Ашикује Зилкада дјевојка,
ашикује с базарђан Омером.
Нико томе мани не бијаше,
већ Зилкина остарјела стрина.
Она иде базарђан Омеру: 5
— Бог т’ убио, базарђан Омере,
што ти гледаш Зилкаду дјевојку,
што не гледаш Ајкуну дјевојку?
У Зилке је чедо под појасом;
Ајкуна је у кафезу расла, 10
није видл’а сунца ни мјесеца,
ни бијела дана, ни јунака.
Омер иде својој милој мајци:
— А бора ти, моја мила мајко,
ти запрегни скуте и рукаве, 15
па ти хајде у доње мутваке,
па зготови господску вечеру,
све госпоје зови на вечеру,
све госпоје и господске кћери.
Оде мајка у доње мутваке 20
па начини господску вечеру,
све госпоје зовну на вечеру.
Најпр’је Зилку и Зилкину мајку,
па Ајкуну и њезину мајку,
онда зовну све госпоје редом. 25
Кад је било верер по акшаму,
вечераше и акшам клањаше,
па диевојке коло заиграше.
Ја каква је Зилкада дјевојка!
Љепотом је коло зачинила. 30
Нико томе мани не бијаше,
већ Зилкина остарјела стрина:
— А бора ти, Зилкада дјевојко,
што се ћемер низ бедрице плаза?
Зилка шути, ништа не говори, 35
на своме је срцу помислила:
— Ах, дабогда, моја амиџинце,
ни умрла, нит’ се камо дјела,
док га на свом крилу не имала!
За то вријеме, у дуго не било, 40
узмучи се Ајкуна дјевојка,
у мукама и сина родила.
Све га друге бише потајале,
ал’ не Зилка, ни Зилкина мајка.
нити Омти' ни његова мајка. 45
До’ поноћи по Сарај’ва чиило,
до сабаха Мостар и Габела.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 819-820.
