Бајо и Мрка буљабаша

Извор: Викизворник


Бајо и Мрка буљабаша

Чета ми се подигнула мала
од Пераста мјеста 'ајдучкога,
чета мала тридесет 'ајдука,
а пред четом Пивљанине Бајо.
Ето чете уз Рисанске стране, 5
а отоле преко Кривошија
и Грахово здраво прегазише,
док дођоше у Бањане равне
у малено село Петровиће
на дворове Петровић Станише. 10
Ту у њега Бајо починуо,
су његово тридесет 'ајдука.
Жали му се Петровић Станиша,
како су им Турци ударили
на бијелу цркву Косјеревску, 15
ударио Мрка буљубаша
су његово шездесет Турака;
бијелу су цркву по'арали
и у цркву Турци заданили.
Кад то чуо Бајо Пивљанине, 20
он подиже тридесет 'ајдука,
па га ето б'јелу манастиру
и удари Мрки буљубаши.
Мрка бјеше Баја опазио
и његово тридесет 'ајдука, 25
па поведе шездесет Турака
и побјеже поред воде ладне;
Парешке се прифатио стране,
а ћера га Бајо Пивљанине
су његових тридесет 'ајдука; 30
до Скорча их Горе доћерао.
Посјече им неколико друга,
па се врну селу Петровићу,
у Станише на конак пануо.
Говорио Петровић Станиша: 35
“Хвала Богу на његовом дару,
кад нам таквог даде 'арамбашу,
те нас 'вако брани од Турака!”
А вели му Бајо Пивљанине:
“Фала кнеже, Петровић Станиша, 40
кад си таког гласа и образа,
моју ћу ти секу поклонити,
моју секу тебе за љубовцу”.
Отоле се Бајо подигао
и отиде бијелу Перасту. 45
Након тога Мрка буљубаша,
подигао шездесет Турака,
ето ти га селу Петровићу
у онога Петровић Станише;
бијелу му кулу оробио, 50
оробио, па је запалио,
а Станиши главу откинуо;
па отиде у Косијерево,
те ороби пребијелу цркву.
Па с' отоле Турчин подигао 55
и ето га уз Бањане равне,
а отоле Пиви валовитој,
да ороби Пивског манастира.
Кад то виђе Станишина љуба,
књигу посла Пивљанину Бају: 60
“Брате мио, Пивљанине Бајо,
ево Мрка дође буљубаша,
су његово шездесет Турака;
посијече мојега Станишу,
ороби ми и запали кулу, 65
па отиде стојну манастиру
те и њега Мрка оробио;
ни то њему доста не бијаше,
но подиже шездесет Турака
и отиде уз Бањане равне, 70
право 'оће Пиви валовитој,
да ороби бјела манастира.
Но мој брате, Пивљанине Бајо,
'оди, дођи селу Петровићу,
да осветиш мојега Станишу 75
и бијелу оробљену цркву!”
Када Бају књига долазила,
те видио шта му књига пише,
проли сузе низ бијело лице;
удари се руком по кољену; 80
колико се лако ударио
на кољену чову иштетио.
Укну силан Пивљанине Бајо,
питају га тридесет 'ајдука:
“'Арамбашо, Пивљанине Бајо, 85
окле књига ватром сагорела?
И прије су ситне долазиле,
ма нијесу суза доносиле!”
Онда рече Пивљанине Бајо:
“Браћо моја, тридесет 'ајдука, 90
ево књига из Бањана равних,
из малена села Петровића,
од сестре ми Станишине љубе;
па ме свачим на свијету куми,
да идемо у Бањане равне; 95
јер дошао Мрка буљубаша
су његово шездесет Турака,
посјекао Петровић Станишу,
бијелу му кулу оробио,
оробио, па је запалио. 80
И то му се мало учинило
па отиш'о у Косијерево,
те бијелу цркву поробио.
И то му се мало учинило,
па дигао шездесет Турака 85
и пошао уз Бањане равне
у крваву Пиву поточљиву,
да ороби Пивског манастира.
Сад ме зове сеја удовица,
да осветим Петровић Станишу 90
и бијелу Косјеревску цркву,
а да не дам Пивског манастира”.
Сви 'ајдуци Бају говораху:
“Па 'ајдемо, 'арамбаша Бајо!”
Отоле се Бајо подигао 95
су његово тридесет 'ајдука
и ето га уз Рисанске стране,
а отоле преко Кривошија.
Ето, Бајо и Грахово пређе,
здраво селу Петровићу дође 100
на жалосну Станишину кулу
и ту сестру налазио Бајо,
ђе на кулу сестра прекукава.
Пита сестру Пивљанине Бајо:
“Сестро моја, шта је ође било?” 105
А отиште она кажевати,
све му каже с прве на потоњу.
Кад разумје Пивљанине Бајо,
не мога се њему дангубити,
но подиже тридесет 'ајдука 110
и окрену уз Бањане равне.
Прође Бајо подно Гацка равна.
Кад у Пиву каловиту стиже
код бијела манстира славна
ту нашао игумана стара, 115
ђе ридаше, сузе прољеваше;
а пита га Пивљанине Бајо:
“О главаре бјела манастира,
каква ти је нужда превелика,
те ти ридаш, сузе пролијеваш?” 120
А игуман Бају одговори:
“Мили брате, незнани јуначе,
ође дође Мрка буљубаша
су његово шездесет Турака
и удари бјелу манастиру; 125
оробио славна манастира
и однесе готовину благо,
и поведе педесет ђакова”.
Вели њему Пивљанине Бајо:
“Куд је поша' Мрка буљубаша?” 130
А говори старац игумане:
“Говораше Мрка буљубаша
да ће равну Пиву по'арати,
и бијеле овце плијенити;
довече ће бити на Безује, 135
ту ће ноћит' Мрка буљубаша
и његово шездесет Турака;
отоле ће преко Пиве равне
да он иде у Голију тврду”.
Кад разумје Пивљанине Бајо, 140
што му каза игумене стари,
отоле је подигао друштво
и отиде у Голију равну,
те западе Мрки буљубаши
у тијесне кланце јадиковце. 145
Мало стало, дуго не трајало,
док ево ти Мрке буљубаше,
на пушкомет шездесет Турака.
Они гоне манастирско благо,
а ћерају пребијеле овце; 150
повезали педесет ђакова
па их гоне ка' бијеле овце.
Пред Турцима Мрка одмакао,
не би веља пушка додтурила.
Кад га виђе Пивљанине Бајо, 155
он дружини 'вако говораше:
“Браћо моја, тридесет 'ајдука,
ви сједите у буково шушње,
а ја одох друму чавленоме,
да пресретем Мрку буљубашу 160
и окушам срећу на Турчину!”
Сва дружина Баја послушала.
Ето Баја насред друма пута,
од јасена грану откинуо
те за грану заклонио главу. 165
Кад ето ти Мрке буљубаше
на гаврану ноге прекрстио,
у руке му ситна тамбурица,
лако куца, танко попијева:
“Весел'те се у граду кадуне 170
ево вама Мрке буљубаше;
Турчин ви је здраво и весело,
силно ви је задобио благо
и води ви педесет ђакова!
А ти курво Пивљанине Бајо, 175
ако с' иђе у гору зелену,
изађи ми на мејдан јуначки
да ти русу посијечем главу!”
Кад то чуо Пивљанине Бајо,
погледао Мрку буљубашу 180
и угледа од Станише главу,
ђе му виси о коњу гаврану,
грозне су га сузе пропануле;
од иједа на ноге скочио
и за прси Мрку ухватио, 185
па га стури са коња гаврана
и свеза му наопако руке,
а бијесна ухвати гаврана.
Онда Бајо у дружину дође
и оваку ријеч говорио: 190
“На ноге се ако Бога знате!”
Онда скочи тридесет 'ајдука,
те бусије добре ухватише.
Када Турци благо наћераше,
наведоше педесет ђакова 195
и нагнаше 'иљаду оваца;
на њих соко ударио Бајо
и оте им манастирско благо
и оте им пребијеле овце
и оте им педесет ђакова. 200
Па ђаковим' Бајо говорио:
“'Ајте право б'јелу манастиру,
те кажите старцу игуману,
да је ово Пивљанине Бајо,
учинио данас од Турака”. 205
Па он нађе неколика друга,
те поврати манастирско благо
и поврати 'иљаду оваца.
Кад поврати манастирско благо,
и поврати педесет ђакова 210
и поврати пребијеле овце,
онда Бајо искупи дружину
и поведе Мрку буљубашу
и понесе од Станише главу,
па га ево низ Голију тврду, 215
а све Мрку буљубашу вуче,
а дрвљем га и камењем туче.
Здраво Бајо низ Бањане прође,
докле селу Петровићу дође
и бијелој Станишиној кули. 220
Кад виђела љуба Станишина
савезана Мрку буљубашу,
викну млада из грла бијела:
“Благо брате, Пивљанине Бајо!
Кад си мога довео крвника, 225
ка' да ми се дигао Станиша!”
Онда рече Пивљанине Бајо:
“Сестро моја, китна Анђелијо,
ево тебе Мрка буљубаша,
који ти је посјека' Станишу. 230
Ево тебе ножа пламенога,
те Турчину осијеци главу,
те освети твојега Станишу”.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • “Бајо свети зета”, А. Лубурић, Рукописна збирка народних пјесама, пј. бр. 36, Архив Србије, Београд. Записана је од Илије Комненовића.