Задужи се Асан-ага,
Сарош, бекрија,
Задужи се у механи
Пијућ ракију;
Задужи се триста гроша 5
И триста дукат'.
Па он иде своме двору,
Своме бијелом;
Па дозивље своју мајку,
Стару кадуну: 10
„Опремај се, стара мајко,
Да те продајем!“
Ал' говори вјерна љуба
Асан-агина:
„Лако ти је љубу стећи — 15
Мајку никада!
Води мене у чаршију,
Те мене продај!“
Кад то чуо Асан-ага,
Сарош бекрија, 20
Узима је за десницу,
За б'јелу руку,
Па је води у чаршију,
Те је продаје.
Купује је Крзлар-ага, 25
Из царског града,
За њу даје триста гроша
И триста дукат';
Толико се забројио
У њу гледајућ, 30
Па је води своме двору,
Своме бијелом.
Вечераше и клањаше,
Па су посјели;
Аз зацвиље вјерна љуба, 35
Асан-агина;
Питао је Крзлар-ага,
Из царског града:
„Што то цвилиш, вјерна љубо,
Асан-агина? 40
Ил ти жалиш стару мајку,
Асан агину;
Ил ти жалиш Асан агу,
Сарош бекрију?“
Говори му вјерна љуба, 45
Асан-агина
„Ја не жалим стару мајку,
Асан-агину;
Нит ја жалим Аеан-агу,
Сарош бекрију; 50
Већ ја жалим једног брата,
Једног јединог;
Име му је Крзлар-ага,
Као и теби.“
„По чем би ти познавала 55
Брата јединог?“
„Имали смо добра коња,
Демир Алата,
Уједе га за десницу,
За б’јелу руку; 60
На челу му ситан беиз
Међу очимаа.“
Кад то чуо Кузлар-ага,
Из царског града.
Он загрну свилен рукав 65
Уз десну руку,
Указа се један нишан
Од добра коња
И на челу ситни беиз
Међу очима. 70
Туде су се познавали
Брат и сестрица,
Љубише се, грлише се,
Па су посјели,
Ал' да видиш Крзлар-аге, 75
Из царског града,
Он узима ситну књигу,
Без јазије баш,
Па он пише Асан-аги,
Сарош бекрији: 80
„На поклон ти триста гроша
И триста дукат’
И ево ти три чифлука,
Прођ се ракије;
Брже хајде двору моме, 85
Двору бијелом,
Па ти води твоју љубу,
А моју секу!“ —
