Заигра се бан Секула
б'јелом вилом Мандалином.
Утече му б'јела вила
к ведру небу под облаке.
И намаче бан Секула,
и намаче мудру видру
те увати б'јелу вилу.
"Немој мене, бан Секула,
немој мене сабљом сјећи,
казаћу ти троје биље:
једно биље, бан Секула,
родиће ти љуба сина;
друго биље, бан Секула,
бићеш јунак у дружини;
треће биље, бан Секула,
моћи ће ти сабља сјећи!"
И говори бан Секула:
"Не будали, б'јела вило!
Док је мени Бога мога,
родиће ми љуба сина;
док је мени брата мога,
бићу јунак у дружини;
док је мени десне руке,
моћи ће ми сабља сјећи!"
Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рад, Београд, 1990.
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 125-126.
