Београд некад и сад/7
7.
ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ
ВУЧКО: Ево Вучко.
ЉУБА: Да донесеш гефроренес.
ВУЧКО: Хм!.
ЉУБА: Шта је „хм“?
ВУЧКО: Да се троше паре.
ЉУБА: То твоја брига није. Иди, кад ти кажем.
ВУЧКО: Лепо, лепо. (Одлази.)
СТАНИЈА: Добро се момче види.
ЉУБА: Добро врага. Не могу да нађем какву девојку, пак би га отерала. Нема ко ни да ме очешља.
СТАНИЈА: Ама, кјерко, баш ти ружно стоји та коса. Зашто се не очешљаш љуцки?
ЉУБА (гледа се на огледалу): Куд ће лепше него овако?
СТАНИЈА: Ама зашто је не туриш на једну страну?
ЉУБА: Нека, мајка, кад све носе овако, могу и ја.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|