Андрија Хумски/32

ТРЕЋИ ЧИН

ПОЈАВА ЧЕТРНАЕСТА

ПОЈАВА ЧЕТРНАЕСТА
Пређашњи. БОГДАН улази 6рзо с голим мачем.

БОГДАН:
Издаја, оче!
Војводе, војска вером кренуше.
Ал наше што је, стоји честито,
У страшном гневу маче витлају,
Тренутка сваког крв ће линути.
АНДРИЈА:
Ха! Сад ми са свим јасно постаје,
С очију мојих паде обмана,
Сад видим људе у свој нискости,
Где паду своме јуре стрмоглав.
Ал’ овим Ммје јоште готово,
Истргнут мач ми, смрт је на њему,
Његовог врха ко се дотакне,
У загрљају ће њеном клонути.
Противу краља руку подигох,
Сад краљем није више Радослав,
Са мном ће ићи, ја сам заштита.
Расклањају мачеве, те краљ, водећи клонулу краљицу, прилази групи око Андрије.
АНДРИЈА:
Свршисте дакле — ал ја почињем!
Јунаци, синци, моје војводе,
Из пакла овог брзо склон'мо се,
Друкчије да се амо вратимо
У пак’о опет, паклу судити.
За муњом, знајте, громи долазе.
А за тим иде киша крвава!
Краљ, краљица, Андрија, Богдан, Радослав, Новица, Завиша и још неколико војвода долазе.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 95 година.