Арамбаша Раде и девет Сењана
Вино пише девет Сењанина,
И међ' њима арамбаша Рада,
Вино пише у Удбини белој,
Вино пише до три беле дана
За три дана, за три ноћи тамне. 5
Вино служи Удбине госпоја,
Јутром служи куваном ракијом,
А на подне румеником вином.
Кад послужи за три летња дана
Кад послужи за три ноћи тамне, 10
Проговара Удбине госпоја:
„Браћо моја, девет Сењанина!
И међ' вама, арамбаша Радо,
Ја вас служи за три летња дана,
За три дана, за три ноћи тамне, 15
О мом Груји ни дивана нема?
Ко би мога откупити Грују.
Откупио Грују од Турака?“
То зачује арамбаша Рада,
То зачује, па јој одговара: 20
„Бога теби Удбине госпоја!
Хоће л' бити трошка на опанке,
Да откупим Грују од Турака?“
Ал' беседи Удбине госпоја:
„Да мој брате, арамбаша Радо! 25
Не ма вама трошка на опанке,
Што имаде све Турчину даде,
Искупљујући јединога Грују.“
Ал' беседи арамбаша Рада:
„Браћо моја, девет Сењанина! 30
Чујете ли девет Сењанина,
Шта нам вели Удбине госпоја?
Она нема трошка на опанке,
Што имала све је Турку дала
Искупљујући јединога Грују. 35
Ајде, браћо, да се под'ватимо,
И без блага љубав учинимо.
Верно нас је она послужила,
Розолијом и руменим вином;
Послужи нас за три летња дана, 40
За три дана за три ноћи тамне,
Никад није санак боравила,
И на нас се није потужила,
Ајд' за добро, добро да чинимо!“
Подскочише девет Сењанина, 50
И међ' њима арамбаша Рада,
Па одоше у гору зелену;
Седе Рада под зелену јелу,
Око њега девет Сењанина,
Па беседи арамбаша Рада: 55
„Браћо моја, девет Сењанина!
И'те, браћо, у то стадо бело,
И ухвате јарца од оваца
Па га живог по јелу донесте.“
Подскочише девет Сењанина! 60
И одоше томе стаду белом,
Ухватише јарца од оваца,
Доведоше под зелену јелу,
Предадоше арамбаши Ради.
Ал' беседи арамбаша Рада: 65
„Браћо моја, девет Сењанина!
Жива јарца сад ми одерите,
И на страну кожу оставите.“
Послушаше девет Сењанина,
И живога одераше јарца, 70
Па на страну кожу оставише;
Кад су они своје савршили,
Ал' беседи арамбаша Рада:
„Браћо моја, девет Сењанина!
Сад узмите одераног јарца, 75
Па га нос'те опет код оваца.“
Узеше га девет Сењанина,
И пустише опет код оваца.
Стаде дрека јарца код оваца,
Јер га вређа вуна од оваца. 80
Виче гласно чобан код оваца:
„Ал' је јарче мука достојао!“
Ал' беседи девет Сењанина:
„Куд ће горе, нег' што су му сада,
Кад га вређа вуна од оваца 85
За то су му муке додијале.“
То саслуша арамбаша Рада,
Па баседи арамбаша Рада:
„Браћо моја, девет Сењанина!
Јесте л' ви вид'ли муке у јарца, 90
Како г' вређа вуна од оваца?
Така ј' браћо, мука у Турака!
Ако кога нас заробе Турци,
Тако ће нам кожу одерати,
И така ће мука нас мучити, 95
Кошуља ће наша нас вређати,
Сад ако сте ви добри јунаци,
Можете л' се са мном подватити,
Да одемо ми браћо међ' Турке,
Откупимо јединога Грују, 100
Што се јесмо лепо обећали,
Обећали Удбине госпоји,
Да за добро, добро учинимо,
И без блага Грују откупимо.“
Кад то чуше девет Сењанина, 105
Шро беседи арамбаша Рада,
Утекоше гором к'о тичићи
Нит' стадоше, нит' му што рекоше,
По гори их нигде ни видети!
