Бијел’ ђогат траву пасијаше,
дјевојка му гриву миловаше:
— Ој, ђогате, мој хајирли малу,
је ли ти се ага оженио?
— Богме није, шћери од хурије, 5
већ он мисли с тобом о јесени.
— Кад би, ђого, то истина била,
ја бих своје пафте распродала
па бих теби плоче саковала!
Кад би, ђого, то истина била, 10
ја бих своје токе расковала
па бих теби седло саковала!
Кад би, ђого, то истдна била,
ја бих своје огре расковала
па бих теби рахте саковала! 15
Све бих своје рухо продавала,
купила ти пули абахију!
Млидијаше, нико не слушаше.
Све то слуша челебија Мујо
па он скочи и одведе Ајку. 20
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 268.
