Ајде дико, да се не варамо;
Ђе речемо, да се састанемо:
Ни код мога, ни код двора твога,
Већ на оном брду високоме.
Ал' на брду зелена јабука; 5
Под јабуком камен становити,
На њем сједи ђувегија Јово,
Јово сједи и године броји -
Много Јово година бројио,
Седамдесет и седам година: 10
"Још за седам женити се нећу,
Док не узмем сеје Југовића!"
Кад то чуло девет Југовића,
Сазидаше девет Биограда,
И десету кулу од камена! 20
Бога моли лијепа дјевојка,
Да јој Бог да вјетра прољетнога,
И јесенске кише магловите,
Да поруши девет Биограда.
Што молила лијепа дјевојка, 25
Што молила, Бога намилила -
Бог јој даде вјетра прољетнога,
И јесенскс кише магловите,
Те поруши девет Биограда,
И десету кулу од камена!30
Референце
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 94-2-8 бр. 4
55. АЈДЕ ДИКО ДА СЕ НЕ ВАРАМО - Рајковић бр.8; Обрадовић бр.158; Гароња бр.22; у Милеуснићевом запису мотив је оригинално и архаичније разрађен.
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 115.
