Често књиге земљу прелажаху
Од Ал-аге аги Асан-аги:
„Асан-ага, стари пријатељу:
„И до сад смо пријатељи били,
„Сад велимо, да се поновимо: 5
„Дај ми Ајку за вјерну љубовцу,
„Нека буде сестри иночица,
„А маћаха младим сестрићима."
Асан-ага ситну књигу учи,
Па дозивље Ајкуну ђевојку: 10
„О Ајкуна, мила сејо моја!
„Ево тебе среће изненада;
„Тебе проси наш хмлад зет Ал-ага,
„Да ти будеш сестри иночица,
„А маћаха младим сестрићима." 15
Ајкуна је брату говорила:
„Волим бити пребјег у кауре,
„Него својој сестри бит' иноча,
„И маћаха младим сестрићима."
Оде ага с љубом на чардаке, 20
А Ајкуна с мајком у ложницу,
Те легоше у меке душеке.
Заспала је Ајкунина мајка,
Ал' не спава Ајкуна ђевојка,
Веће она иде у ризницу, 25
Па отвора сактијан-сепете,
Те узима небројено благо,
И облачи мушко одијело;
Па силази у доње ахаре,
Она буди роба Дилавера: 30
„Устан', ропче, мој по Богу брате!
„Да бјежимо преко воде Саве;
„Твоју ћемо походити мајку."
Њој говори ропче Дилаверче:
„Бјеж' одатле, Туркиња ђевојко! 35
„Ја ћу с тебе изгубити главу."
Заклиње се Ајкуна ђевојка,
Заклиње се, и вјеру залаже,
Да га она преварити не ће.
Тада скочи ропче Дилаверче; 40
Два најбоља коња оседлаше,
Побјегоше преко воде Саве.
Кад у јутру јутро освануло,
Тражи сестру ага Асан-ага,
Да отпише књигу зету своме; 45
Кад дођоше у зелену башчу,
Нађоше јој црвене пашмаге,
Ђе је добра коња посједнула
И побјегла преко воде Саве.
Томе су се они досјетили. 50
Тад' Ајкуни мајка књигу пише:
„О Ајкуна, моја ћери драга!
„Немој ми се, Ајко, преварити,
„Немој дати вјеру за невјеру;
„У што си се, јадна, загледала? 55
„У једнога роба Дилавера!"
Ал' Ајкуна отписује мајци:
„Моја мајко! не брини се мноме;
„Трипут су ме у цркву водили,
„И трипут ме вином запојили." 60
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 591-593.
