу. Међутим, људи често због једне жене упропасте част свог имена и извршују самоубиство, и онда кад је нису волели, или кад су је чак и мрзели, а данас нема ни у најкултурнијим друштвима примера да се за пријатељство приносе жртве какве се приносе за жену. Само још у Јапану је харикири можда нешто што наличи на идеално жртвовање себе за другога. Пријатељство мора поново да постане предмет школе. Погледајте само у свом личном животу колико смо мало среће постигли ако ту није било учешћа наших пријатеља, а колико смо невоља претрпели само у њиховом одсуству.

Нису ни сва пријатељства логична ни разговетна. Знам врло моралних људи који су волели развратне пријатеље, и врло славних људи који су искрено волели ништавне личности. Ово су инстинктивне љубави, ствари крви и расе. Свакако, претерано чест додир двају људи изазове увек нагле и жестоке обрте у осећањима који постоје између њих. Добро је избегавати чест сусрет са непријатељем, али и са прИјатељем. А за услуге боље се понекад обратити непријатељу него пријатељу. Има случајева где смо од непријатеља направили пријатеља само тим што смо му дали прихике да нас обавеже. Човек природно воли оног коме је учинио добро, јер онда у том другом човеку има нешто и од његовог дела и од његове лепоте. Пошто је непријатељ учинио добро, он је сам себе уверио о осећањима каква није знао да има код себе, а добио је и поверење да ћемо после тога примити његово пријатељство и престати мрзети.

Има случајева када се пријатељима досади да вам и даље буду пријатељи, и почну лагано да скрећу ка непријатељству; али има и случајева кад се непријатељима досади да се и даље замарају прогонећи вас непрестано, и тада почну да скрећу фронту ваших пријатеља. Јер све остари па остари и осећање љубави. Али, извесно, још лакше остари тегобно осећање мржње. Најмање остаре пријатељства која не замарају, и непријатељства која не коштају труда или новца. Није тешко од непријатеља направити пријатеља ако се добро искористи овакав моменат кризе у његовим осећањима. Хортензије и Цицерон су били најпре огорчени непријатељи, али доцније најбољи пријатељи. Тешко је, и можда немогуће, ово постићи само ако је посреди физичка антипатија, или увреда речима, коју људи никад не заборављају. Обичне мржње иначе поцркају саме од себе. Кажу да постоје неки инсекти у ваздуху који за време великих врућина сами себе поједу, и тако угину. Такав је случај и са мржњама које су врло разнолике. Довољно би било мржње класификовати, и видело би се колико у њима има неразумног и случајног.

Пријатељи су обично људи слични по знању, уверењу, моралу, али и по положају и по угледу. Није никад сигурно пријатељство између богатог и убогог, ни пријатељство између образованог и необразованог. Нарочито није сигурно пријатељство између човека отменог и углађеног укуса и човека грубог и простог. У стварима пријатељства, пресуднији је укус неголи новац и ученост. Највећа је несрећа кад човек мора ставити на пробу своје пријатеље. Треба имати снаге и не тражити их баш онда кад нам највећма требају. Нико не воли несрећне, и свако избегава убоге. Млади иду само за срећним, а старци беже само од несрећних.

Има и људи по природи лишених сваког осећања пријатељства, као што има људи без слуха за музику или без гласа за певање. Такав човек нема ниједног пријатеља. Тим именом зове само људе из групе, из странке, из клуба, из ложе. Не разликује људе из групе од људи истих осећаја и идеја. Такав човек нема потребе за друге везе, нити зна да их има. Коректан је из љубави за конвенције; великодушан је из кокетерије према себи; љубазан је из обзира за своју репутацију. Ничег од себе не даје никоме, ни најближем до себе. Ово је човек такозвани добро васпитан, и који је најдосаднији створ на земљи. Без персоналности и без уверења, он је раширен свугде, нарочито у политици. Способан је да буде кријумчар и јатак, и зато је увек тражен и увек потребан великашима. Савремено друштво у којем су интереси толико изукрштани, скоро потпуно искључују пријатељства на основи уверења и личног афинитета, и све већма изграђује тип циника по осећањима и сноба по идејама. Има таквих људи који више припадају некој групи неголи и породици и отаџбини.